Наш тим

Јаdranka Đorđević-Crnobrnja

Јадранка Ђорђевић Црнобрња

e-mail: јadranka.djordjevic@ei.sanu.ac.rs

Рођена је 1971. године у Копривници. Од 1975. до 1991. године је живела у Словенији, a од 1991. године живи и ради у Београду.
Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета, Универзитета у Београду.

У периоду од 1995. до 1997. је била запослена на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. Од 1997. до 1999. је била стипендиста Министарства за науку и технологију РС за последипломскe студијe.

Од 1999. ради у Етнографском Институту САНУ у звању научног сарадника.
У пројектном циклусу 2011–2016. сарађује на пројекту:
Мултиетницитет, мултикултуралност, миграције – савремени процеси (бр. 177027) који се реализује у оквиру Етнографског института САНУ.
Руководила је потпројектом: Етнолошко и антрополошко тумачење традиција, који се реализује у оквиру Етнографског института САНУ, а представља сегмент интердисциплинарног пројекта: Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије. Израда мултимедијалног интернет портала „Језичко наслеђе Србије“ (бр. 47016).

До сада је сарађивала на три међународна пројекта: 1. Свакодневна кулутра у постсоцијалистичком периоду у Србији и Бугарској, реализован у оквиру сарадње  Етнографског института САНУ из Београда и Етнографског института БАН из Софије. 2. Срби у Словенији, Словенци у Србији. Етнолошка истраживања идентитета и поглед на стање у струци. 3. Културни и научни контакти. Срби и Словенци од 19. до 21. века, реализовани  у оквиру сарадње Етнографског института САНУ из Београда и Инштитута за словенско народописје ЗРЦ-САЗУ из Љубљане.
Руководи међународном сарадњом која се реализује у оквиру сарадње Етнографског института САНУ и Института за фолклор „Марко Цепенков“ из Скопља, Македонија.

Главне сфере истраживања: мањинске заједнице у Србији, миграцијски процеси у савременом периоду, Срби у Словенији, наслеђивање и друге институције обичајног права у Србији.

Аутор је две монографије и више од 40 радова који су публиковани у иностраним и домаћим часописима. Учествовала на више домаћих и иностраних научних скупова.

Од 2010. је у Управном одбору и Научном већу Етнографског института САНУ. Члан је InASE-e (The International Association of Southeast European Anthropology). Члан је редакциje часописа Етнолошке и антрополошке свеске, као и међународног издавачког савета часописа SlovenikaJournal for Culture, Science and Education (издаје Национални  савет Словеначке мањине у Србији).

Библиографија

Монографије

Сроднички односи у Врању, Посебна издања Етнографског института САНУ, 45, Београд 2001.
Наслеђивање између обичаја и закона, Посебна издања Етнографског института САНУ, 75, Београд 2011.

Чланци

Наследно право и својински односи у градској породици у Врању, Врањски Гласник XXIX – XXX, Врање 1996/97, 87–105.

Обичаји о рођењу и сроднички односи у Врању, Зборник радова „Жизненият цикъл/Животнициклус“, Етнографски институт с музей БАН, София 2000, 37–48.

Gusle, guslarji in njihova društva pri srbskih izseljencih v ZDA, Dve domovini/Two Homelands 14/2001, Inštitut za slovensko izseljenstvo ZRC SAZU, Ljubljana 2002, 135–141, (коауторство Душан Дрљача).

Промене у односима сродника услед смрти члана породице, „Обичаји животног циклуса у градској средини“, Посебна издања Етнографског института САНУ 48, Београд 2002, 363–374.

Равноправието на половете при наследяване. Реалност и илюзия, „Социјализмът: реалност и илюзии. Етнологични аспекти на всекиднев-ната култура“, Сборник доклади от международна научна конференция, Етнографски институт с музей – БАН, София 2003, 76–87.

Kinship and the Period of Crisis in the region of Vranje, Times – Places – Passages, Ethnological Approaches in the New Millennium, 7th SIEF – Conference, Selected papers, ed. А. Paladi-Kovacs, Budapest 2004, 610–617.

Наслеђивање у постсоцијалистичком периоду у Бугарској и Србији, „Всекидневната култура на Българите и Сърбите в постсоциалистическия период“, Етнографски институт с музей БАН, София 2005, 175–186.

Die Gleichberechtigung der Geschlechter bei Erbschaften: Realität oder Illusion?, Sozialismus: Realitäten end Illusionen, Ethnologische Aspekte der sozialistschen Alltagskultur, Veröffentlichungen des Instituts für Europäische Ethnologie der Universität Wien, Band 24, K. Roth (Hg.), Wien 2005, 169–176.

Полна припадност и наслеђивање, Гласник Етнографског института САНУ LIII, Београд 2005, 213–222.

Internet – The Virtual Matchmaker, Traditiones 35/1, Inštitut za slovensko narodopisje in glasbenonarodopisnega inštituta ZRC SAZU, Ljubljana 2006, 183–194.

Наследноправни пoложај усвојеника и усвојиоца - на примеру из Врања, Гласник Етнографског института САНУ LVI (1),Београд 2008, 167–179.

Nasleđivanje između običajnog i građanskog prava – na primeru ugovora o doživotnom izdržavanju, Етноантрополошки проблеми, Часопис Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, год. 4, св. 3 (н.с.), Београд 2009, 145–159.

Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real, Гласник Етнографског института САНУ LVII (2), Београд 2009, 111–121.

Iz Beograda sam. Prilog proučavanju etničkog identiteta Srba u Sloveniji, Traditiones 39 (1), Ljubljana 2010.

Зашто син наслеђује оца? – о правилима наслеђиванја у Србији данас, Tematski zbornik radova(Tom 1), Istoriografija i savremeni univerzitet, Niš: Filozofski fakultet, 2014: 389–402.

Between Custom and the Law: the Example of Inheritance in Serbia, Еthnologia Balkanica 16/2012, 127–143. 

Језик и укључивање досељеника у већинску заједницу: Срби у Љубљани, Зборник Матице српске за друштвене науке 139 (2/2012), 173–183, Нови Сад, 2012.  

‘Општа места сећања’ у оквиру личног сећања – на примеру свадбе у Гори, Гласник Етнографског института САНУ LXII (1) 2014: 261–273.

Миграције из Горе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века, Гласник Етнографског института САНУ LXII (2) 2014: 35–46.

The Gorani Wedding Ritual – Between Individual and Collective Memory, Култура/Culture, International Journal for Cultural Researches 6/2014: 159-168.   

‘A zboriš našinski’ – o upotrebi goranskog govora u Beogradu, Antropologija бр. 14 (св. 2) 2014: 101–116.

Свакодневно одевање Горанки у Београду – између традицијских и савремених културних пракси.“ Гласник Етнографског института САНУ LXIII 2014 (2): 303–316.

"Terlik – simbol etničkog i religijskog identiteta Goranaca." Етнолошко-антрополошке свеске. Часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије бр. 26, (н.с) 15, 2015: 61–70. 

“И до Исланда су стигли” – економска и политичка миграција Горанаца из Горе”. Гласник Етнографског института САНУ LXIII 2015 (3): 565–579.

„Crisis, Migrations, Culture. On the Influence of the Economic and Political Crisis on Migration Patterns of Gorani People and Changes to Their Culture.“ Cultures of Crisis in Southeast Europe. Part 1: Crises Related to Migration, Transformation, Politics, Religion, and Labour EthnologiaBalkanica18/2016: 54–65.

Прикази и хронике

"Etnolog" – Glasnik Slovenskega etnografskega muzeja, 5 (LVI), 6 (LVII), 7 (LVIII), Ljubljana, 1995., 1996., 1997, Гласник Етнографског института САНУ XLVII, Београд 1998, 187-189.

„Народно градитељство и култура становања у светлу етнологије у источној Србији и суседним областима“ – Шести међународни научни скуп одржан у Зајечару од 28. до 30. септембра 2000, Саопштења, књ. XXXII, Београд 2000, 201–202.

Предавања по позиву

Ko, kako i sa čim da se pomiri: pripadnice Goranske zajednice u Beogradu između tradicijskih i savremenih kulturnih praksi, „Суочавање са собом, суочавање са другим. Да ли је могуће помирење на Балкану?“, Етнографски институт САНУ и Фондација Конрад Аденауер, Београд 30–31.10.2014.

„Srodnički odnosi u Vranju“ održano 2004. u istraživačkoj stanici „Petnica“ u Petnici.
Ко кога наслеђује у Србији у другој половини 20. и првој деценији 21. века, Истраживачка станица у Петници, 2014.

 

Актуелно

Статут института

Прочитајте статут нашег института