Наш тим

djordjina

Ђорђина Трубарац Матић

Email: djordjina.trubarac@ei.sanu.ac.rs

Ђорђина Трубарац Матић je рођена 1972. године у Београду. Основне студије похађала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је дипломирала на Катедри за иберијске судије. На Универзитету Комплутенсе у Мадриду завршила је постдипломске студије и докторирала с оценом 10 cum laude одбранивши тезу под називом „Лажни изговор да је воду замутио јелен: иберијске и балканске паралеле“. Основна поља њеног интересовања су компаративно проучавање европске и индоевропске народне поезије, као и истраживање традиционалних идејних представа (сазнајних, религијских, митолошких и уопште културолошких) посредством структуралног и семантичко-прагматичког тумачења текстова из усмене народне баштине. Лингвистичко-антрополошки приступ језичкој, књижевној и етнографској грађи користи као оруђе како за разоткривање различитих значењских нивоа текста и његове функције унутар конкретног комуникацијског контекста, тако и за сагледавање идејних представа које чине оквир у коме језичка порука настаје и преноси се.           

У Етнографском институту ради на пројекту Интердисциплинарно истраживање културног језичког наслеђа Србије. Израда мултимедијалног портала „Појмовник српске културе“.

Од страних језика активно се служи енглеским и шпанским, а пасивно португалским, галисијским, каталонским, италијанским, француским, руским, словеначким, македонским и бугарским.

Учествовала је на научним скуповима у земљи и иностранству и објавила више научних радова у домаћим и страним научним часописима и тематским зборницима.

 

БИБЛИОГРАФИЈА

 Монографија

La falsa excusa del agua enturbiada por el ciervo: paralelos ibéricos y balcánicos. Universidad Complutense de Madrid, 2011, стр. 478.

Прилози у часописима и тематским зборницима

Las manzanas de oro: un motivo en las líricas populares española y serbia. DICENDA. Cuadernos de Filología Hispánica, 19 (2001): 315−336.

La lucha por la vida del hijo primogénito en el Romancero y en la poesía tradicional balcánica. Baladas y leyendas populares en España y en Yugoslavia (ur.: Jasmina Nikolić, César Luis Díez Plaza, Dalibor Soldatić), ISBN: 84-88252-44-7, Instituto Cervantes – Aula Vitual Belgrado, Beograd 2003: 249−291.

La novena cantiga de Pero Meogo y los textos europeos con el motivo de la falsa excusa del agua enturbiada por un animal: análisis comparado. Analecta Malacitana Electrónica, 28 (junio 2009): 3−57.

Мотив јунака који ослобађа јелена из чељусти аждаје у српској народној поезији –тумачење мотива у контексту њему сличних митологема. Језик, књижевност, промене. Књижевнаистраживања(ур. Весна Лопичић, Биљана Мишић Илић). Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, 2010: 353−366.

Мотив јелена златокрилца и његове митолошко-религијске конотације у српској традицији. Живареч. Зборникучастпроф. дрНадеМилошевић-Ђорђевић. Посебна издања САНУ: Балканолошки институт − књ. 115 (ур. Мирјана Детелић, Снежана Самарџија), Балканолошки институт САНУ и Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 2011: 639−650.

 La alborada ibérica y la serbia: apertura hacia nuevas perspectivas. Estudios sobre el Cancionero general (Valencia 1511): poesía, manuscrito e imprenta. (Eds.. Marta Haro Cortés, Rafael Beltrán, José Luis Canet, Héctor H. Gassó), Universitat de València, 2012: 725–739.

Гутачи. Гујеијакрепи. Књижевност, култура. Посебна издања САНУ: Балканолошки институт – књ. 120, (ур. Мирјана Детелић, Лидија Делић), Балканолошки институт САНУ, Београд, 2012: 111–123.

Вода босиљкова и Сунчева сестра. Aquatica. Посебна издања САНУ: Балканолошки институт − књ. 124 (ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић), Балканолошки институт САНУ, Београд 2013: 205−214.

Риба у српској народној традицији у контексту древних представа и староцивилизацијских религијских пракси. (у коауторству са Ивицом Тодоровићем),  Етно-културолошкизборник18 (2014): 43–58.

 „Зa њим и у гору и у воду: семантичко-прагматичка анализа формуле у контексту добровољне брачне отмице“. Гласник Етнографског института САНУ 62 (2), 2014: 215−232.

 “Meogo 9 Versus Texts with the Motif of a Transparent Excuse of Water Clouded by Stags or Horses: Outlining the Proto-Model”. Washington, DC: Virtual Center for the Study of Galician-Portuguese Lyric. Articles. Vol. 2 (2014): 1–27. Web.

„Јелен који рогом мути воду у галисијско-португалској и српској лирици − паралеле, могућа објашњења и импликације“. Савремена српска фолклористика II. (Ур. Смиљана Ђорђевић Белић и др.) Београд: Институт за књижевност и уметност – Удружење фолклориста Србије – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2015: 237−253.

Научни скупови

Тема борбе за живот сина првенца, односно јединца, у народној поезији Иберијског и Балканског полуострва. Народне баладе и предања у Шпанији и Југославији, Филолошки факултет у Београду, април 2002.

Baladas balcánicas y baladas hispánicas: el motivo del ciervo. Primeras Jornadas de Investigación en Literatura Oral y Cultura Popular de la Universidad de Alcalá, Alcalá de Henares, 24−27 marzo 2009.

La alborada ibérica y la serbia: apertura hacia nuevas perspectivas. Congreso Internacional V Centenario del Cancionero General de Hernando del Castillo (Valencia, 1511).Valencia 11−13 abril 2011.

Мотив јунака који ослобађа јелена из чељусти аждаје у српској народној поезији-тумачење мотива у контексту њему сличних митологема. Језик, књижевност, промене, Филозофски факултет, Ниш, 23–24. април 2010.

Water Clouded by a Deer – Variations of a Motif: from Ritual to Amorous. 41st Internacional Ballad Conference of the Kommission für Volksdichtung: Folk Song and Ralationships between Cultures, Faro, 20−24 Јun 2011.

Јелен који рогом мути воду у галисијско-португалској и српској лирици − паралеле, могућа објашњења и импликације. Савременасрпскафолклористика II. Београд–Тршић, 05–07. септ. 2014.

Еl origen de las cantigas de amigo galaico-portuguesas y qué es lo que la tradición serbia puede aportar al respecto. Estudios hispánicos еn la cultura y la ciencia serbia, Kragujevac, 28−29 noviembre 2014.

Балкански водени бик, његово порекло и типолошко одређење сагледани у контексту представа о воденим биковима у другим европским и светским традицијама (у коауторству са Ивицо Тодоровићем), Савременасрпскафолклористика III, Ниш, 2−3. октобра 2015.

¿Son las nueve cantigas de Meogo una secuencia o no? Una aportación comparatista al debate. V Congreso de la Asociación CONVIVIO para el estudio de los cancioneros y de la poesía de cancionero: Poesía, poéticas y cultura literaria.  Verona, 18−20 de febrero de 2016.

Преводи

El casamiento de Milić, el alférez. Baladas y leyendas populares en España y en Yugoslavia. Beograd, Institut Servantes – Virtualna aula Beograd, 2003, 57−65. (превод народне песме „Женидба Милића барјактара“ на шпански).

Баргаљо Ева, Школскиатласисторијеуметности, Београд, Креативни центар, 2006  (наслов оригинала: Bargalló Eva, Atlas básico de Historia del Arte, Barcelona, Parramón Ediciones, 2005).

El hijo del zar y Día Helado. Lengua, Llengua, Llingua, Lingua, Langue. Encuentros filológicos (ibero)románicos. Estudios en homenaje a la profesora Beatrice Schmid. Уредници: Y. Bürki, M. Cimeli, R. Sánchez. München, Peniope. 2012: 15−18. (Превод на шпански српске народне бајке ЦаревићиОштарДан објављен као додатак уз чланак: Carlos Alvar. “Las peripecias del hijo del zar”, 5−18.

Актуелно

Статут института

Прочитајте статут нашег института