Гласник Етнографског института САНУ

izdanja


Гласник Етнографског института САНУ индексиран је у: ERIH+ (The European Reference Index for the Humanities and the Social Sciences), DOAJ (Directory of Open Access Journals), SCIndeks (Српски цитатни индекс), Ulrich's Periodicals Directory, NSD (Norsk samfunnsvitenskapelig datatjeneste AS – Norwegian Social Science Data Services).

 

 

УДК 39(05)

ISSN 0350-0861 (штампано издање)

ISSN 2334-8259 (интернет издање)

 

      • Главни и одговорни уредник: проф. др Драгана Радојичић, Етнографски институт САНУ, Београд, Србија

      • Уредник: др Срђан Радовић, Етнографски институт САНУ, Београд, Србија

      • Међународни уређивачки одбор:

        Др Милица Бакић-Хејден, Универзитет у Питсбургу, САД
        Др Ана Драгојловић, Универзитет у Мелбурну, Аустралија
        Проф. др Петер Финке, Универзитет у Цириху, Швајцарска
        Проф. др Карл Казер, Karl-Franzens Universitaet, Грац, Аустрија
        Др Габриела Килианова, Етнолошки институт САВ, Братислава, Словачка Проф. др Шел Магнусон, Универзитет у Упсали, Шведска
        Проф. др Марина Мартинова, Институт етнологије и антропологије РАН, Москва, Русија
        Др Иванка Петрова, ИЕФЕМ – БАН, Софија, Бугарска
        Др Татиана Подолинска, Етнолошки институт САВ, Братислава, Словачка
        Др Јана Поспишилова, Етнолошки институт АН ЧР, Брно, Чешка Република
        Др Инес Прица, Институт за етнологију и фолклористику, Загреб, Хрватска
        Др Ингрид Славец Градишник, Inštitut za slovensko narodopisje ZRC SAZU, Љубљана, Словенија

      • Уређивачки одбор:

        Др Гордана Благојевић, Етнографски институт САНУ, Београд, Србија
        Др Иван Ђорђевић, Етнографски институт САНУ, Београд, Србија
        Проф. др Илдико Ердеи, Филозофски факултет у Београду, Србија
        Проф. др Љиљана Гавриловић, Етнографски институт САНУ и Филозофски факултет у Београду, Србија
        Др Јелена Јовановић, Музиколошки институт САНУ, Београд, Србија
        Др Александра Павићевић, Етнографски институт САНУ, Београд, Србија
        Др Лада Стевановић, Етнографски институт САНУ и Факултет за медије и комуникације, Београд, Србија
        Академик Гојко Суботић, Српска акдемија наука и уметности (САНУ), Београд, Србија

      • Издавачки савет:

        Проф. др Јелена Ђорђевић, Факултет политичких наука, Београд, Србија 
        Др Маја Година Голија, Znanstvenoraziskovalni center Slovenske akademije znanosti in umetnosti, Љубљана, Словенија
        Др Рената Јамбрешић Кирин, Институт за етнологију и фолклористику, Загреб, Хрватска
        Др Мирослава Лукић-Крстановић, Етнографски институт САНУ, Београд, Србија
        Др Младена Прелић, Етнографски институт САНУ, Београд, Србија
        Проф. др Љупчо Ристески, Природно-математички факултет, Скопље, Македонија
        Проф. др Лидија Вујачић, Филозофски факултет у Никшићу, Црна Гора 
        Проф. др Бојан Жикић, Филозофски факултет у Београду, Србија

  1. Часопис Гласник Етнографског института САНУ објављује оригиналне, претходно необјављене радове: оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика, приказ, научна библиографија. Часопис Гласник Етнографског института САНУ доступан је у режиму отвореног приступа. Публиковање у Гласнику Етнографског института САНУ је бесплатно.

    У часопису Гласник Етнографског института САНУ објављују се радови из области етнологије и антропологије и сродних друштвених и хуманистичких дисциплина.

    Радови могу бити написани на српском и сродним језицима и на енглеском језику. Радови на српском језику штампају се ћириличним писмом.

    Гласник Етнографског института САНУ излази квартално. Објављује и специјалне бројеве, са посебном тематиком и гостујућим уредником.

    Обавезе уредника

    Главни уредник часописа Гласник Етнографског института САНУ доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Уредник се приликом доношења одлуке руководи уређивачком политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.

    Уредник не сме имати било какав сукоб интереса у вези са поднесеним рукописом. Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује уредништво. Пошто је идентитет аутора и рецензената непознат другој страни, уредник је дужан да ту анонимност гарантује.

    Уредник је дужан да суд о рукопису доноси на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда

    Уредник не сме да користи необјављен материјал из поднесених рукописа за своја истраживања без писане дозволе аутора.

    Обавезе аутора

    Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Аутори такође гарантују да након објављивања у часопису Гласник Етнографског института САНУ, рукопис неће бити објављен у другој публикацији на било ком језику без сагласности власника ауторских права.

    Аутори гарантују да права трећих лица неће бити повређена и да издавач неће сносити никакву одговорност ако се појаве било какви захтеви за накнаду штете.

    Аутори сносе сву одговорност за садржај поднесених рукописа и валидност резултата, и морају да прибаве дозволу за објављивање података од свих страна укључених у истраживање.

    Аутори који желе да у рад укључе слике или делове текста који су већ негде објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права и да приликом подношења рада доставе доказе да је таква сагласност дата. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.

    Аутори гарантују да су као аутори наведена само она лица која су значајно допринела садржају рукописа, односно да су сва лица која су значајно допринела садржају рукописа наведена као аутори.

    Аутори се морају придржавати етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад и да рад није плагијат. Аутори гарантију и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других.

    У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.

     

    Рецензија

    Примљени радови подлежу рецензији. Циљ рецензије је да уреднику и уредништву помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити и да кроз процес комуникације са ауторима побољша квалитет рукописа. Сви достављени радови пролазе процедуру анонимног рецензирања од стране два компетентна рецензента које одређује редакција. У случају да рад добије једну позитивну и једну негативну рецензију, редакција одређује трећег рецензента. Аутори који добију условно позитивне рецензије дужни су да уваже примедбе рецензената или, уколико то не желе, да повуку рад из штампе. Рок за исправку радова је 15 дана од датума слања рецензије аутору. Рецензент је дужан да у року од три недеље достави готову рецензију рада.
    Избор рецензената спада у дискрециона права уредника и редакције. Рецензенти морају да располажу релевантним знањима у вези са облашћу којом се рукопис бави и не смеју бити из исте институције као аутор, нити то смеју бити аутори који су у скорије време објављивали публикације заједно (као коаутори) са било којим од аутора поднесеног рада.

    Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе моментално обавести уредника.

    Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавести уредника.

    Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.

    Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима.

    У главној фази рецензије, главни уредник шаље поднесени рад двома рецензентима, стручњацима за научну област којом се рад бави. Рецензентски образац садржи низ питања на која треба одговорити, а која рецензентима указују који су то аспекти које треба обухватити како би се донела одлука о судбини једног рукописа. У завршном делу обрасца, рецензенти морају да наведу своја запажања и предлоге како да се поднети рукопис побољша. Рецензентски лист рецензенту шаље секратар радакције Гласника Етнографског института САНУ.

    Током читавог процеса, рецензенти делују независно једни од других. Рецензентима није познат идентитет других рецензената. Ако одлуке рецензената нису исте (прихватити / одбити), главни уредник може да тражи мишљење других рецензената.

    Редакција је дужна да обезбеди солидну контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, редакција ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење других рецензената.

    Плагијаризам

    Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и представљање као својих, представља грубо кршење научне етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.

    Плагијат обухвата следеће:

    • дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника);
    • копирање једначина, слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права за њихово коришћење.

    Упозоравамо ауторе да се за сваки рукопис проверава да ли је плагијат.
    Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени.

    Ако се установи да је рад који је објављен у часопису Гласник Етнографског института САНУ  плагијат, од аутора ће се захтевати да упуте писано извињење ауторима изворног рада и прекинуће се сарадња са ауторима плагијата.

    Повлачење већ објављених радова

    Објављени рукописи биће доступни докле год је то могуће у оној форми у којој су објављени, без икаквих измена. Понекад се, међутим, може десити да објављени рукопис мора да се повуче. Главни разлог за повлачење рукописа јесте потреба да се исправи грешка у циљу очувања интегритета науке, а не жеља да се аутори казне.

    Чланак се мора повући у случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора; повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају подношења истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре и слично. У неким случајевима рад се може повући и како би се исправиле накнадно уочене грешке у рукопису или објављеном раду.

    Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до повлачења рада дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа Гласник Етнографског института САНУ: у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља се веза (HTML link) са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).

    Отворени приступ

    Часопис Гласник Етнографског института САНУ је доступан у режиму отвореног приступа. Чланци објављени у часопису могу се бесплатно преузети са сајта часописа и користити у складу са лиценцом Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija (http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/)

    Часопис Гласник Етнографског института САНУ не наплаћује APC (Article Processing Charge).

    Самоархивирање

    Часопис омогућава ауторима да прихваћену, рецензирану верзију рукописа, као и финалну, објављену верзију у PDF формату депонују у институционални репозиторијум и/или некомерцијалне базе података, да га објави на личним веб страницама (укључујући и профиле не друштвеним мрежема за научнике, као што су ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на сајту институције у којој су запослени, а у складу са одредбама лиценце Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija (http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/), у било које време након објављивања у часопису.
    При томе се морају навести издавач, као носилац ауторских права, и извор рукописа, а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка.

    Ауторска права

    Када је рукопис прихваћен за објављивање, аутори преносе ауторска права на издавача. У случају да рукопис не буде прихваћен за штампу у часопису, аутори задржавају сва права.

    На издавача се преносе следећа права на рукопис, укључујући и додатне материјале, и све делове, изводе или елементе рукописа право да репродукује и дистрибуира рукопис у штампаном облику, укључујући и штампање на захтев;

    •  право на штампање пробних примерака, репринт и специјалних издања рукописа;
    • право да рукопис преведе на друге језике;
    • право да рукопис репродукује користећи фотомеханичка или слична средства, укључујући, али не ограничавајући се на фотокопирање, и право да дистрибуира ове копије;
    • право да рукопис репродукује и дистрибуира електронски или оптички користећи све носиоце података или медија за похрањивање, а нарочито у машински читљивој/дигитализованој форми на носачима података као што су хард диск, CD-ROM, DVD, Blu-ray Disc (BD), мини диск, траке са подацима, и право да репродукује и дистрибуира рукопис са тих преносника података;
    • право да сачува рукопис у базама података, укључујући и онлајн базе података, као и право преноса рукописа у свим техничким системима и режимима;
    • право да рукопис учини доступним јавности или затвореним групама корисника на основу појединачних захтева за употребу на монитору или другим читачима (укључујући и читаче електонских књига), и у штампаној форми за кориснике, било путем интернета, онлајн сервиса, или путем интерних или екстерних мрежа.

    Молимо ауторе да погледају и попуне Ауторску изјаву и Уговор о преносу ауторских права.

             Редакција Часописa
    Гласник Етнографског института САНУ

    • Гласник Етнографског института САН (I – VII) / САНУ (VIII – ) је научна, периодична публикација из области етнологије/антропологије од међународног значаја. У њему се, од прве књиге издате 1952. године, објављују резултати научноистраживачког и пројектног рада научника и сарадника Института и других сродних институција у земљи и иностранству. Такође, објављују се расправе и чланци, прилози, грађа, осврти, хронике, прикази, преводи, белешке, библиографије, некролози, сећања, полемике, критике и друго.

      Гласник је основан са циљем да објављује резултате научних истраживања насеља и порекла становништва, народног живота, обичаја и народних умотворина. Међутим, концепција Гласника, као сваке савремене научне публикације, мењала се и прилагођавала друштвеним, културним и политичким процесима и научним трендовима у друштвеним и хуманистичким наукама.

      У најкраћим цртама, радови у Гласнику могу се груписати у неколико фаза. До осамдесетих година обављају се фундаментална етничка истраживања, и систематски организована проучавања урбаних и руралних средина у Србији и Југославији. Следећа фаза обухвата радове који дају нови теоријско-методолошки увид у разноврсне етнолошке и антрополошке феномене из области материјалне, духовне културе и друштвеног живота. Радови из области проучавања етницитета (дијаспоре и мањина у суседним земљама), културних и друштвених промена, политичке антропологије, друштвене свакодневице и др. настали су као резултат истраживања у периодима осамдесетих и деведесетих година. У последњим бројевима Гласника објављени су радови на темама транзиционих процеса у Србији. Од 2000. године радови у Гласнику углавном се заснивају на разултатима истраживања реализованих у оквиру домаћих и међународних пројеката.

      Као уредници Гласника потписују се академици, научни сарадници и универзитетски професори, који су уједно били и руководиоци Института: Војислав Радовановић (1952–1957), Боривоје Дробњаковић (1958–1961), Душан Недељковић (1962–1966), Бранислав Којић (1967–1969), Милисав Лутовац (1970–1971), Атанасије Урошевић за књ. 21 (1972) 1973, Милорад Васовић (1973–1977), Петар Влаховић (1978–1982), Десанка Николић (1983), Душан Бандић (1984–1988), Никола Пантелић (1989–2000), Драгана Радојичић (2003– ).

      Од броја 27 (1978) часопис добија свој међународни стандардни број за серијске публикације (YU ISSN 0584–4895), а од књиге 28 па надаље YU ISSN 0350–0961. Према стандардима Универзалне децималне класификације (UDC) класификован је у групу 39 – Етнологија.

      Језик писма је ћирилица, са апстрактима на страним језицима (француски, енглески, немачки). Од броја 50–51 (2003) поједини радови објављују се на енглеском језику, а од 2007. године, увођењем полугодишњег излажења, свака друга свеска Гласника је на енглеском језику.

      ГЕИ је реферисан у електронским базама: DOAJ (Directory of Open Access Journals), Ulrich's Periodicals Directory и SCIndex (Српски цитатни индекс). Чланци су електронски доступни у виду пуног текста који је типографски веран оригиналу (Pdf format). У истој форми Гласник је доступан и на интернет страници Етнографског института САНУ.

      Убрзан развој информационих технологија и научних информација условиле су и стварање нових, једнообразних правила уређивачке концепције, чији циљ је унапређење квалитета домаћих часописа и њихово укључивање у домаћи и међународни систем размене научних информација. Поштујући упутства дата у Акту о уређивању научних часописа, који је 2009. године донело Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије, Гласник Етнографског института САНУ је категоризован у часопис од међународног значаја (М 24). Од 2010. године укључен је у међународни систем унакрсног реферисања (CrossRef), и појединачним чланцима додељује се јединствена бројчана ознака DOI (Digital Object Identifier), преко које се успоставља веза са Интернет страницом на којој се документ налази.

      ГЕИ САНУ се налази и може читати и на CEEOL (Central and Eastern European Online Library) thtp://www.ceeol.com


      Приредила: Биљана Миленковић-Вуковић, дипл. библиотекар саветник

       

Садржај актуелног броја – Издање 64, број 3: Истраживање миграција
(ур. Мирослава Лукић-Крстановић и Петко Христов)

 

Милена Спасовски, професор у пензији

Даница Шантић, Географски факултет Универзитета у Београду,
DOI: 10.2298/GEI151019006S; UDC: 314.7(497.11)"195/20
Миграције становништва као детерминанта развитка и размештаја становништва
Србије у последњих пола века,
pp.
453-467

 

Мирјана Бобић, Филозофски факултет Универзитета у Београду,

Милица Весковић Анђелковић, Институт за социолошка истраживања, Филозофски факултет Универзитета у Београду
DOI: 10.2298/GEI151019003B; UDC: 314.743(497.11)
Профил и стaвови потенцијaлних мигрaнaтa из Србије, pp. 469-491

Жељко Бјељац, Географски институт "Јован Цвијић" САНУ

Милан Радовановић, Географски институт "Јован Цвијић" САНУ
DOI: 10.2298/GEI151019002B; UDC: 314.742(497.113)"19"
Мултидисциплинарно проучавање значајнијих миграција на примеру територије
Војводине (Србија) у 20. веку
, pp.
493-507

 

Драгана Антонијевић, Филозофски факултет Универзитета у Београду

Љубица Милосављевић, Институт за етнологију и антропологију, Филозофски факултет у Београду
DOI: 10.2298/GEI151019001A; UDC: 314.747(497.11)
'Трећа опција': осцилирајућа кретања гастарбајтера у пензији, pp. 509-526

 

Драгана Ковачевић Биелицки, Универзитет у Ослу, Факултет хуманистичких наука
DOI: 10.2298/GEI151019004K; UDC: 172.15:314.7(497)
Методолошки национализам и групизам у истраживању миграција са подручја бивше
Југославије
, pp.
527-540

 

Марина Мартинова, Институт за етнологију и антропологију Н. Н. Миклукхо-Маклаи, Руска Академија Наука, Москва.
DOI: 10.2298/GEI1603541M; UDC 314.745.3-054.7(470.311):39
Мигранти у Москви: свакодневица града као културни дијалог, pp. 541-551


Власта Кокотовић Каназир, Географски институт "Јован Цвијић" САНУ

Марко Филиповић, Географски институт "Јован Цвијић" САНУ

Ивана Магдаленић, Географски факултет у Београду, катедра за демографију
DOI: 10.2298/GEI151019005K; UDC: 314.7(497.11)"195/20"
Унутрашња мобилност становништва Србије у другој половини XX и на почетку XXI века, pp. 553-567

Ивана Ј. Вучина Симовић, Универзитет у Крагујевцу

Ана С. Јовановић, Универзитет у Крагујевцу
DOI: 10.2298/GEI151019007V; UDC: 811.163.41:314.7
Истраженост српског језика у дијаспори у оквирима филологије и лингвистичких дисциплина, pp. 569-584

II
Научна критика и полемика

Мирјана Мороквашић,
Контекстуализација проблема миграција (ауторизована дискусија са научног скупа, pp.585-590

Марта Стојић Митровић,
Избјеглиштво у сувременом свијету. Од политичкотеоријских утемељења до биополитичких исхода, pp. 591-593

Јована Диковић,
Ново сељаштво: поглед на будућност села и сељака, pp. 593-596

Драгана Радојичић,
Нова критичка разматрања о исхрани у социјализму – пример из Словачке, pp. 596- 599.

Милош Луковић
,
Korzenie ałtargany sięgają głęboko. Buriaci między Rosją, Mongolią i Chinami, pp. 599-601

Милош Луковић,
Dzieciństwo i starość w ujęciu historyków, pp. 602-603

III
In memoriam


Драгана Радојичић,
Академик Петар Влаховић, pp. 605-608

Данијела Велимировић,
Милка Јовановић, pp. 608-611

 

 


 

*Иако су текстови на српском језику штампани у ћириличном писму, имајте у виду да је билингвална презентација научних радова на енглеском језику и латиничном писму српског језика.