Актуелно

ЕИ САНУ ЛОГО

РЕТРОСПЕКТИВЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ


Међународна научна конференција поводом 70 година Етнографског института САНУ>

Сирогојно (Музеј на отвореном „Старо Село“), Србија, 8–10. септембар 2017.
Организатор: Етнографски институт САНУ
.

 

Поводом обележавања 70 година научноистраживачког рада, Етнографски институт САНУ организује и међународни научни скуп, који се одржава у Музеју на отвореном „Старо село“ у Сирогојну на Златибору, на тему која обједињује некадашња и актуелна теоријско-методолошка и истраживачка усмерења у етнологији и антропологији, са нарочитим интересовањем за подручије југоисточне Европе, али и шире. Замисао овог научног скупа јесте да се овом посебном приликом сусретну претходна и савремена етнолошко-антрополошка сазнања и праксе, која би заједнички пружила поглед на динамику развоја ове науке у последњих 70 година, као и на могућа кретања у будућности.

Више о начину пријављивања и самој конференцији можете сазнати на следећем линку.

 

Међународни дан матерњег језика

 

Др Гордана Благојевић, виша научна сарадница Етнографског института САНУ, учествовала је у манифестацији прославе међународног Дана матерњег језика 21. фебруара 2017. године у Ковачици.

 

Др Гордана Благојевић је приредила излагање на тему значаја неговања језика националних мањина и словачког наивног сликарства као нематеријалног културног наслеђа Републике Србије.

"Јасеновац - 75 - Њујорк"

 

У оквиру пројекта „ЈАСЕНОВАЦ – 75 – ЊУЈОРК“, а на позив Министарства спољних послова Републике Србије, проф. др Драгана Радојичић и мр Бранислав Пантовић из ЕИ САНУ боравили су у Њујорку од 26. до 30. јануара 2017. године, у склопу државне делегације од двадесет три члана. Шеф пројекта „ЈАСЕНОВАЦ – 75 – ЊУЈОРК“ био је проф. др Гидеон Грајф (Gideon Greif), историчар института Шем Олам (Shem Olam) из Израела. Шеф државне делегације Републике Србије био је Владимир Божовић (саветник премијера Републике Србије), а његов заменик био је мр Иван Костић (председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије). Дужност секретара делегације обављао је мр Бранислав Пантовић (истраживач сарадник Етнографског института САНУ). Треба нагласити да су Јелена Радојчић и Гојко Рончевић, преживела деца логораши, такође били чланови државне делегације.


Све активности делегације Републике Србије мотивисане су 75. годишњицом установљавања концентрационог логора Јасеновац у НДХ. Самим тим, мисија чланова делегације била је, обележавајући овај датум, да се пружи допринос очувању универзалних вредности човечанства. У том контексту, треба истаћи присуство делегације специјалној седници, одржаној поводом обележавања Дана холокауста у седишту Уједињених нација. Поред тога, чланови делегације су присуствовали отварању уметничке изложбе у Хобокену (Њу Џерзи), где је одржан и научни скуп. На скупу је представљен део текстова објављених у Зборнику „Право на незаборав (правни и антрополошки аспекти културе сећања на жртве НДХ у Другом светском рату)“, чији је један од издавача ЕИ САНУ. Боравак делегације у САД се завршио полагањем венаца на споменике Јасеновцу и Аушвицу у Парку холокауста у Бруклину (Њујорк).


За више детаља о активностима делегације и циљевима пројекта „ЈАСЕНОВАЦ – 75 – ЊУЈОРК“ можете прочитaти серију текстова који су овим поводом објављени у дневним новинама „Политика”:
- Изложба „Јасеновац – право на незаборав“ од сутра у Њујорку: http://www.politika.rs/…/Izlozba-Jasenovac-pravo-na-nezabor…
- Ехо јасеновачких жртава: http://www.politika.rs/…/cla…/373147/Eho-jasenovackih-zrtava
- Чорбуљак од покошене траве: http://www.politika.rs/…/clanak/373310/Corbuljak-od-pokosen…
- Сузе и беле птице поред камена Јасеновца у Њујорку: http://www.politika.rs/…/Suze-i-bele-ptice-pored-kamena-Jas…
- Фотографије Вукице Микаче посвећене холокаусту: http://www.politika.rs/…/Fotografije-Vukice-Mikace-posvecen…
- Шта су Италијани и Немци писали о логорима у НДХ: http://www.politika.rs/…/Sta-su-Italijani-i-Nemci-pisali-o-…

 

 

Учешће на Међународној конференцији за јеврејске студије

 

Др Гордана Благојевић, виша научна сарадница Етнографског института САНУ, учествовала је 29-31. јануара 2017. године на 24. Међународној конференцији за јеврејске студије у организацији Московског научног центра за јеврејске студије „Сефер“ (www.sefer.ru) и Института за славистику Руске академије наука, са излагањем: Amateur theatre King David of the Jewish community of Belgrade: thirtyyearsofinterculturaldialogue.

 

Извештај са Округлог стола

Хуманистика у доба постхуманизма
Између релевантности, потискивања и борбе за опстанак

 

На одржаном Округлом столу закључено је да је систем финансирања науке неадекватан и да не оставља простор научницима да се баве капиталним пројектима од националног значаја.
Основна улога хуманистичких наука је сабирање, анализа и стварање знања, подизање општег нивоа образованости друштва и унапређење културног амбијента. С обзиром на то да већина проблема са којима се суочава савремени свет, па и Република Србија, јесу повезани са културним наслеђем и идентитетом, неговање хуманистичких перспектива које се овим питањима баве, требало би да представља приоритетни задатак националних и државних научних стратегија.
На скуп о овим проблемима, који је отворио председник САНУ Владимир Костић, били су позвани представници представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, али се нису одазвали.

Више на линку: http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/sanu-neadekvatno-finansiranje-ugrozava-humanisticke-nauke_785351.html

 

 

Етнографски институт САНУ вас позива на

Промоцију својих овогодишњих издања и суиздања

у петак, 16. децембра у 11.30

 

(Етнографски институт САНУ, соба 404 / сала за конференције).

 

Више информација можете наћи у документу.

 

 

Етнографски институт САНУ вас позива да присуствујете Округлом столу

Хуманистика у доба постхуманизма
Између релевантности, потискивања и борбе за опстанак


који ће се одржати 15. децембра

 

Циљеви округлог стола су:

  • Отварање дијалога између научника и креатора научне политике о улози и положају хуманистике у Србији
  • Преиспитивање појма „релевантности“ и налажење одговора на питање – на који начин су хуманистичке дисциплине заиста релевантне?
  • Истицање могућег ангажовања хуманистичких знања у ажним друштвеним процесима – у области социјалне и културне политике, политичких пракси, у области привреде (нпр.туризма), прехрамбене индустрије, здравства.
  • Наглашавање значаја очувања академског нивоа истраживања у области хуманистике, као места на коме се креира, анализира и тумачи култура. Првенствени циљ хуманистичких дисциплина јесте унапређење културног амбијента Републике Србије.
  • Истицање значаја писања и објављивања на српском језику
  • Отварање дијалога у вези са могућим решењима проблема вредновања резултата у области хуманистике.

Уколико сте заинтересовани, позивамо вас да погледате књигу апстраката, као и документ са најавом предстојећег Округлог стола.

 

 

Институционално повезивање са академском заједницом из Израела

 

Као почасни гости 6. октобра, представници Етнографског института САНУ (ЕИ САНУ), проф. др Драгана Радојичић и мр Бранислав Пантовић, присуствовали су скупштинском заседању треће седнице Одбора за дијаспору и Србе у региону. Више информација о овом догађају може се прочитати на сајту НС РС: http:// www.parlament.gov.rs/ Трећа_седница_Одбора_за_диј аспору.29936.43.htmlНС РС
Поменути представници су такође на свечаном скупу „Заштита културе сећања на заједничке жртве страдања у Другом светском рату“, уприличеном 7. октобра поводом 75 година од оснивања логора Јасеновац у просторијама Министарства спољних послова Републике Србије (МСП РС), присуствовали потписивању билатералних „Меморандума о разумевању" између Института за Холокауст из Телавива (Shem Olam Faith and the Holocaust Institute for Education, Documentation and Research), као представника јеврејске академске заједнице и четири институције српске академске заједнице. Један од потписника је био ЕИ САНУ, на челу са проф. др Драганом Радојичић. Потписивање је било у присуству министра спољних послова Републике Србије и амбасадорке Израела. Више информација на сајту МСП РС: http://mfa.gov.rs/sr/ index.php/pres-servis/ saopstenja/ 17195--q-q?lang=cyr

photo credit: Vukica MikačaМСП РС
Мр Бранислав Пантовић је у функцији „официра за везу“ учествовао у организацији скупа у просторијама МСП РС, координирајући комуникацију између ЕИ САНУ и МСП РС. Поред тога, приредио је и одабрао, сходно теми, архивску грађу из Дипломатског архива.

photo credit: Vukica MikačaМСП РС

 

Hова књига др Александре Павићевић - Пламена тела

Plamena tela

 

Др Александра Павићевић, виши научни сарадник ЕИ САНУ, објавила је књигу Пламена тела. Спаљивање мртвих у Србији – од паганског ритуала до модерне кремације.
У овој књизи ауторка настоји да појаву идеје и праксе модерне кремације протумачи као тоталну друштвену чињеницу, као ону која представља сажетак историјске епохе у којој је настала и најаву оне у којој ће се развијати и реализовати.

 

 

 

др Драгана Радојичић у посети институтима у Словачкој и Чешкој


У оквиру међународне билатералне сарадње између Словачке и Чешке директорка др Драгана Радојичић у Братислави је присуствовала прослави 70 година од оснивања Института за етнологију Словачке академије наука, и том приликом је у име Етнографског института САНУ поздравила домаћине пригодним говором. (линк)



У Чешкој је боравила у Институту у Брну и учествовала на међународном Фестивалу фолклора у Стражницама као гост председника фестивала Јана Криста. Обавила је теренска истраживања у селима Моравске Чешке.

 

Погледајте видео снимљен 2007. године поводом шездесетогодишњице постојања Етнографског института

 

 

 

Предавање 09. јуна 2015. године у Свечаној сали Етнографског музеја

 

Етнографски музеј у Београду и
Етнографски институт САНУ
са задовољством Вас позивају на предавање

 

КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ: ШТА И ЗАШТО ЧУВАМО?


које ће одржати проф. др Мирјана Прошић - Дворнић
(Универзитет Нортвуд, Мидланд, Мичиген),
у четвртак, 9. јуна 2016. године у Свечаној сали Етнографског музеја
(Узун Миркова 2/II)  у  12 сати.

 

Одбрањене докторске дисертације

 

С поносом обавештавамо да су три докторандкиње у позицији истраживача сарадника ЕИ САНУ одбраниле своје докторске дисертације и добиле звање доктора наука у размаку од свега четири радна дана. Милеса Стефановић-Бановић је докторирала 06.05.2016. одбранивши тезу „Беседе, слова и поуке на Благовести, у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића“ на Катедри за Средњовековну књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Ђурђина Шијаковић је докторирала на Катедри за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду дана 10.05.2016. на дисертацији „Патња жене у Еурипидовим трагедијама“. Наредног дана, 11.05.2016. уследела је одбрана Марте Стојић Митровић „Азил и нерегуларне миграције у Србији на почетку XXI века: културне парадигме“ на Катедри за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Честитамо колегиницама и желимо им много успеха у даљем научном раду.

dr

 

 

Словачко наивно сликарство у Србији

kovacicakovacica

Др Гордана Благојевић, виша научна сарадница у Етнографском институту САНУ, узела је учешће у раду округлог стола Словачко наивно сликарство у Србији као специфичан елемент нематеријалног културног наслеђа: како га заштитити и ускладити са Унесковим програмима уз помоћ стручњака и креатора културне политике Србије и Словачке, 21. фебруара 2016. године у галерији Бабка у Ковачици у оквиру прославе међународног Дана матерњег језика, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Министарства културе Републике Словачке и Европског комесеријата за едукацију, културу, омладину и спорт. Том приликом је научној и широј јавности представљен превод на словачки језик допуњеног издања њене књиге Словачко наивно сликарство у Србији. Етноантрополошка студија идентитетских пракси (Slovenské insitné výtvarné umenie v Srbsku. Etnologicko-antropologická štúdia prejavov identítу издању Фондације Бабка, Ковачица 2016. 

kovacica

 

Награде Етнографског института САНУ

 

ei sanu nagrada 2015

На последњој, већ традиционално свечаној, седници Управног одбора Етнографског института САНУ у 2015. години, додељене су  Награде Етнографског института САНУ. Награда за целокупни допринос етнолошкој науци – за животно дело, додељена је проф. др Николи Павковићу, а Награде за ауторску монографију  објављену у претходне две године додељене су др Ивану Ђорђевићу за књигу: Антрополог међу навијачима, у издању Библиотеке XX век, и др Марини Симић за књигу: Космополитска чежња: Етнографија српског постсоцијализма, у издању  Центра за студије културе Факултета политичких наука из Београда.Награде су додељене након свечане седнице Управног одбора Етнографског института САНУ.

nagrada ei sanu 2051

 

Предавање по позиву др Драгане Радојичић на Масариковом универзитету у Брну

predavanje u Brnu. Dragana Radojicic

Поводом билатералне међуакадемијске сарадње са Чешком академијом наука, директор Етнографског института САНУ проф. др Драгана Радојичић је боравила у Брну и одржала предавање на Масариковом универзитету на тему "Jovan Cvijić (1865–1927) a jeho dílo v současném kontextu".

 

Медаља за креативност (Medal for Creativity) за др Гордану Благојевић

Гордана Благојевић

Др Гордана Благојевић, виша научна сарадница у Етнографском институту САНУ добила је награду – медаљу за креативност (Medal for Creativity) Светске организације за интелектуалну својину (WIPO) у оквиру категорије аутор или група аутора за истакнуте радове у области друштвено хуманистичких наука за монографију: Словачко наивно сликарство у Србији - Етноантрополошка студија идентитетских пракси, Фондација Бабка Ковачица, Ковачица 2014.,“ јер доприноси промоцији мултиетничке креативности у друштву.“ Победницима такмичења награде Светске организације за интелектуалну својину додељене су на централној прослави 95. годишњице дана Завода за интелектуалну својину 16. новембра 2015. године у свечаној сали САНУ.Гордана
Више информација можете наћи на званичном сајту Завода за интелектуалну својину Републике Србије.

 

Успостављање сарадње између дијаспоре и матице на територији града Смедерева

 

Др Гордана Благојевић, виша научна сарадница Етнографског института САНУ, учествовала је у раду округлог стола "Успостављање сарадње између дијаспоре и матице на територији града Смедерева" који је одржан ове године 16. октобра у Смедереву у организацији града Смедерева Удружења српско-грчког пријатељства "Кантакузина", Омладине ЈАЗАС-а из Пожареваца, уз суфинансирање Министарства спољних послова Републике Србије - Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, са излагањем „Питања етничког и религијског идентитета: Срби у Грчкој и Грци у Србији од почетка 20. века до данас“.Гордана Благојевић
За више информација погледати званичан сајт Туристичке организације града Смедерева.

 

Теорија и пракса појачке уметности

Гордана Благојевић

Др Гордана Благојевић, виша научна сарадница Етнографског института САНУ, учествовала је на VI међународном музиколошком и појачком конгресу „Теорија и пракса појачке уметности“ који је ове године одржан у Атини од 21. до 23. октобра под називом „The Three Teachers, Chrysanthos, Gregorios and Chourmouzios and the New Method of Byzantine musical notation – the Bicentennial, 1814/15 – 2015“ у организацији Института византијске музикологије и Одељења за музикологију Филозофског факултета Националног и Каподистријског Универзитета у Атини, са излагањем: The New Method of Byzantine musical notation in the chanting practice of Serbian Orthodox Church from the late 20th century to the present in the light of cognitive anthropology.

 

Промоција на 60. Сајму књига у Беораду

ким

Промоција књиге "Косово и Метохија у издањима Етнографског института САНУ (1951-1998)" одржана је у понедељак, 26. октобра 2015. године на 60. Сајму књига, на штанду Службеног гласника и штанду Канцеларије за Косово и Метохију Владе РС.

косово

 

Предавање 26. октобра 2015. године у Библиотеци Етнографског института САНУ: Како можемо упоредити возачке навике у Љубљани и Београду?

 

Дан Подјед је у свом предавању представио прелиминарне резултате трогодишњег пројекта 'DriveGreen' (www.drivegreen.si), који се темељи на етнографском истраживању у четири града - Љубљани, Београду, Будимпешти и Истанбулу. У свом излагању у Библиотеци Етнографског института САНУ представио је детаљно примере из два града (Љубљана и Београд), приказујући какве су возачке навике у њима. Главни циљ пројекта је развој интуитивне и разумљиве мобилне апликације за свакидашњу употребу, која помаже смањење емисије стакленичких плинова с утицањем на возачке навике и промоцијом одрживе мобилности. Интердисциплинарни пројектни тим, покушава превазићи јаз између хуманистичких наука и инжењерства, укључује представнике фирме CVS Mobile, Знанствено-истраживачког центра Словенске академије наука и умјетности и Факултету за електротехнику Универзе у Љубљани. Етнографско истраживање може утврдити који су приступи за промоцију одрживе мобилности најефикаснији у различитим градовима, и испитати начине на који људи возе, и то кроз интервјуе, фокусне групе и оне које можемо назвати 'вожња уз судјеловање' (eng. 'participant driving'). С телематским решењима за праћење возила фирме CVS Mobile поред тога прикупљају се подаци о возачким навикама у четири града, мере потрошњу горива и емисије CO2 и идентификују најкритичније елементе вожње, као што су убрзање, кочење, вожња у леру итд. Оваквим 'кванлитативним' приступом можемо добити шири преглед возачких навика на одабраним локацијама, а анализа резултата може поставити темеље за нова интердисциплинарна истраживања саобраћаја.

podjed

Учествовање др Гордане Благојевић на научној конференцији у Узбекистану

гоцагоца

Виша научна сарадница Етнографског института САНУ др Гордана Благојевић учествовала је на међународној научној конференцији “Community of Musical Culture of Peoples of the Orient”, у оквиру 10. међународног музичког фестивала “Sharq Taronalari” од 25. до 30. августа 2015. године у Самарканду (Узбекистан) са саопштењем: „The role of traditional folk music in preservation and expression of ethnical identity: the case of Gorani in Serbia“. У овој манифестацији одржаној у организацији Министарства културе Републике Узбекистана, Савеза композитора Узбекистана и националне радио-телевизије Узбекистана, а под покровитељством УНЕСКО-а, узели су учешће представници из 66 земаља.

 

Учествовање др Александре Павићевић на научној конференцији у Румунији

ап

Др Александра Павићевић, виша научна сарадница Етнографског института САНУ, на међународној научној конференцији "Death, Dying and Disposal", одржаној у Румунији на Универзитету Алба Jулиjа од 2-6 септембра 2015. год, одржала је предавање: "Are Death Scholars Afraid of Dying? Geographical, professional, thematic and personal background of contemporary death studies".

 

Приказ "Гласника Етнографског института САНУ" у међународно признатом научном часопису "Slovenský národopis"

 

Детаљан опис Гласника Етнографског института САНУ LXII, Vol.
1–2 је објављен у научном часопису Slovenský národopis бр. 2/2015. За више информација кликните овде.

 

Конкурс за доделу Награде Етнографског института САНУ

 

Етнографски  институт САНУ (у даљем тексту Институт)  објављује конкурс за доделу Награда Етнографског института САНУ (у даљем тексту Награда) за научни допринос  из области етнологије и антропологије.

Награда се додељује у 2015. години.

  • награда се додељује за укупну делатност и допринос етнолошким и антрополошким истраживањима, њиховом организовању, извођењу и публиковању резултата, те доприносу у изградњи етнолошких и антрополошких институција.
  • награда се додељује за резултате у етнолошким и антрополошким истраживањима реализованих у двогодишњем периоду до закључења Конкурса.

Предлагачи за Награде могу бити институције и појединци.
Предлог мора садржати писмено образложење у обиму од највише трећине ауторског табака (до 10.000 компјутерских карактера).
Предлози се достављају Етнографском институту САНУ, Кнез Михаилова 36, 11000 Београд, са назнаком "за Награду Етнографског института САНУ ".

Рок за предају предлога је 15. октобар 2015. године.

Награда се састоји из плакете и пратећег документа о додели Награде, који издаје Институт.

 

Представљање књиге др Драгане Радојичић у просторијама Удружења књижевника

 

Директорка Етнографског института САНУ Драгана Радојичић, представила је књигу под насловом "Медитерански свјети са мајстором приповедачем", у издању Етнографског института САНУ. Више детаља погледати на линку: http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:543740-Secanje-na-Matavulja-Reci-izasle-iz-duse-naroda

 

Предавање др Александре Павићевић

 

У просторијама Института друштвених наука, у суботу 28. фебруара 2015. године, Др Александра Павићевић је одржала семинар: „Увод у танатоантрополошка истраживања. Смрт, религија и политика у Србији на почетку трећег миленијума“. Семинар је био намењен студентима интердисциплинарног мастер програма Религија у друштву, култури и европским интеграцијама, при Београдском Универзитету. Више информација и фотографија можете погледати кликом на линк: http://forelidn.weebly.com/descaronavanja/uvod-u-tanatoantropoloska-proucavanja-smrt-religija-i-politika-u-srbiji-na-pocetku-iii-milenijuma

2015

 

 

Награда „Марија Илић Агапова“ za 2014. godinu          

агапова
Биљана Миленковић Вуковић, етнолог и дипломирани библиотекар-саветник у Етнографском институту САНУ и секретар Секције библиотекара и књижничара Заједнице института Србије, овогодишњи је лауреат награде „Марија Илић Агапова“. Ову награду, коју од 2001. године Библиотека града Београда поводом дана библиотеке (11. јануара) додељује најбољем београдском библиотекару, она је равноправно поделила са др Надом Мирков Богдановић, библиотекаром-саветником у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије.

На свечаности која је 15. јануара 2015. године одржана у Библиотеци града Београда, додељене су и награде „Глигорије Возаровић“ – за најбољег издавача, књижара и књиговесца, као и награда за најчитанију књигу страног аутора. Награда „Глигорије Возаровић” за најбољег издавача у 2014. години додељена је Јавној медијској установи РТС – „РТС издаваштву“. Истоимена награда додељена је и Ради Аксић, као најбољем књижару, и Милораду Стојановићу, као најбољем књиговесцу у 2014. години. Према подацима из мреже Библиотеке града Београда најчитанија књига страног аутора у 2014. години јесте роман Жабе, нобеловца Мо Јена, у издању издавачке куће „Лагуна“. Више детаља можете прочитати овде.

Реч захвалности Биљане Миленковић Вуковић приликом доделе награде Библиотеке града Београда „Марија Илић Агапова“ за 2014. годину.

агапова

 

Извештај за 2014. год. за пројекат „Дигитализација теренске архивске грађе из Призрена“ који финансира Министарство културе и информисања РС

 

Фотодокументација развојних фаза

 

Предавање по позиву

атина

др Гордана Благојевић, виши научни сарадник Етнографског института САНУ одржала је 11. децембра 2014. године предавање по позиву у оквиру постдипломских студија на Учитељском факултету Атинског универзитета, са темом: The Greek national minority in Serbia: Issues of ethnic identity and the role of Serbo-Greek friendship societies and various associations of Greeks in Serbia today.

На фотографијама: проф. др Реа Какамбура и др Гордана Благојевић, др Гордана Благојевић са постдипломцима Учитељског факултета у Атини.

атинаатина

 

Нова књига др Јелене Чворовић у издрању Улистер института за Социолошка истраживања из Лондона - The Roma: A Balkan Underclass

 

Више детаља можете видети на линку: http://www.ulsterinstitute.org/roma.html

тхе рома

Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима - Темишвар

 

t

Учешће сарадника Етнографског института САНУ, др Драгана Радојичић, др Ивица Тодоровић, др Петрија Јовичић, др Милина Ивановић Баришић, на међународном научном скупу Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима, који се одржао у Темишвару (Румунија) у периоду од 17-19. октобра 2014. год.
Сарадници су на скупу учествовали са следећим саопштењима:
1. Сарадња Етнографског института САНУ са Центром за научна истраживања и културу Срба у Румунији, др Драгана Радојичић
2. Уметничке и покретне слике активни чувари културног наслеђа Срба у Румунији, др Петрија Јовичић
3. Српске етноклултурне граанице и савремена истраживања народних представа о пореклу – нове могућности и изазови, др Ивица Тодоровић
4. Календарски празници и обичаји код Срба у румунском и српском Банату – сличности и разлике, др Милина Ивановић Баришић

oo

 

Представљена књига др Гордане Благојевић у Солуну

солун

У четвртак 26.06.2014. године у 20 часова у Генералном конзулату Републике Србије у Солуну (Република Грчка) је представљена књига др Гордане Благојевић – Срби у Солуну у првој половини 20. века: о религијској припадности и етничком идентитету. Уводну реч дао је генерални конзул Републике Србије у Солуну, г. Синиша Павић. На промоцији су говорили Елени Тзутзиа, филолог и историчар-истраживач из Солуна и ауторка, др Гордана Благојевић, виши научни сарадник у Етнографском институту САНУ. У музичком делу вечери наступио је утиста Илиас Карамбатзакис из Јанице.

солунсолун

 

 

Проф. др Радојичић председница Управног одбора Етнографског музеја у Београду

 

Директорка ЕИ САНУ, проф. др Драгана Радојичић, је Решењем Владе РС, објављеном у „Службеном гласнику РС“ број 62 (13. јуна 2014. године), именована у председника Управног одбора Етнографског музеја у Београду – Установе културе од националног значаја.

DIREKTORKA

 

 

Суочавање са собом, суочавање са другим. Да ли је могуће помирење на Балкану?

 

Етнографски институт САНУ
Фондација Конрад Аденауер
Београд, 30 – 31. октобар 2014.

„Суочавање са другим, суочавање са собом. Да ли је помирење могуће на Балкану? “

 

Минули век био је век великих ратова и страдања, век интензивних политичких потреса и промена, век изненађујућих научних и технолошких достигнућа, век бурних  културних револуција...  На почетку новог миленијума, свет се и даље налази усред несавладивог вртлога нових политичких,  демографских, технолошких, економских, културних и друштвених изазова, али и пред озбиљним и ургентим питањима будућности и судбине људске цивилизације.  Унутрашње противуречности савремених, пост модерних система вредности, као и очигледни примери њихове глобалне меркантилизације, чине да  савремени човек пред овим проблемима веома често осећа немоћ, страх и неизвесност. Оваква стања провоцирају и интензивирају питања припадања и личних и колективних идентитета, као и питања проналажења и креирања модела друштвеног и политичког уређења који би био оптималан и пружио подједнаку заштиту свим припадницима друштва.
Крај другог миленијума обележио је, међутим и још један феномен глобалних размера – феномен реактуелизације народних традиција и традиционалних, али и институционалних религија. Пораст интересовања за ревитализацију и очување знања о традицији и њених различитих садржаја који су били у опасности да нестану у мору постмодерних тековина, сведочи о томе да кључно питање човечанства заправо и није питање „идеалног“ друштвено-политичког уређења планете и њених делова, већ питање духовних вредности и идеја које ће њоме владати. Претеће слике антиутопијских друштава из чувених футуристичких романа 20. века, налазе тако  своју противтежу у потреби за ПОМИРЕЊЕМ као есенцијалним питањем људксе егзистенције. У овом контексту, помирење  престаје да буде појам политичке комуникације или појам којим се описују послератна настојања зараћених страна да успоставе нова правила суживота. Оно престаје да буде и начин настављања живота након пораза или победе. Даље и дубље од овога, оно почиње да се тиче питања елементарног функционисања друштвених система, система који мора почивати на систему правде и једнакости, али и на неговању емпатије која омогућава сва остала помирења са било  којим другим и другачијим. Ипак, основни предуслов њеног остварења јесте унутрашње помирења човека са самим собом и то кроз процес тражења и препознавања дистинктивних и универзалних одлика људског и људскости.
Помирење је истовремено и психолошка, филозофска, теолошка и антрополошка, социолошка и историјска категорија, па бисмо на овом научном скупу желели да то и покажемо, тако што ћемо изаћи из уско политичког говора о њој. Њега ћемо заменити говором о различитим аспектима и могућностима посматрања и остварења помирења: од историјских и културно искоријских аспеката овога проблема, преко питања етницитета и етничких граница, религијских идентитета и на крају, антрополошких и антропо-политиколошких сагледавања.
На скупу ће учествовати предавачи по позиву. Надамо се плодној и надасве занимљивој дискусији и позивамо све заинтересоване колегинице и колеге да нам се придруже 30 – 31 октобра 2014. Место  одржавања и детаљан програм скупа биће објављен накнадно.

Организациони тим:
MA Јелена Јабланов Максимовић
Jablanov.Maksimovic@kas.de
Мр Милеса Стафановић-Бановић
kimiaera@gmail.com
МА Ђурђина Шијаковић
djsijakovic@gmail.com
Др Александра Пaвићевић
aleksandra.pavicevic@ei.sanu.ac.rs

 

 

 

Награде ЕИ САНУ за 2013. годину

 

nagrade2013

У Салону клуба САНУ, 20. децембра 2013. у 12,00 сати на Свечаној седници Управног одбора Етнографског института САНУ, додељене су Награде ЕИ САНУ за 2013. годину.

Награде се додељује појединцима бијенално од 2007. године.

Управни одбор је на својој годишњој седници усвојио предлог Комисије за доделу награде за 2013. годину, да се награда за резултате у етнолошким и антрополошким истраживањима реализованих у двогодишњем периоду додељује:
• др Драгани Радојичић за књигу Дијалози за трпезом, антрополошка монографија о култури исхране (Етнографски институт САНУ и Службени гласник, Посебна издања, књига 77, Београд, 2012.) и
• др Мирјани Павловић за књигу Срби у Темишвару (посебно издање Етнографског института САНУ, књ. 78, Етнографски институт САНУ, Београд, 2012.).

nagradeEISANU2013nagrade2013EISANUnagradeEISANU2013

 

Потписивање међуакадемијског споразума у Чешкој

ceska srbija

У периоду од 25-30. новембра 2013. године др Драгана Радојичић боравила је у Прагу и Брну на позив Етнолошког института Чешке академије наука. Између Етнографског института САНУ и Етнолошког института Чешке академије наука у Прагу и Одељења у Брну постоји дугогодишња пројектна међуакадемијска сарадња. У обостраној жељи да се научна сарадња настави, 26. новембра 2013. године потписан је Споразум о сарадњи између ЕИ САНУ и ЕИ АН ЧР за период 2014-2016. година.
Приликом боравка у Прагу др Драгана Радојичић је учествовалa са радом Чеси у Црној Гори и Србији-историјски преглед и садашњост на међународној конференцији 13. Скуп мањина Праг као место суживота народних мањина. Конференција је указала на висок степен бриге о мањинским питањима у главном граду Чешке, Прагу.

češka srbija

 

Конкурс за доделу Награде Етнографског института САНУ

награда

Етнографски  институт САНУ (у даљем тексту Институт)  објављује конкурс за доделу Награда Етнографског института САНУ (у даљем тексту Награда) за научни допринос  из области етнологије и антропологије.

Награда се додељује у 2013. години:

  • за укупну делатност и допринос етнолошким и антрополошким истраживањима, њиховом организовању, извођењу и  публиковању резултата, те доприносу у изградњи етнолошких и антрополошких институција;

  • за резултате у етнолошким и антрополошким истраживањима реализованих у двогодишњем пероду до закључења Конкурса;

Предлагачи за Награду могу бити институције и појединци.

Предлог мора садржати писмено образложење у обиму од највише трећине ауторског табака (до 10.000 компјутерских карактера).

Предлози се достављају Етнографском институту САНУ, на адресу: Кнез Михаилова 36, 11000 Београд, са назнаком "за Награду Етнографског института САНУ ".

Рок за предају предлога је 15. новембар 2013. године.

Награда се додељује треће недеље у децембру.

Награда се састоји из плакете и пратећег документа о додели Награде, који издаје Институт.

 

Наши истраживачи на конгресу посвећеном антропологији града, РАН, Москва 2013.

moskva2013

Директорка ЕИ САНУ проф. др Драгана Радојичић и научна сарадница ЕИ САНУ др Сања Златановић учествовале су у раду јубиларног X Конгреса етнографа и антрополога Русије, који је одржан у периоду од 2. до 5. јула 2013. год. у Руској академији наука у Москви. Конгрес под називом Современный город и социально-культурная модернизация России (Савремени град и социјално-културна модернизација Русије) су организовали Асоцијација етнографа и антрополога Русије и Институт за етнологију и антропологију "Н. Н. Миклухо-Маклај" РАН. Конгрес је реализован радом 11 симпозијума, 41 тематских секција и 5 округлих столова, на којима су разматрани различити проблеми антропологије града. Проф. др Драгана Радојичић је изложила рад под називом Пища как символ ускорения (Храна као симбол убрзања), а др Сања Златановић рад Городской анклав в поствоенном контексте, Гнилане, Косово (Урбана енклава у послератном контексту, Гњилане, Косово).

moskva20132moskva20133

 

Промоција међународног тематског зборника ДУХОВНА КУЛТУРА И РЕЛИГИОЗНОСТ НЕКАД И ДАНАС: РАЗЛИЧИТИ КОНТЕКСТИ И ТРАДИЦИЈЕ

тематски ѕборник

У библиотеци града Београда 19.2.2013. год. одржана је промоција међународног тематског зборника “Духовна култура и религиозност некад и данас. Различити контексти и традиције”. Уредници су др Ивица Тодоровић и др Гордана Благојевић (коуредник је Маја Марјановић). Издавачи су Рашка школа, Универзитет у Приштини (Факултет техничких наука), Етнографски институт САНУ, Центар за религијске студије ИФДТ-а, Народни музеј – Чачак и Српски научни центар. На промоцији су говорили др Мирко Благојевић из Института за филозофију и друштвену теорију, а из Етнографског института САНУ др Александра Павићевић, др Гордана Благојевић и др Ивица Тодоровић.

 

Представљена књига СРБИ У СОЛУНУ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 20. ВЕКА: О РЕЛИГИЈСКОЈ ПРИПАДНОСТИ И ЕТНИЧКОМ ИДЕНТИТЕТУ.

г благојевиц кнјига

У понедељак 26.11. 2012. године у 19 часова у Библиотеци града Београда (Кнез Михаилова 56, Одељење уметности) је одржана промоција књиге др Гордане Благојевић - Срби у Солуну у првој половини 20. века: о религијској припадности и етничком идентитету.
На промоцији су говорили др Александра Павићевић, виши научни сарадник у Етнографском институту САНУ, др Славенко Терзић, научни саветник у Историјском институту САНУ и ауторка, др Гордана Благојевић, научни сарадник у Етнографском институту САНУ.

prezentacija knjige g_blagojevic


IV МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА „ОЧУВАЊЕ И ЗАШТИТА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ НАСЛЕЂА СРБИЈЕ У ИНОСТРАНСТВУ”

 

Конференција под називом „Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству” одржана је 18. и 19. октобра 2012. године у просторијама организатора „Института за међународну политику и привреду“ у Београду. Сарадници ЕИ САНУ Милеса Стефановић-Бановић и Бранислав Пантовић изложили су реферат под насловом: „Српска православна црква као део културно-историјског наслеђа наших исељеника у Аргентини”.

На територији републике Аргентине по незваничним проценама данас живи око 30000 људи српског и црногорског порекла, већим делом са простора данашње Црне Горе и Хрватске, а мањим делом из Србије и Босне и Херцеговине. Нашу дијаспору у Аргентини претежно чине досељеници и њихови потомци, који су у ову земљу дошли током првих деценија 20. века и непосредно после Другог светског рата. За потребе истраживања обављен је низ разговора са исељеницима у Аргентини. Иако је већина њих у значајном степену асимилована, истраживање је показало да за велики број њих Српска православна црква представља важну везу са духовним и културним наслеђем, односно, према речима саговорника, „коренима”, „пореклом”, „традицијом”, „православном вером” и „матицом”, односно земљама порекла. У реферату је приказан део резултата овог истраживања, са посебним тежиштем на утицај СПЦ на различите перцепције културног, верског и националног идентитета српско-црногорске дијаспоре у Аргентини.

konferencija milesa i branislav

 

Наши истраживачи на интернационалној конференцији: Land Use in Transition: Potentials and Solutions Between Abandonment and Land Grabbing

IAMO Forum 20-22 јун 2012, Halle (Saale), Немачка

 

Интереси за питања земље као и коришћења земље постају све уочљивији у уманистичким, друштвеним и природним наукама. Један од кључних приоритета човечанства у годинама које долазе биће постизање одрживе производње хране и коришћење земљишних потенцијала због нарастајуће популације. Ова питања су већ данас актуелна не само због ширих еколошких последица, попут глобалног загревања и ефеката стаклене баште и њиховог утицаја на биодиверзитет, већ и због институционалних и социоекономских промена по питању земље и власничких права у државама бившег комунистичког блока. Стога је IAMO Forum 2012 понудио платформу за дискусију о новим истраживањима, главним трендовима, као и резултатима о коришћењу земље у транзиционим економијама Источне Европе, бившег Совјетског Савеза и Источне Азије.

Свеукупни циљ ове конференције био је да унапреди разумевање промена у пољопривредном сектору у транзиционим економијама и да стимулише дискусију и дебате. Конференција је такође понудила платформу за изградњу мреже истраживача и научника који деле слична географска и теоријска интересовања, као и за представљање потпуно иновативних приступа у проучавању коришћења земље, укључујући методолошке и емпиријске иновације.

У оквиру ове конференције Јована Диковић истраживач сарадник у Етнографском институту САНУ презентовала је рад са колегиницом Ларисом Ветерс са Max Planck института за социјалну антропологију под називом „The Shifting Nature of Land and Houses as Resources for Social Security: Exploring Social Security Strategies in the Post-Yugoslav Space“. Циљ рада био је да се установи степен флексибилности односа према имовини, попут земље и куће, као и то да се установе променљива значења коју ова имовина има за актере на микронивоу. Главни аналитички фокус овог заједничког истраживања био је на пољопривредној земљи и кући као основним ресурсима за остваривање социјалне сигурности у срединама које су дубоко погођене различитим економским, имовинским и политичким несигурностима.

 

Представљена књига ДИЈАЛОЗИ ЗА ТРПЕЗОМ

promocija

У Малој сали Коларчеве задужбине је у среду, 24. октобра 2011. представљена књига Дијалози за трпезом проф. др Драгане Радојичић. О књизи су говорили академик Војислав Становчић, проф. др Софија Милорадовић, проф. др Милан Р. Милановић и ауторка.

Драгана Радојичић, иначе директорка Етнографског института из Београда, објавила је књигу Дијалог за трпезом, после три деценије истраживања онога што нас издваја од других. Ауторка је напоменула да нас традиција неретко учи добром, које смо у међувремену, трчећи за новим, заборавили.

pozvinica

 

Изложба књига из библиотеке ЕИ САНУ

изложба

За време "Округлог стола" 3.10.2012. год. изложене су књиге које су део богатог фонда старе и ретке књиге у власништву Етнографског института САНУ. Рестауриране су у Одељењу за заштиту, конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије. Захваљујемо се Министарству културе, информисања и информационог друштва Републике Србије на финансијским средствима одобреним за реализацију пројекта Заштита, очување и презентација старе и ретке библиотечке грађе као културног наслеђа у 2011. години.

изложба

 

 

Повеља захвалности Етнографском институту САНУ

povelja filo

На свечаности поводом Дана Филолошког факултета Универзитета у Београду, дана 05.октобра 2012. године Етнографском институту САНУ додељена Повеља захвалности за континуирану подршку и изузетну сарадњу у развоју науке о језику, књижевности и култури.

http://www.fil.bg.ac.rs/inf/20121005institucije.pdf

Povelja zahvalnosti

 

Удружење грађана "Баштина и будућност - Аранђеловац 1859" доделило је Повељу "Миле Недељковић" Вишем научном сараднику Етнографског института САНУ александри Павићевић.

 

diploma zahvalnica

 

Музеј на отвореном "Старо село" је доделио захвалницу ЕИ САНУ за успешну сарадњу.

 

zahvalnica sirogojno

 

Научни скуп у Румунији

 

Од 6-8 септембра 2012. године, на Универзитету Алба Јулија (Румунија) одржана је пета конференција: “Death and Dying in 18-21st Century Europe“. На конференцији је учествовало више од 50 научника из различитих крајева света и различитих научних дисциплина. У овом историјском градићу по пети пут за редом окупили су се етнолози, атнрополози, историчари, правници, лекари, филозофи, лингвисти и архитекте из Румуније, Србије, Хрватске, Македоније, Бугарске, Пољске, Енглеске, Финске, Бразила и Филипина. Сарадница Етнографског института САНУ, др Александра Павићевић, на овом скупу је представила  део свог вишегодишњег истраживања из области танато антропологије,  изалањем:” Diving into Silence. Death,  Mourning and Funeral in Serbia at the beginning of Third Millennia.”

 

 

Радионица у Брну

radionica brno

У Брну, на Масариковом универзитету, је организована интернационална радионица у којој су Србију представљали директор ЕИ САНУ проф. др Драгана Радојичић и др Александар Крел такође из ЕИ САНУ.

brno

Ново дизајнерско решење корица Гласника ЕИ САНУ

novi glasnik

 

Посета Московском универзитету Ломоносов

20.04.2012-26.04.2012

predavanje u moskvi

Проф. др Драгана Радојичић је позвана да одржи неколико предавања на Катедри за етнологију Московског државног универзитета M. В. Ломоносов, највећег и најстаријег универзитета у Русији.

Проф. др Радојичић је први етнолог-антрополог из Србије који је у последњих 40 година одржао предавања на катедри за Етнологију и Историју јужних и западних Словена на Московском државном универзитету Ломоносов.

За више детаља погледати овде

ЕИ САНУ промовише српску културу у иностранству

novinski clanak

Политика, 7.4.2012.

Актуелно

Статут института

Прочитајте статут нашег института