Eтнографски институт САНУ

Појмовник српске културе

o nama
а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш

 

Свако се од нас нашао некада у прилици да објасни значење неке речи, непознате говорнику српског или неког другог језика. Покушај да се то учини што свеобухватније, укључујући и она споредна значења која неухватљиво лебде око речи и постају јасна тек у одговарајућем контексту, праћен је често свешћу о недовољности пруженог објашњења. Пред ауторима Појмовника српске културе стоји унеколико тежи задатак – не само да објасне речи, њихов настанак, значења и употребу, већ да дају објашњења појмова српске културе.

Сам појам појма има, крајње поједностављено речено, двојако тумачење – оно које под појмом подразумева интелектуални појам, са јасно одређеним опсегом и садржајем, и оно које поред те одређености укључује и читав низ додатних значења. Појам (концепт) стога се дефинише и као нека врста сажетка или нацрта сложене менталне представе која обухвата мноштво различитих искустава, и као симболички елемент од којих је саграђен систем репрезентације знања, што не подразумева само интелектуални појам, већ и тзв. интуитивна знања, заједничка одређеној култури. Појмове изражавамо речима – једна од дефиниција појма, она номиналистичка, изједначава реч и појам. Међутим, један се појам може изразити различитим речима, а свака од њих доноси одређене смисаоне нијансе, чиме постаје видљива разлика између значења и смисла. Појам je шири од значења речи, али и изабрана реч утиче на садржај појма. Управо стога се нисмо одлучили само за уобичајену лексиколошку обраду нити за израду терминолошког речника који би енциклопедијски обрадио кључне термине српске културе, већ – за појмовник који обједињује лексиколошки и енциклопедијски приступ.

У српској лексикографској пракси је уобичајено да се под појмовником подразумева речник појмова и термина једне одређене области науке или струке, те би се Појмовник српске културе могао разумети као енциклопедијски речник културологије. Међутим, у овом случају није реч само о терминима одређене науке или области сазнања. Појмовник српске културе, полазећи од шире дефиниције појма која не изједначава реч и појам, нити под појмом подразумева само интелектуални појам, спаја одлике речника и енциклопедије.

Као ознаке појмова са којима ћете се овде сусретати изабране су лексеме књижевног језика које су носиоци примарних значења, али само објашњење водиће вас ка другим лексемамама и изразима, како оним архаичним или дијалекатским, тако и оним савременим, а понекад и ка оним које припадају стручној терминологији појединих наука. Изабране лексеме биће међусобно повезане по различитим лексичким везама – творбеним, синтагматским и парадигматским (синонимија, антонимија, хипонимија итд.). Појмовник такође укључује и дијалекатске варијанте, а биће обрађена и етимологија, као и лексичка иконичност – односно мотивациja именовања. Ниво енциклопедијског објашњења подразумева пре свега етнолошко-антрополошку обраду, али ће, већ према потреби, бити укључене и друге хуманистичке и остале научне дисциплине. Поред тога, лексеме ће бити повезане и са разноликим текстовима, што са оним научним, који ће се наћи у Интернет бибилотеци Србије за хуманистичке науке и уметност, што са уметничким и другим текстовима који омогућавају боље разумевање смисла обрађиваног појма, али и са разноврсним видео и аудио садржајима.

Пред ауторима Појмовника нашао се још један захтеван задатак – да дефинишу појам српска култура. Сам појам културе веома је широк, будући да обухвата читав низ разноврсних сегмената људског деловања и понашања. Култура се, сходно пореклу ове речи (од латинског colo, 3, colui, cultum "њиву, земљу и сл. обделавати, садити, гајити", али и "пребивати, становати, неговати, брижљиво управљати") може дефинисати као свесна људска активност усмерена ка брижљивом неговању онога чему желимо обезбедити развој и сталност пребивања. Израда појмовника једне културе свакако представља један од важнијих и одговорнијих задатака. Одговорност овог подухвата је вишеструка: с једне стране, сваки појмовник је, по природи ствари, састављен од ограниченог корпуса појмова, који истовремено и открива и ствара проучавану културу. С друге стране, флуидност унутаркултурних и међукултурних граница непрестано указује на потребу за прелажењем зацртаних линија – територијалних, државних, етничких, верских, те за проналажењем онога што је посебно у заједничком и заједничко у специфичном културном наслеђу.

Због свега реченог, жеља аутора Појмовника српске културе била је да отпочну и подстакну важан посао избора и дефинисања битних појмова српске културе. Покушај да дефинишемо границе онога што овде називамо српском културом недвосмислено је сугерисао широк истраживачки подухват који подразумева проучавање културе српског народа, без обзира на територију на којој он живи, али и културе других етничких заједница Србије. Дакле, циљ Појмовника није да формира неку окамењену, безвремену, идеалну или претпостављену слику културе српског народа, већ да укаже и на стварне процесе њеног стварања и мењања.

У Појмовнику српске културе наћи ће се стога термини и традиционалне и савремене, и сеоске и градске, и елитне и популарне, и већинске и мањинске и сваке друге културне стварности. Појмовник ће обухватити читав низ појмова материјалне и духовне културе, и онe сасвим архаичнe и универзалнe, и онe специфично националнe, али и онe савременe и интернационалнe. Култура подразумева испреплетаност и разноврсност у прошлости и садашњости, али и у будућности; она је слојевита, променљива и жива. Електронска форма Појмовника чиниће видљивом управо ту слојевитост и сложеност појмова који припадају разним сегментима српске културе, као и њихову међусобну повезаност, али и променљивост. Дигитални појмовник такође омогућава непрекидно допуњавање и гранање, а наш циљ биће пружање што исцрпније и потпуније информације о одређеном појму, што подразумева и интердисциплинарност приступа. Појмовник српске културе биће, стога, попут дрвета које расте и грана се – гипка, динамична и отворена форма сазнавања са, надамо се, зрелим и добрим плодовима.

др Ивана Башић
др Александра Павићевић