Пројекти

projekat

Пројекти које реализује Етнографски институт САНУ, а финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије су: Културно наслеђе и идентитет (177026), Мултуетницитет, мултикултуралност, миграције – савремени процеси (177027), Стратегије идентитета: савремена култура и религиозност (177028) и Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе (47016).*

 

Пројекат 177026: КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ И ИДЕНТИТЕТ*

Циљ пројекта: идентификација улоге културног наслеђа у свакодневном понашању, локалним и државним стратегијама развоја и процесу евроинтеграција. Разумевање овог тростепеног односа неопходно је за успешну заштиту културног наслеђа и његово претварање у агенс развоја, како читаве државе, тако и појединачних локалних географско-политичких и различитих других заједница које имају или теже да имају и репрезентују сопствени идентитет.

Кратак опис: Заштита културног наслеђа је једна од изузетно актуелних тема у оквиру обликовања разноврсних идентитета, културних политика и развојних стратегија савременог света. Због тога је испитивање начина на који се дефинише шта јесте културно наслеђе и на који начин се оно користи, али и шта се из овог сегмента чувања и репрезентовања прошлих искустава искључује (дакле: шта није културно наслеђе) једна од тема која недвосмислено говори о начинима на које држава, али и било која друга врста заједнице, жели да представи себе и себи и другима.

Основни задаци: Културно наслеђе је веома широко поље у коме (и истовремено – којим) се обликује однос према прошлости, чиме се, заправо, избором вредности пројектованих на прошлост, дефинише садашњост и жељена будућност. Оно се током читавог 20. века, а нарочито током последњих деценија постојано шири, обухватајући све више најразличитија знања и искуства, била она материјализована или не:

  • свакодневна – раније сматрана небитним, као што су прехрамбене, одевне или музичке преференције,
  • „традиционална“ – до рехабилитације нематеријалног наслеђа сматрана „заосталим“ и „превазиђеним“: од социјалне стратификације, преко старих технологија и популарне уметности, до језика, фолклора, игре и најразноврснијих система веровања, али и
  • сасвим савремена, као што је нпр. дигитално наслеђе.

Основни задатак пројекта је идентификовање и разумевање начина на који се у савременој Србији  одвијају ти процеси.

Основни закључци: Разумевање начина на који грађани Србије, различите заједнице и не-територијално или чак неформално обликоване групе, концептуализују шта јесте њихово културно наслеђе омогућава изградњу мреже у којој ће учествовати музеји, као и све остале установе заштите културног наслеђа, али и облици/делови културног наслеђа који из најразличитијих разлога нису заштићени. Она би морала да буде подржана системом управљања знањем/информацијама, који би био способан за интелигентну обраду података и пружање подршке избору/одлучивању, а истовремено довољно флексибилан да корисницима омогући индивидуалне изборе и самостално кретање. Даљи корак у деконструкцији слике културе коју за кориснике креира недодирљиви ауторитет стручњака, била би могућност доградње постојећег/заштићеног скупа информација – другачијим погледима и материјалом који достављају сами корисници, и/или успостављањем веза са информацијама које већ постоје, али нису препознате као део система. Тако би се стварала интерактивна мрежа у којој би било могуће кретати се различитим путевима и видети различите слике стварности:

  • оне које нам нуде музејски и други стручњаци у области заштите културног наслеђа (екстерналисичке, условљене експлицитно или имплицитно постављеним циљевима репрезентације),
  • оне које нам нуде корисници из културе/култура које се репрезентују (интерналистичке, које се такође могу разликовати међу собом у зависности од општег или индивидуалног контекста),
  • личне, које ће свако самостално креирати на свом путу истраживања кроз мрежу понуђених информација.

Могућности примене: Резултати овог истраживања се могу применити/примењивати у конструкцијама нових значења у оквиру идентификацијских пракси, како на нивоу државе, тако и на нивоу локалних заједница, али и других група које нису повезане политичко-географски, него на различите друге начине. Поред тога, они се могу користити и у оквиру пројектовања свих нивоа образовања, као и обликовању медијских стратегија репрезентације различитих идентитета. Успешна репрезентација значења културног наслеђа требало би и да омогући креирање различитих локалних стратегија развоја, у којима ће се оно користити као агенс развоја и економски ресурс, онако како се то већ чини у различитим европским земљама.

 

Пројекат 177027: МУЛТУЕТНИЦИТЕТ, МУЛТИКУЛТУРАЛНОСТ, МИГРАЦИЈЕ – САВРЕМЕНИ ПРОЦЕСИ*

Мултиетницитет у оквирима једне државе - друштва, мултикултурне политике, као и процеси миграција представљају значајне савремене глобалне феномене који захтевају пажљиво праћење и истраживање. Етничка разноликост и кретање популација, (етничка) идентификација у оквирима и преко административних граница, као и друштвена организација етничке разноликости предстваљају изазов за савремени свет. У региону коме припада Србија ови процеси се одвијају са одређеним друштвено-историјским и културним специфичностима, које постављају оквире за истраживање савремених процеса везаних за етницитет. Истраживачи се у оквиру пројекта баве мултиетничким аспектима друштва у Србији, али такође и Србима изван матице, пре свега из аспекта конструкције и симболизације етничког идентитета, као и питањима савремених миграција, односно идентитетом и етницитетом и другим културним процесима који прате укорењивање / искорењивање, кретање / територијализацију, замишљене и стварне границе и њихову улогу у могућностима слободног кретања, као и у конструкцији “замишљених заједница” и идентитета.

Циљ пројекта је да прати разноврсна значења и функције (мулти)етницитета и етничке разлике на микро-нивоу, али у ширем контексту процеса транзиције, глобализације и евроинтеграција српског друштва, као и дијаспоре – »старе«, »нове« и посебно оне која настаје емиграцијом из Србије / Југославије 90-их година прошлог века. Један од важних циљева је отварање проблема савремених миграција у етнологији /културној антропологији, који постаје све актуелнији не само у смислу да је Србија простор са кога се исељава, већ и да постаје све више простор премрежен миграторним трасама, а у перспективи могуће и простор имиграције.

Резултати:У овом пројектном циклусу најзначајнији резултати тичу се питања симболизације идентитета појединих мањинских група, постконфликтних ситуација и идентитетских стратегија, мирне коегзистенције етнички различитих група, употребе традиције и нематеријалног наслеђа у симболизацији етничких разлика, миграција и идентитета и посебно проблема азиланата као актуелног савременог феномена у Србији и региону.

Могућности примене резултата: Кумулативно знање о етнокултурним процесима, из аспекта етнологије / социокултурне антропологије, која истраживања најчешће спроводи на микро-нивоу, нијансира сазнања добијена из аспекта друштвених наука попут социологије или политикологије, који проблем захватају на макро-нивоу ширих структура политичких и друштвених система. Резултати пројекта могу да помогну у дубљем разумевању интеретничких односа, у развијању нијансиранијих политика који се тичу феномена етничности, успешнијем предупређивању етничких конфликата и дискриминације, у осмишљавање пројеката који имају за циљ развијање толеранције према другом и другачијем.

Публиковани резултати (избор најзначајнијих наслова):

  • Мирјана Павловић, Срби у Темишвару, Посебна издања ЕИ САНУ 78, Београд 2012.
  • Гордана Благојевић, Срби у Солуну у првој половини 20. века. О религијској припадности и етничком идентитету, System Intelligence Products, Етнографски институт САНУ, Београд 2012: 1-174.   
  • Александар Крел Ми смо Немци. Етнички идентитет припадника немачке националне мањине у Војводини на почетку 21. века. Београд 2013: Ет­но­граф­ски ин­сти­тут САНУ. Посебна издања 80.
  • Miroslava Lukić Krstanović and Mirjana Pavlović, Ethnic Symbols and Migrations, Serbian communities in USA and Canada, Eighties of the Twentieth Century (рукопис припремљен за штампу, п. 250)
  • Sanja Zlatanović, Family in the Post-War Context: The Serbian Community of Southeast Kosovo, Ethnologia Balkanica 15 (tematski broj Southeast European (Post)Modernities), LIT Verlag, Berlin 2012: 227-250.   
  • Зборник Матице српске за друштвене науке 139/2, Тема броја – Идентитет и мултикултуралност: Србија и окружење на почетку трећег миленијума (139-248). Уредила Гордана Благојевић. Нови Сад 2012. (укључујући радове сарадника на пројекту)
  • Гласник Етнографског института САНУ 62 /1 и 2. Тема броја - Истраживање миграција, прир. Јадранка Ђорђевић Црнобрња. Београд, 2014. (укључујући радове сарадника на пројекту)
  • Стојић Митровић, Марта. 2013. Стигматизација као последица одређених облика транснационалног кретања: дехуманизација миграната. Београд, Гласник Етнографског института САНУ LXI(2): 163-174. 
  • Mladena Prelić, Conceptualization and Symbolization of Ethnic Identity: Serbs in Hungary. Češký lid. Etnologický časopis. 3 (98/2011): 239-260.

 

Пројекат 177028: СТРАТЕГИЈЕ ИДЕНТИТЕТА: САВРЕМЕНА КУЛТУРА И РЕЛИГИОЗНОСТ*

Циљ пројекта: Проучавање савремених облика религиозности и њиховог утицаја на различите сфере друштвеног живота у Србији.

Кратак опис: Пораст улоге религија у животу људи на крају 20. века био је глобална појава, која се раличито манифестовала  у различитим културним окружењима. На територији бивше Југославије, повратак религији треба посматрати у најмање три основна контекста:

  • религијско наслеђе је важан део културног наслеђа, те тако представља релевантно извориште различитих културних идентитета
  • историјска повезаност религијских, конфесионалних и етничких традиција била је темељно упориште политичких и ратних сукоба 90-тих година 20. века, а и данас спредставља снажан извор националних и етничких идентитета
  • пораст интересовања за религију одражава глобалну кризу система вредности,која резултира процесима десекуларизације у свим сегментима друштвеног живота.

Основни задаци пројекта: Уочавање, анализа и презентација различитих облика савремене религиозности, те начина интерпретације религијских вредности у микро и макро друштвеним сферама.

  • проучавање, очување  и  могућности имплементације позитивних традиционалних религијских пракси из домена културног наслеђа
  • утицај религије на идентитетске праксе појединаца и група (породица, вршњачке групе, емигрантска популација, различите етничке, конфесионалне и по другим основама окупљене културне групе)
  • присуство и интерпретација религије у образовним процесима и законској регулативи
  • религија као доминантни или алтернативни систем вредности
  • религизација, односно десекуларизација политичког и медијског говора и јавног простора

Основни закључци: Припадност православној вери представља доминанти идентификациони маркер грађана Србије. То су уосталом показали и резултати пописа, а потврдило ово, примарно квалитативно истраживање. Међутим, истраживање указује на низак степен корелације између самоидентификације и религијске писмености, што повећава могућности различитих манипулација религијом.

  • површна религијска идентификација може довести и често и доводи до дискриминативног мишљења и понашања појединаца и група;
  • код православног станивништва постоји снажна везаност за традиционалне и фолкорне манифестације религиозности и релативно снажан утицај конфесионалне проипадности на интеграцију групе у кризним ситуацијама;
  • примећен је низак степен утицаја религије на свакодневни живот, систем вредности и важне животне одлуке (предбрачни и брачни односи, организација породичног живота, рађање,баспитање избор животног стила, потрошња, мобилност);
  • код младих (адолесцентска популација) религијска припадност има значај амблема, али не и имплементације темељних религијских учења, знања и веровања;
  • код грађана исламске вероисповести утврђене су далеко снажније корелације и утицај религије на идентитетске праксе и свакодневни живот.

Могућности примене: Првенствено у области културних политика и стратегија

  • Унапређење међурелигијског и међуетничког дијалога; афримација мултикултуралности.
  • Унапређење сарадње државе и традиционалних религијских заједница и установа, примарно Српске православне цркве на послу описмењавања и имплементације позитивних верских традиција, знања и вредности.
  • Чување и презентација религијског сегмента културног наслеђа те њихова афирмација у локалним срединама, у правцу креирања система одрживог развоја у мање развијеним областима и у оним а са посебно снажним негативним демографским кретањима, кроз јачање интегративних фактора локалних заједница и кроз креирање туристичких и других брендова.

Репрезентативне референце:

  • Религија, религиозност и савремена култура. Од мистичног до ирационалног и vice versa.  Зборник радова Етнографског института САНУ, бр. 30. Уредила Александра Павићевић. Београд 2014. http://www.etno-institut.co.rs/cir/zbornik/30.php
  • Александра Павићевић, Смрт и сахрана патријарха Павла. Границе политичког говора. У: Бојана Димитријевић (ур), Наука и универзитет. Исотриографија. Том 1. Филозофски факултет у Нишу, 2014, 413 – 424. 
  •  Cvorovic, J. The Roma: A Balkan Underclass  2014. Ulster Institute of Social Research. London:UK.
  •  Čvorović J., and Lynn, R. Intelligence and reproductive success of Bosnians, Serbs and Roma in Serbia. Mankind Quarterly. 54, no3-4, 434-446. 2014.
  • Драгана Радојичић, Паштровићи – живот и обичаји, Манастир Прасквица, Публикум, Београд 2013, 173-178.
  • Ивица Тодоровић, Проблем мултидисциплинарног проучавања односа између науке и религије – преиспитивање доминантне научне парадигме, Међународни тематски зборник „Духовна култура и религиозност некад и данас – различити контексти и традиције“, Уредници: Ивица Тодоровић, Гордана Благојевић, Група издавача (Рашка школа, Универзитет у Приштини – Факултет техничких наука, Етнографски институт САНУ). Београд, 2012, стр. 57-86.
  • Милеса Стефановић-Бановић, „Питање реформе црквеног календара: информисаност и ставови грађана Србије”, Гласник Етнографског института САНУ LIX (1), Београд 2011, стр. 49–71.
  • Милеса Стефановић-Бановић , „Значај и перспективе очувања материјалног наслеђа Српске православне цркве на подручју Далматинске епархије”, Драгомир Јанковић МА, мр Милеса Стефановић-Бановић, Петар Петковић МА, Зборник радова са скупа: III међународна научна конференција: Очување и заштита културно историјског наслеђа Србије у иностранству, Београд 23–24. јун 2011. године, уредници Видоје Голубовић и Петар Петковић. Институт за међународну политику и привреду у Београду. Београд 2011, стр. 145–159.
  • Михаило Смиљанић, „Издаваштво монографских публикација Српске православне цркве у периоду од 1990. до 1995. године – теме и поруке –“.У: Гласник Етнографског института САНУ 62 (1). стр 215 – 225.

 

Пројекат 47016: ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНО ИСТРАЖИВАЊЕ КУЛТУРНОГ И ЈЕЗИЧКОГ НАСЛЕЂА СРБИЈЕ И ИЗРАДА МУЛТИМЕДИЈАЛНОГ ИНТЕРНЕТ ПОРТАЛА ПОЈМОВНИК СРПСКЕ КУЛТУРЕ*

Циљеви и примена: Пројекат„Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовниксрпскекултуре осмишљен је као подстицај обједињавању и међусобном прожимању основних, примењених и развојних истраживања на пољу српског културног и  језичког  наслеђа са циљем да се створи јединствена дигитална ризница знања о српском језику и култури, која ће, уз поштовање највиших научних и технолошких стандарда, допринети очувању језичког и културноисторијског наслеђа, осавремењивању научне праксе на пољу  етнологије и антропологије, науке о језику и других хуманистичких дисциплина и остваривању предуслова за дигиталну производњу знања у савременом информационом друштву.

Очекивани импакт пројекта:

  • Представљање српског културног и језичког наслеђа у међународним оквирима.
  • Очување културног идентитета и едукација шире јавности.
  • Унапређење израде капиталних лексикографских и енциклопедијских дела, али и пружање корисних и поузданих информација научној заједници и широј јавности из области етнографије, етнологије, антропологије, књижевности, историје, културологије и осталих хуманистичких и друштвених дисциплина.
  • Развој дигиталних хуманистичких наука у Републици Србији

Примена и корисници: С озбиром на своје научне, едукативне, општекултурне и информационе садржаје, пројекат би имао широку научну примену.

  • Научноистраживачки рад у домену етнологије и антропологије, као и осталих хуманистичких и друштвених дисциплина (књижевност, историја, културологија, балканистика, социологија, педагогија...)
  • Научноистраживачки рад у домену лингвистике и етнолингвистике, етимологије, лексикографије и лексикологије, дијалектологије, србистике и славистике
  • Научноистраживачки рад у домену хуманистичког рачунарства, рачунарске лингвистике и обраде природних језика.
  • Стварање нових или унапређење постојећих машинских алатки за обраду текста (коректора за исправност текста, граматичких парсера, лематизатора итд.)

У општу едукативну примену спада:

  • Обогаћивање језика и развијање језичке и опште културе говорника српског језика у матици и дијаспори.
  • Позиционирање српског језика као релевантног на језичкој дигиталној мапи светски препознатих језика.
  • Представљање српске  културе у међународним оквирима.


Међународни контекст: Осавремењивање научноистраживачке делатности у Републици Србији, на начин на који се то увелико чини у другим развијеним државама, утицао би на интензивирање међународне сарадње Републике Србије са страним партнерима на пољу хуманистичких наука.

 

 

*За више детаља кликните овде.


 

Пројекти које финансира Министарство културе и информисања Републике Србије:

 

 

Дигитализација и презентација видео архива Етнографског института САНУ насталог у периоду 1903 – 1939. године (део збирке др Радивоја Симоновића)

 

  • У библиотеци Етнографског института налази се вредна колекција негатива насталих током пионирских истраживања и фотографисања детаља народног живота на јужнословенским просторима, почетком 20. века. Аутор ове збирке је доктор Радивоје Симоновић, лекар, рођен 1958. у Лединцима, у СРему, а умро у Сомбору 1950.

  • Симоновић је током свог дугог живота написао је више књига и прилога из области медицине, али и антропогеографије, геоморфологије, етнологије и социологије. Привукао је пажњу Јована Цвијића, Ника Жупанића и Лазе Костића, а својим фотографским радом, оставио је драгоцена сведочанства о народном животу у читавом јужнословенском простору. Откривено је такође да читава Симоновићева фотографска заоставштина броји преко хиљаду слајдова, те да  се делови ове колекције налазе у Музеју Војводине у Новом Саду и у Етнографском музеју у Београду.

  •   Специфичност овог визуелног материјала је у томе што се он налази на посебним, стакленим, озолитским плочама, које су, у датом формату, у потпуности недоступне и неупотребљиве за евентуална истраживања културног наслеђа времена у коме су настале, као и за презентацију тог културног наслеђа широј јавности. На плочама се налазе прикази људи у народним ношњама, у различитим свакодневним и празничним ситуацијама, као и примери народног градитељства, насеља и сточарских стаништва. Слике су настајале на широком мултиетничком подручју бивше Југославије: у Војводини, посебно у Бачкој, на Косову, деловима Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе. Прелиминарним истраживањем утврђено је да се на делу плоча налазе снимци српског становништва у поменутим крајевима, али су ту и фотографије шокачке и крашованске  етничке заједнице, као и поунијаћеног српског живља из Жумберка. Планирана је дигитализација плоча и њихова презентација  у оквиру вирутелног видео архива и Појмовника српске културе, као и изложба у реалном простору.

Руководилац: Др Александра Павићевић


 

Дигитализација теренске архивске грађе из Призрена

Архивска грађа са терена из Призрена, у поседу Библиотеке Етнографског института САНУ, која датира око 60 година уназад необрађена је и налази се у расутом стању.

У истраживањима су учествовали, осим етнолога, и представници сродних наука (социологије, архитектуре, музикологије и других дисциплина). Истраживачки тим за монографско испитивање Призрена чинили су, данас еминентни научници као што су Војислав Радовановић, Душан Недељковић, Боривоје Дробњаковић, Мирко Барјактаровић, Христифор Црниловић, Петар Влаховић, Сребрица Кнежевић, Милка Јовановић, Видосава Николић Стојанчевић,  Марк Краснићи,  Драгослав Девић, Милица Илијин, Бранислав Којић, Бранко Максимовић, Слободан Ненадовић, Зоран Петровић, Бранко Миленковић, Милисав Лутовац, Цветко Костић, Петар Шобајић, Радослав Павловић, Даринка Зечевић, Жељко Кумар, Владимир Ђурић, Лепосава Жунић, Рада Марковић и други.

Пројекат се односи на дигитализацију теренске архивске грађе из Призрена која је у поседу Етнографског института САНУ и њено објављивање у оквиру дигиталне платформе http://prepis.org.  Дигитализација подразумева пренос у електронски запис етнографских картица, фотографија, негатива, магнетофонских трака, видео касета, рукописа, географских и топографских карти, нотних записа и музикалија по архивским принципима. Разноврсност грађе коју поседује Етнографски институт САНУ дозвољава разнородна истраживања и мултидисциплинарна повезивања: о култури становања (планови кућа), култури исхране, типологизацију игара и песама (магнетофонски и нотни записи), заната и обичаја за веће националне заједнице, лингвистичка (етимолошка, ономастичка), историјска (орална историја), на подручју некадашњег Призрена. Поједине целине ће бити разврстане и у збирке, као на пример лични фонд (А. Дероко) и биће у интеракцији са другим врстама грађе, што ће моћи да се представи како у научне сврхе тако и у сврхе излагања кроз изложбе и публикације. Формирана електронска база етнографских картица и архивалија омогућиће генерацијама будућих истраживача да се упознају ближе и са научним принципима и са постојећом грађом. На тај начин, унапредиће се приступ грани науке кроз практичне обуке за унос нове етнографске грађе и коришћење постојеће.

Руководилац:Драгана Радојичић


Нематеријално културно наслеђе у мултиетничким заједницама Баната

Банат је регион који карактерише изразита културна (етничка, језичка, верска) разноликост. Досадашња истраживања етнологије и других срoдних наука указала су и на богатство нематеријалног културног наслеђа, на пример обичаја и ритуала, фолклора, итд. Циљ овог пројекта је да – кроз истраживања ширег културног контекста као мреже различитих идентитета, култура, традиција – издвоји, документује, анализира и презентира оне елементе нематеријалног наслеђа који се сматрају посебно значајним како од стране експерата, тако, што је још важније, и од припадника саме заједнице. За мултиетничке заједнице Баната може се показати као значајно и специфично не само оно што представља вредно наслеђе појединих етничких група, већ и оно што превазилази њихове границе и што произилази из интеретничке комуникације и заједничког живота различитих група. Истраживачи ће обратити посебну пажњу на елементе нематеријалног културног наслеђа који представљају локално специфичне мешавине више етничких култура.

Циљ овог пројекат је између осталог и да помогне подизању свести о значају локалних културних вредности у самим заједницама, што може да повратно позитивно утиче на очување њиховог наслеђа. Поред тога, један од потенцијалних циљева је да, уколико се нађу посебно вредни елементи културног наслеђа, они буду стручно обрађени и предложени за укључивање у Национални регистар нематеријалног наслеђа Републике Србије. 

Руководилац: Младена Прелић

Истраживачи: Мирослава Лукић Крстановић, Мирјана Павловић, Гордана Благојевић, Сања Златановић, Александар Крел

Спољни сарадник: Биљана Сикимић  (Балканолошки институт САНУ)

Пројекти

Архива: претходни пројекти

Међународни пројекти

Међународна сарадња

 

Прочитајте Статут и оквир Стратегије Етнографског института САНУ