Наш тим

dragana radojicic

Драгана Радојичић

e-mail: dragana.radojicic@ei.sanu.ac.rs

Проф. др Дра­га­на Ра­до­ји­чић, на­уч­ни саветник, директор Етнографског института САНУ, рођена је у Херцег Новом. Студирала je етнологију на Филозофском факултету у Београду, где je магистрирала, a потом и докторирала 1992. године. Радила je у Историјском институту Црне Горе до 1994. године. Иницирала je увођење предмета Етнологија на Филозофском факултету у Никшићу и Пословне комуникације на Факултету за поморство у Котору, где је радила као професор до 2001. године. Усавршавала се на Универзитету у Падови (Италија) 1990/91, где је 1996. године била ангажована као гостујући професор. Запослена је у Етнографском институту САНУ од 2001. године, а од 2002. обавља функцију директора Института.

Руководила je пројектима Института: „Савремена сеоска и градска култура – путеви и трансформације“ (2002–2005) и „Србија између традиционализма и модернизације – етнолошко и антрополошко проучавање културних процеса“ (2006–2010), а од 2011. године руководи интердисциплинарним пројектом „Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије. Израда мултимедијалног портала Појмовник српске културе“.

Ментор је сарадницима у Етнографском институту САНУ и члан је више комисија за одбрану докторских дисертација. Као директор Етнографског института имала је значајне резултате у погледу оснаживања научно-истраживачког кадра. Етнографски институт САНУ је од 2 доктора наука у 2001. години до данас стекао 23 доктора наука и 8 магистара (мастера) – доктораната.

Као главни и одговорни уредник издања Етнографског института САНУ од 2002. године потписала је 70 издања, од чега велики број монографија, обновила је издање Зборника ЕИ САНУ и едиције Животопис, унапредила je Гласник Етнографског института САНУ у часопис са међународном редакцијом, који се налази на престижним европским листама часописа

У последњих 10 година организовала је дванаест међународних научних конференција и покренула бројне трибине у организацији Института. Од 2007. године је иницирала додељивање (бијеналне) Награде Етнографског института САНУ. Подстиче дигитализацију архивске грађе и издања Етнографског института САНУ, који је 2007. године  добио и свој сајт, те популаризацију научног рада ове институције у медијима и на друштвеним мрежама.

Члан је међународног уређивачког одбора часописа: Slovensky Narodopis (Словачка), Narodopisna Revue (Чешка република), међународног зборника Наша повседневнаја жизњ, Института етнологије и антропологије Миклухо-Маклај РАН (Русија); Anthropology, South-West University „Neofit Rilski“, Ethnology and Balkan Studies Department, Bulgaria, и Вестник Антропологии, Института за Етнологију и антропологију „Миклухо Маклај“, РАН, (Русија). Била је члан редакција научних часописа Историјски записи (Подгорица), Етноантрополошког зборника (Сврљиг–Београд), главни и одговорни уредник часописа Бока зборник за науку, културу и умјетност (Херцег Нови) и  коуредник  часописа Traditiones 39. (2010) Института за словеначку етнологију ЗРЦ САЗУ и Češky Lid 3 (2011) Чешке академије наука.

Члан је Међуодељењског одбора за проучавање мањина и људских права САНУ, члан је асоцијације антрополога и етнолога Русије, International Association for Southeast European Antrhropology (InASEA), Антрополошког друштва Србије и Етнолошко-антрополошког друштва Србије и уредништва Интернет библиотеке Србије за хуманистичке науке и уметност (ИБиС). Била је начелник Одсека за проучавање народа Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу, и Савета међународног фестивала етнолошког филма у Београду.  Председница је Управног Одбора Етнографског музеја у Београду – Установе културе од националног значаја.

Од јануара 2005. до децембра 2009. године била је члан и потпредседница Републичког одбора за решавање о сукобу интереса Републике Србије. Од 2002. до 2006. године била је члан Комисије за историју, археологију и етнологију МНЗЖС РС, а од 2010. изабрана је за члана Матичног научног одбора за историју, археологију и етнологију МПНТР РС. 
Бави се проучавањима из области антропологије, етничких процеса и развоја културних и комуникативних процеса у склопу материјалне, социјалне и духовне културе, као и  миграционим процесима у прошлости и садашњости,  уз примену визуелне методе рада.

По позиву је  одржала серије предавања на иностраним универзитетима и у научним установама, на енглеском, руском, италијанском и словачком језику (Русија, Чешка, Словачка, Бугарска, Словенија, Италија, Аргентина). Нека од ових предавања јесу: Актуелни пројекти у Етнографском институту САНУ, Институт за етнологију Словачке академије наука, Братислава, 2008; Influences of cultures of East and West on the example of clothing of the inhabitants of Boka Kotorska during the eighteenth century, предавање по позиву  Одељења за етнологију и антропологију Филозофског  Факултета у Љубљани, 2008, Љубљана; Етнолошки филм у Србији, ,Институт за етнологију (ИЕ) Словачке академије наука (САН) из Братиславе, 2009; Визуелна антропологија у пракси, Етнолошки институт Академије наука Републике Чешке из Брна, 2009; La scruttura barocca del XVIII secolo nelle fonti di archivio per la ricostruzione dell ’immagine culturale delle Bocche di Cattaro, Универзитет из Удина, 2009; предавање по позиву: Desarrollo dela camino de la etnologia/antropologia en Serbia 1750–2011, 2011. године Универзитет Палермо, Буенос Ајрес, Аргентина. Имала је уводно предавање на отварању IX  конгреса етнографа и антрополога Русије 2011. године у Петрозаводску. У 2014. години, на позив Истраживачког центра за ареалну лингвистику „Б. Видоески“ МАНУ са седиштем у Скопљу, укратко је представила рад Етнографског института САНУ и одржала предавање по позиву: Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије:‘Појмовник српске културе’ као модел за концептуализацију пројекта ‘Језик као запис културе’. Д. Радојичић је  боравила у Брну на позив Етнолошког института Чешке академије наука. Као резултат међуакадемијске научне сарадње, одржала је предавање по позиву: Мајстори у камену – заборављени занат, и приказала истоимени ауторски филм,у Историјском институту Академије наука Чешке Републике у Брну.

Организовала је бројне међународне научне конференције (12). Учествовала је на бројним научним скуповима у земљи и иностранству, а у последњих пет година на 20.

Развила је интензивну међународну научну сарадњу са сродним институцијама академија наука у Словенији, Бугарској, Русији, Чешкој, Словачкој, Грчкој, Македонији и Мађарској, као и у Аргентини. Руководила је билатералним пројектима са Етнографским институтом и музејем БАН, као и пројектом „Културни и научни контакти: Срби и Словенци од 19. до 20. века“  у оквиру програма научно-технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Словеније (ZRC SAZU). Руководи и међународним билатералним пројектима: „Културни и друштвени трансформацијски процеси у Словачкој и Србији“ (Институт за етнологију САН, Словачка), „Друштвене трансформације након 1989. године“ (Институт за етнологију АНЧР, Чешка република), „Етнички процеси у словенском свету после 1991. године – Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду“ (Институт за етнологију и антропологију „Миклухо Маклај“ РАН, Русија). Учествовала је на научном пројекту Одељења за књижевност и језик Матице српске, Нови Сад (2009–2012), „Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект“, као и на пројекту „Cooperation Development and Research Competences Augmentation in the Network of the Ethnological Institutions“ Масариковог универзитета у Брну. По позиву Председништва САНУ, учествовала је у разговорима са председницима Словачке и Словеначке академије наука. На Универзитету Палермо у Буенос Ајресу потписала је уговор о заједничкој издавачкој делатности. Одељење за језик и књижевност САНУ (Одбор за српски језик и књижевност) поставило је 2013. године за руководиоца међуакадемијског билатералног пројекта између МАНУ И САНУ: Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија, којим, у име Истраживачког центра за ареалну лингвистику „Б. Видоески – МАНУ, руководи академик Зузана Тополињска.

Добитник је Октобарске награде града Херцег Новог, две прве међународне престижне награде за сценарио два етнолошка филма, као и Награде за научни рад Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије, затим Награде Етнографског института САНУ за ауторску монографију за књигу Дијалози за трпезом, антрополошка монографија о култури исхране (2012). Добитник је многих признања и похвала. Била је међународни рецензент за валоризацију рада – једног европског Института.

Објавила је шест монографијa (приредила једну) и аутор је више од стотину научних радова, објављених у домаћим и иностраним публикацијама, на енглеском, руском и чешком језику. Награђена монографија Дијалозизатрпезом, антрополошкамонографијаокултуриисхране, Службени Гласник, објављена је други пут у 2016.

Говори италијански и енглески језик.

Библиографија

Монографије

Krajina novska u sudaru svjetova. Beograd : Filozofski fakultet. Odelјenje za etnologiju 1994.

Nošnja i barokna odjeća u XVIII vijeku. Nikšić : Unireks – Podgorica : Istorijski institut Crne Gore, 1995.

Између култура истока и запада : северозападна Бока Которска. Београд : Етнографски институт САНУ, 2006.

Слике из Боке. Београд : Етнографски институт САНУ, 2008.

Дијалози за трпезом, антрополошка монографија о култури исхране. Београд: Етнографски институт САНУ : Службени гласник, 2012.; друго издање 2016.

Медитерански свјети са мајстором приповедачем (Антрополошко читање дела Симе Матавуља). Посебна издања / Етнографски институт САНУ ; књ. 82. 2014.

Косово и Метохија у издањима Етнографског института САНУ (1951–1998), приредила Драгана Радојичић, у суиздаваштву Етнографског музеја у Београду – Установе културе од националног значаја и Етнографског института САНУ, 2014.

Скрипта

Poslovne komunikacije, Univerzitet Crne Gore, Fakultet za pomorstvo Kotor, Kotor, 1999.

Etnologija, Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet Nikšić, Nikšić, 1998.

Оригинални научни радови у научној периодици и тематским зборницима

Рибарство у Боки Которској од XIX вијека до наших дана, Зборник Бока, 15-16, Херцег Нови 1984, 193–235.

Прилог проучавања судова добрих људи у другој пловини XIX вијека, Зборник Бока,  17, Херцег Нови 1985, 287–291. 

Становништво херцегновског краја према катастру из 1704.године, Историјски записи 2, Титоград 1985,  73–80. 

Музеолошка валоризација традиционалне рибарске опреме у Боки Которској, Зборник Бока, 18, Херцег Нови 1986, 85–92.

Економски мотиви Феудалне Босне за оснивање најмлађег средњевековног града на источној обали Јадрана, Зборник радова са 20. засједања  југословенско-чехословачке комисије, Сарајево 1987, 185–189. 

Прилог проучавању традиционалног накита на основу радова Андрије Јовичевића, Зборник радова поводом 50. годишњице смрти Андрије П. Јовичевића, Цетиње 1989, 127–133.

Истраживања у етничкој антропологији, Етноантрополошки проблеми 4, Београд 1989, 25–28.

Западна села Боке Которске након велике миграције, Сеоски дани Сретена Вукосављевића 13, Пријепоље 1990, 75–80.

Миграциона кретања из Херцеговине у херцегновски крај крајем XVII и почетком XVIII вијека, Миграције и Босна и Херцеговина, Сарајево 1990, 101–107. 

Занатлије одјевне струке XVIII вијека у Херцег Новом, Историјски записи 3-4, Титоград 1990, 53–65. 

Етнологија у послератној научној периодици Црне Горе, Историјски записи 3-4, Титоград 1990, 187–190. 

Етнографска истраживања на страницама "Просвјете", Зборник радова поводом стогодишњице просвјетно-педагошке периодике у Црној Гори, Цетиње 1990, 168–172.

Неки подаци из XVIII вијека из Архива Херцег Новог о становништву словенског поријекла у Албанији и Боки Которској, Зборник радова са међународног научног  скупа "Становништво словенског поријекла у Албанији", Титоград 1991, 417–424.

Рад херцегновских зидара од 1797. до 1813. године на грађевинама у Боки Которској, Зборник Уједињење Црне Горе и Боке Которске 1813-1814. године, Титоград 1991, 275–283. 

Вук у Боки и његови сарадници из Боке, Дурмиторски зборник – на извору Вукова језика 1, Титоград 1991, 275–283. 

Прилог проучавању барокне моде у Херцег Новом у  XVIII вијеку, Годишњак  поморског музеја у Котору, XXXIX – XL, Котор, 1991–1992. 132–140.

Тканине у Херцег Новом у XVIII вијеку, Гласник Етнографског института САНУ XLII, Београд 1993, 177–184.

Однос историје и етнологије у најновијим теоријским размишљањима, Зборник Историја, наука и настава историје у савременим условима, Научни скупови књ. 30, Одјељење друштвених наука књ. 14, ЦАНУ, Подгорица 1994, 281–289. 

Валоризација традиционалног рибарског прибора са аспекта заштите рибље млађи, Зборник "Истраживање и заштита Јадранског мора", Котор, 1995, 95–99. 

Накит у херцегновском крају у XVIII вијеку, Гласник одјељења друштвених наука бр.9, ЦАНУ, Подгорица 1995, 165–185. 

Модернизација у приказивању архивске грађе, Историјски записи 1–2, Подгорица 1995, 171–175. 

Неке антроплошке одлике становника Боке Которске у XVIII вијеку, Гласник Етнографског института САНУ XLIV, Београд 1995, 310–313.

Прилог проучавања судова добрих људи током XVIII вијека у херцегновском крају, Правни зборник 2–3, Подгорица 1995, 263–268.

Зна­чај про­у­ча­ва­ња ста­нов­ни­штва и ет­нич­ке исто­ри­је у дје­ли­ма Јо­ва Вук­ма­но­ви­ћа, Гла­сник одељења дру­штве­них на­у­ка ЦА­НУ бр. 11, Под­го­ри­ца, 1997, 31–38,

По­ло­жај же­не у Цр­ној Го­ри за ври­је­ме кра­ља Ни­ко­ле, Збор­ник ра­до­ва "Краљ Никола – личност, дје­ло и вријеме", На­уч­ни ску­по­ви књ. 49, Одељење дру­штве­них на­у­ка ЦА­НУ књ. 21, Под­го­ри­ца 1998, 37–41.

Ви­зи­је о ви­зу­е­ле­ној ан­тро­по­ло­ги­ји у Цр­ној Го­ри, Гла­сник Антрополошког дру­штва Ју­го­сла­ви­је (АДЈ), 34, Бе­о­град, 1999, 43–46.

Тра­ди­ци­ја ствар­ност и оче­ки­ва­ња у пре­зен­та­ци­ји средњовјековне исто­ри­је Цр­не Го­ре, Збор­ник ра­до­ва са на­уч­ног ску­па "Средњовјековна исто­ри­ја Цр­не Го­ре, Под­го­ри­ца, 1999, 280–289.

Про­блем гла­ди у XVI­II ви­је­ку у Хер­цег Но­вом, Збор­ник Бо­ка 21, Хер­цег Но­ви, 1999, 335–341.

Ар­хи­тек­ту­ра ка­ме­них пло­ча, Зборник радова са научног скупа  „Традиционална народна култура у Црној Гори књ. 54, Оде­ље­ње дру­штве­них на­у­ка, књ. 24 ЦА­НУ, Под­го­ри­ца, 2000. 161–173.

Преглед занатства херцегновског краја током XVIII вијека, Јубиларни Гласник Етнографског музеја Београд, Београд 2001. 189–198.

Grand Prix Драгослав Антонијевић, каталог изложбе Етнографског музеја у Београду, Београд 2002, 7–13.

Етно-антропологија данас, Библиографски вијесник, Це­ти­ње, 2003, бр. 1,2,3, 63–67.

Јубилеј Етнографског института Српске академије наука и уметности, Гласник Етнографског института САНУ L– LI, Београд 2003, 7–11;11–14,

Савремена функција старих култова, култних места и објеката, Етнокултуролошки зборник VIII, Сврљиг 2003,

Traditional Costume as a Migration Phenomenon on the Part of the Adriatic Coast in the 17th and 18th Century, Гласник Етнографског института САНУ L–LI, Београд 2003, 55–61,

Традиционално и савремено у култури Срба, Посебна издања ЕИ САНУ 49: Традиционално и савремено у култури Срба, Београд 2003, 7–13.

Санитарни кордон, Гласник Етнографског института САНУ LII, Београд 2004, 301–310,

Тражење заједничких методолошких праваца, Етнокултуролошки Сврљиг 2004, 79–83.

Кречане/клачине занат који је изумро,  Гласник Етнографског института САНУ LIII, Београд 2005, 233–241. 

Архивски извори у реконструкцији живота, Зборник Етнографског института САНУ 21, Уредник: Љиљана Гавриловић, Етнографски институт САНУ, Београд 2005, 115–123.

Етнологија и антропологија: Стање и перспективе, уводно излагање, Зборник Етнографског института САНУ 21, Уредник: Љиљана Гавриловић, Етнографски институт САНУ, Београд 2005, 7–11.

Проучавање српске мањине у суседним земљама, Положај и идентитет српске мањине у Југоисточној и Централној Европи, САНУ, Одељење друштвених наука књ. 25, Уредник: дописни члан САНУ Војислав Становчић,  Београд 2005,111–121.

Визуелна антропологија у Србији. Или, вишедеценијски рад на стварању визуелне антропологије у Србији, Сборник доклади от Третата българо-сръбска конференция, Етнографски институт с музей БАН, Софија 2005, 44–51.

Ауторизована дискусија са Осмог међународног симпозијума „Методолoшки проблеми проучавања традиционалне и савремене културе“, Етно-културолошки зборник X, Сврљиг 2005, 35-36, 43–44.

Ношња из Врчина,  Гласник Етнографског института САНУ LIV, Београд 2006, 259–270.   

Институција Судова добрих људи у 18. веку, Архив за правне и друштвене науке бр.3–4, јул–децембар 2006, Београд 2006, 1721–1743.

Конкурси од „читуље“ до „рекламе“, „Свакодневна култура у пост-социјалистичком периоду у Србији и Бугарској“, Зборник Етнографског института САНУ 22, Уредник: Зорица Дивац, Етнографски институт САНУ, Београд 2006, 135–149.

К истории сербско-русских отношений: Которская бухта и Россия, Меняющаяся Европа: проблемыы этнокультурного взаимодействия, РАН, Москва 2006, 112–119.

Етнолошки филм и културна идентификација, Зборник радова "Сусрети култура", Филозофски факултет  у НС, Нови Сад 2006, ур. проф др Љиљана Суботић, , 259–265.

Наталитет у Топаљској парохији у другој половини 18. века, Гласник антрополошког друштва Југославије, свеска 41, Београд 2006, 65–73.

Научно истраживачка делатност Етнографског института Српске академије наука и уметности/ Scientific and Research Proceedings of the Institute of Ethnography, Serbian Academy of Sciences and Arts/, Гласник Етнографског института САНУ LV (2), Београд 2007, 9–25.

Етнолошка истраживања мањина у Србији, Положај националних мањина у Србији, уредник Војислав Становчић, САНУ, Београд 2007, 393–400.                            

Boka Kotorska: a homeland of Vasa Brajovic and the fighters for the independentGreece, "SIRIS" Periodikh Ekdosh tou Syndesmou Filologon Nomou Serron tomos 7 (2003-2007),  Serres 2008, 25–35.

Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. године,  Гласник Етнографског института САНУ, Београд 2008, 211–285.

Руси у Боки Которској миграције без граница „Слике културе некад и сад“, Зборник ЕИ САНУ 24, ур. З. Дивац, Етнографски институт САНУ, Београд 2008, 111–123.

Права женщин – патриархалъные традиции и современная практика, Антроплогические исследования ученых России и Сербии, Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая Российской академии наук, Россйский университет дружбы народов, ред. М. Ю. Мартынова, Д. Радойичич, с. 1–349, Москва 2008, 253–267.

Судови добрих људи у Боки Которској у време аустријске владавине, Гласник Адвокатске коморе Војводине, Година LXXX, књ. 68, бр. 2Нови Сад 2008, 543–556.

Кулинарско умеће у медијима, Гласник Етнографског института САНУ LVII св. 1, Београд 2009.

Становање у тренду: сликање у кући и кроз кућу, Общества  Трансформации  Култури, Постсоциалистическата всекидневна култура в България и Сърбия, ур. Ана Лулева, ЕИМ БАН, Софија 2009, 150–162.

Култура исхране у Црној Гори у делу Павла Ровинског, Научни скупови књига 99: Павле Ровински и Црна Гора, Одјељење друштвених наука, књ. 39, ЦАНУ, Подгорица, 2009.

Cultural Influences of the East and West. Costume among Population of Boka Kotorska in the 18th Century, Traditiones 38/1, Ljubljana 2009, 243–255.

Руске миграције у Црној Гори – почетак 21 века, Европейская интеграция и культурное многообразие" кн.1 "Идентичность и миграции". Москва 2009, 135–146.

Visual Anthropology in Serbia, Slovensky Narodopis 5, Bratislava, 2010, 628–636.

Srpski specijaliteti na slovenačkoj trpezi, Тraditiones, Volumen 39, Ljubljana 2010, Slovenija, 111–123.

O tradičním oděvu a módě v 18. století (na příkladech z Boky Kotorské, Ikonografické prameny ke studiu tradiční  kultury, Alena Křížová a kolektiv, Etnologické studie 11, Masarykova univerzita, Filozofická fakulta, Ústav evropské etnologie, Brno 2011, 61–74.

Бока Которская и Россия, Черногорцы  в России,   РОССИЙСКАЯ АКАДЕМИЯ НАУК, ИНСТИТУТ СЛАВЯНОВЕДЕНИЯ, „Индрик“, Москва 2011, 29–36.

Коаутори: Jana Pospišilova, Jiri Woitsch, Current Serbian and Czech-Serbian Cooperation: Introduction to single-topic volume, Češky Lid, čislo 3, ročnik 98/2011, 225–226.

Паштровићи – живот и обичаји, Манастир Прасквица, 600 година од оснивања цркве Светог     Николе 1413-2013, Манастир Прасквица Свети Стефан 2013, 173–187.

Aутентични говор хране, Обредна пракса – речима о храни, Матица Српска, Одељење за књижевност и језик, Нови Сад 2014, 83–96.

Примена архивске грађе у етнологији, Етнологиата в Блгариа, Институт за етнологију и фолклористику с Етнографски музеи, Бугарска академија наука 2012, 95–103.

коаутори: Милина Ивановић-Баришић, Софија Милорадовић, Љиљана Недељков, Драгана Радовановић, Биљана Сикимић, Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу – лингвистички и етнолошки аспект, Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу – лингвистички и етнолошки аспект, Матица Српска, 2011, 1–51.

Примена архивске грађе у етнологији, Теренска истраживања - поетика сусрета, Зборник  Етнографског института САНУ,  Београд 2012, 77–86.

Коаутори: Barbаra Machova, Mirjana M. Menković, Građanska nošnja Srba u Prizrenu u XIX i prvoj polovini XXveka, Čеšky Lid čislo3, ročnik 101, Praha 2014, 276–278.

Identidad cultural. La película etnográfica en Serbia, Cuadernos del Centro de Estudios de Diseño y Comunicación, 2014, Centro de Estudios en Diseño y Comunicación. Facultad de Diseño y Comunicación. Universidad de Palermo. Buenos Aires, 52, 1668-0227 (2015); 1668-5229 (2014 online), http://fido.palermo.edu/servicios_dyc/publicacionesdc/archivos/510_libro.pdf, 376 – 388.

Реч приређивача – Косово и Метохија у издањима Етнографског института (1951-1998), Отворени оквир читања, Косово и Метохија у издањима Eтнографског института САНУ (1951-1998)  Етнографски музеј у Београду- Установа културе од националног значаја, Етнографски институт САНУ, Београд 2014, VIII–L.

Russian Wave Migrations of Russian as a Global/Lowl Social Phenomenon, Sociološka luča, Časopis za sociologiju, socijalnu аntropologiju, socijalnu demografiju i socijalnu psihologiju, 2 –VIII, Nikšić 2014, 162–173.

Верски, друштвени и културни аспекти руских миграција у Боку Которску. Руско гробље и духовно заједништво, Религија, религиозност и савремена култура. Од мистичног до (и)ирационалног и vice versa. Зборник радова Етнографског института 30, Етнографски институт САНУ, Београд 2014, 129–141.

Naško Križnar’s Contribution to the Development of Visual  Anthropology in Serbia, Visula Anthropology – Personal Experiences and Institutional Aspects,  Inštitut za Slovensko narodopisje, ZRC SAZU, Ljubljana 2015, 249–259

Коаутор Мирослава Лукић Крстановић, Vytváření nehmotného kulturního dědictví v Srbsku, Národopisná revue 3/2015, ročník XXV (Journal of Ethnology 3/2015), 297–306. 
RUSSIAN CEMETRY AS AN ETHNIC AND RELIGIOUS TIE:HERCEG NOVI AND BELA CRKVA CASE STUDIES,  Журнал «Вестник антропологии» 4(32), 2015, 75–87.

Јован Цвијић и „наука о народу“, Јован Цвијић: живот, дело, време – поводом 150 година од рођења, Српска академија наука и уметности, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Београд 2015, 205–209. (Jovan Cvijić and the Science of Nations and Peoples, Jovan Cvijić: Life, Work, Times, 150th Anniversary of Jovan Cvijić’s Birth. Serbian Academy of Sciences and Arts – Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, Belgrade 2015, 205–209).

Коаутор Мирослава Лукић Крстановић, Нематеријално културно наслеђе у Србији – праксе, знања и иницијативе, ГЕМ, 79, Београд 2015, 165–178.

Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранителиэтничности и религиозности, Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы, Москва 2016, 151–170.

Актуелно

Статут института

Прочитајте статут нашег института