Пројекти

 

- Пројекат 177026

Културно наслеђе и идентитет

Заштита културног наслеђа је једна од изузетно актуелних тема у оквиру обликовања разноврсних идентитета, културних политика и развојних стратегија савременог света. Због тога је испитивање начина на који се дефинише шта јесте културно наслеђе и на који начин се оно користи, али и шта се из овог сегмента чувања и репрезентовања прошлих искустава искључује (дакле: шта није културно наслеђе) једна од тема која недвосмислено говори о начинима на које држава, али и било која друга врста заједнице, жели да представи себе и себи и другима. Због тога је испитивање начина на који се обликује, чува и презентује оно што се сматра културним наслеђем у потпуности дискурзивно и, самим тим, променљиво, те дијахроно испитивање концептуализације културног наслеђа даје одговоре на то шта смо када желели да будемо (како смо желели да изгледамо) и како су се мењале политике идентитета и репрезентације, као и на који начин је су оне спровођене у легислативи и пракси.

Посебан акценат у овом комплексном пројекту биће стављен на дискурсе у којима су се те слике прошлости конструисале и на начине њиховог кореспондирања са савременим популарно/елитно-културним обрасцима.

Руководилац: Љиљана Гавриловић

Истраживачи: Мирослава Лукић-Крстановић, Лада Стевановић, Зорица Дивац, Мирослава Малешевић, Иван Ђорђевић, Срђан Радовић, Весна Трифуновић, Јована Диковић, Соња Жакула. Спољни сарадник: Марина Симић, Факултет политичких наука, Београд


- Пројекат 177027

Мултиетницитет, мултикултуралност, миграције - савремени процеси

Мултиетницитет и миграције, а такође и мултикултуралност као једна од "политика идентитета" намећу се као значајни проблеми савременог света на глобалном нивоу. Друштвена организација мултиетницитета, мултикултурне политике, миграције које доприносе етничкој и културној нехомогености, постављају пре свега питања припадања / неприпадања, колективних и индивидуалних права и колективних и индивидуалних идентитета. У суштини та питања проблематизују начин на који се схвата и на који функционише национална држава од 19. века до данас. И у Србији и региону коме Србија припада, та питања се постављају са одређеним специфичностима које зависе од социокултурног контекста. Пројекат ће се бавити овим проблемима из перспективе етнологије - социјалне и културне антропологије, што значи да ће његов фокус бити на културним процесима, пре свега процесима конструкције идентитета, свакодневној култури и животу и субјективним искуствима актера ових сложених процеса. Циљ пројекта је да прати разноврсна значења и функције (мулти)етницитета и миграција у постсоцијализму, односно у времену транзиције, глобализације и евроинтеграција, пре свега српског друштва. Фокус истраживања на друштво у Србији свакако не искључује и друга питања која омогућавају компарације и паралеле које укључују регион, као и питања дијаспоре - посебно таласа емиграције из Србије / Југославије 90-их година прошлог века, и у крајњој линији сагледавају етницитет и миграције у глобалном контексту.

Руководилац: Младена Прелић

Истраживачи: Мирослава Лукић-Крстановић, Мирјана Павловић, Јадранка Ђорђевић Црнобрња, Гордана Благојевић, Сања Златановић, Мирослав Нишкановић, Александар Крел, Марта Стојић. Спољни сарадник: Горан Башић. Сарадник из иностранства: Јелена Тошић


- Пројекат 177028

Стратегије идентитета: савремена култура и религиозност

Реактуелизација религије у животу људи на крају 20. века умногоме је била неочекивана појава. О томе сведочи и само летимичан поглед на интелектуално наслеђе претходећег периода, као и свеобухватна, двовековна модернизацијска парадигма, утемељена на принципима рационализма и секуларизације, као и на вери у неограничене домете прогреса и људских потенцијала. Својеврсни епилог модерне, оличен у процесу брисања граница и стварања глобалног тржишта робе и економског и културног капитала,добио је своју противтежу у виду повратка религијских концепата света на историјску сцену. Вишезначност, сложеност и, не ретко, драматичност тог повратка одражавали су сву силину кризе смисла кроз коју пролази савремени свет.

Повратак религији, који је у Србији био посебно интензиван током деведесетих година 20. века може се пратити на најмање два основна нивоа: са једне стране он је значио пораст интересовања за мистичка и окултистичка знања, што је довело да експанзије источњачких култова и медитативних техника, као и врачарства и различитих облика алтернативних медицинских пракси. Овим појавама је посвећено неколико новијих етнолошко-антрополошких истраживања. Међутим, мејнстрим ревитализације религије у Србији односио се на повратак Српске православне цркве у јавни живот грађана Србије, као и на повећани значај православног вероисповедања. На индивидуалном нивоу, то је значило је повећано учешће у црквеним обредима и већу учесталост практиковања традиционалних верских ритуала унутар породице. На колективном нивоу, овај процес је подразумевао формирање нових образаца колективног идентитета, који је био сугерисан, подржан и конструисан примарно одозго, односно захваљујући чвршћем повезивању Српске православне цркве и државе, као и захваљујући чињеници да је црква била, ако не организатор, а онда један од главних учесника у различитим јавним догађајима – протестима, манифестацијама, прославама и митинзима.

Руководилац: Александра Павићевић

Истраживачи: Драгана Радојичић, Јелена Чворовић, Ивица Тодоровић, Милина Ивановић-Баришић, Милеса Стефановић Бановић, Ђурђина Шијаковић, Михаило Смиљанић, Нина Аксић.

Спољни сарадник: Бранко Ћупурдија, Филозофски факултет, Београд.

Сарадник из иностранства: Милица Бакић Хајден


- Пројекат 47016

Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије. Израда мултимедијалног интернет портала "Појмовник српске културе"

Руководилац:Драгана Радојичић

Потпројекат: ЕТНОЛОШКО И АНТРОПОЛОШКО ТУМАЧЕЊЕ ТРАДИЦИЈА

Потпројекат је фокусиран на декодирање и анализу традиције и идентитета у Србији и региону — модела и стратегија помоћу којих се они конструишу, чувају и трансформишу под утицајем историјских и друштвених чинилаца. Обрађени и интерпретирани подаци о културном наслеђу и идентитегским праксама биће презентовани у виду енциклопедијског дела одредница и научних радова, ингегрисаних у интернет библиотеку. Истраживаће се: традицијски концепти у прошлости и садашњости: обичјани живот, обреди и ритуали, митологија, религија и нова религиозност; концептуализација идентитетских и културних пракси у оквиру руралне и урбане културе и субкултуре на локалном, националном и регионалном нивоу; родни идентитеги, медији и идентитетске праксе; дуализам и паралелизам обичајног и грађанског права, народна и алтернативна медицина, демографија и репродуктивне стратегије, колективни меморијски обрасци; модели културне и морфолошке варијације међу различитим популацијама, распон варијабила и варијација културних и биолошких крактеристика, анализа друштвених и микроеволутивних процеса који су их изазвали — посебно миграција.

Руководилац подпројекта: Милина Ивановић-Баришић

Истраживачи: Александра Павићевић, Лада Стевановић, Ивица Тодоровић, Милеса Стефановић-Бановић, Бранислав Пантовић, Весна Трифуновић, Тома Тасовац, Ђурђина Шијаковић, Ђорђина Трубарац Матић, Нина Аксић, Петрија Јовичић.


Пројекти

Архива: претходни пројекти

Међународни пројекти

Међународна сарадња

 

Прочитајте Статут и оквир Стратегије Етнографског института САНУ