Naš tim

djordjina

Đorđinа Trubаrаc Mаtić

Email: djordjina.trubarac@ei.sanu.ac.rs

Đorđina Trubarac Matić je rođena 1972. godine u Beogradu. Osnovne studije pohađala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirala na Katedri za iberijske sudije. Na Univerzitetu Komplutense u Madridu završila je postdiplomske studije i doktorirala s ocenom 10 cum laude odbranivši tezu pod nazivom „Lažni izgovor da je vodu zamutio jelen: iberijske i balkanske paralele“. Osnovna polјa njenog interesovanja su komparativno proučavanje evropske i indoevropske narodne poezije, kao i istraživanje tradicionalnih idejnih predstava (saznajnih, religijskih, mitoloških i uopšte kulturoloških) posredstvom strukturalnog i semantičko-pragmatičkog tumačenja tekstova iz usmene narodne baštine. Lingvističko-antropološki pristup jezičkoj, književnoj i etnografskoj građi koristi kao oruđe kako za razotkrivanje različitih značenjskih nivoa teksta i njegove funkcije unutar konkretnog komunikacijskog konteksta, tako i za sagledavanje idejnih predstava koje čine okvir u kome jezička poruka nastaje i prenosi se.   

U Etnografskom institutu radi na projektu Interdisciplinarno istraživanje kulturnog jezičkog nasleđa Srbije. Izrada multimedijalnog portala „Pojmovnik srpske kulture“.

Od stranih jezika aktivno se služi engleskim i španskim, a pasivno portugalskim, galisijskim, katalonskim, italijanskim, francuskim, ruskim, slovenačkim, makedonskim i bugarskim.

Učestvovala je na naučnim skupovima u zemlјi i inostranstvu i objavila više naučnih radova u domaćim i stranim naučnim časopisima i tematskim zbornicima.

 

Bibliografija

Monogrаfijа

La falsa excusa del agua enturbiada por el ciervo: paralelos ibéricos y balcánicos. Universidad Complutense de Madrid, 2011, str. 478.

Prilozi u časopisima i tematskim zbornicima

Las manzanas de oro: un motivo en las líricas populares española y serbia. DICENDA. Cuadernos de Filología Hispánica, 19 (2001): 315−336.

La lucha por la vida del hijo primogénito en el Romancero y en la poesía tradicional balcánica. Baladas y leyendas populares en España y en Yugoslavia (ur.: Jasmina Nikolić, César Luis Díez Plaza, Dalibor Soldatić), ISBN: 84-88252-44-7, Instituto Cervantes – Aula Vitual Belgrado, Beograd 2003: 249−291.

La novena cantiga de Pero Meogo y los textos europeos con el motivo de la falsa excusa del agua enturbiada por un animal: análisis comparado. Analecta Malacitana Electrónica, 28 (junio 2009): 3−57.

Мотив јунака који ослобађа јелена из чељусти аждаје у српској народној поезији –тумачење мотива у контексту њему сличних митологема. Језик, књижевност, промене. Књижевнаистраживања(ур. Весна Лопичић, Биљана Мишић Илић). Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, 2010: 353−366.

Мотив јелена златокрилца и његове митолошко-религијске конотације у српској традицији. Живареч. Зборникучастпроф. дрНадеМилошевић-Ђорђевић. Посебна издања САНУ: Балканолошки институт − књ. 115 (ур. Мирјана Детелић, Снежана Самарџија), Балканолошки институт САНУ и Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 2011: 639−650.

La alborada ibérica y la serbia: apertura hacia nuevas perspectivas. Estudios sobre el Cancionero general (Valencia 1511): poesía, manuscrito e imprenta. (Eds.. Marta Haro Cortés, Rafael Beltrán, José Luis Canet, Héctor H. Gassó), Universitat de València, 2012: 725–739.

Гутачи. Гујеијакрепи. Књижевност, култура. Посебна издања САНУ: Балканолошки институт – књ. 120, (ур. Мирјана Детелић, Лидија Делић), Балканолошки институт САНУ, Београд, 2012: 111–123.

Вода босиљкова и Сунчева сестра. Aquatica. Посебна издања САНУ: Балканолошки институт − књ. 124 (ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић), Балканолошки институт САНУ, Београд 2013: 205−214.

Риба у српској народној традицији у контексту древних представа и староцивилизацијских религијских пракси. (у коауторству са Ивицом Тодоровићем),  Етно-културолошкизборник18 (2014): 43–58.

 „Зa њим и у гору и у воду: семантичко-прагматичка анализа формуле у контексту добровољне брачне отмице“. Гласник Етнографског института САНУ 62 (2), 2014: 215−232.

 “Meogo 9 Versus Texts with the Motif of a Transparent Excuse of Water Clouded by Stags or Horses: Outlining the Proto-Model”. Washington, DC: Virtual Center for the Study of Galician-Portuguese Lyric. Articles. Vol. 2 (2014): 1–27. Web.

„Јелен који рогом мути воду у галисијско-португалској и српској лирици − паралеле, могућа објашњења и импликације“. Савремена српска фолклористика II. (Ур. Смиљана Ђорђевић Белић и др.) Београд: Институт за књижевност и уметност – Удружење фолклориста Србије – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2015: 237−253.

Nаučni skupovi

Тема борбе за живот сина првенца, односно јединца, у народној поезији Иберијског и Балканског полуострва. Народне баладе и предања у Шпанији и Југославији, Филолошки факултет у Београду, април 2002.

Baladas balcánicas y baladas hispánicas: el motivo del ciervo. Primeras Jornadas de Investigación en Literatura Oral y Cultura Popular de la Universidad de Alcalá, Alcalá de Henares, 24−27 marzo 2009.

La alborada ibérica y la serbia: apertura hacia nuevas perspectivas. Congreso Internacional V Centenario del Cancionero General de Hernando del Castillo (Valencia, 1511).Valencia 11−13 abril 2011.

Мотив јунака који ослобађа јелена из чељусти аждаје у српској народној поезији-тумачење мотива у контексту њему сличних митологема. Језик, књижевност, промене, Филозофски факултет, Ниш, 23–24. април 2010.

Water Clouded by a Deer – Variations of a Motif: from Ritual to Amorous. 41st Internacional Ballad Conference of the Kommission für Volksdichtung: Folk Song and Ralationships between Cultures, Faro, 20−24 Јun 2011.

Јелен који рогом мути воду у галисијско-португалској и српској лирици − паралеле, могућа објашњења и импликације. Савременасрпскафолклористика II. Београд–Тршић, 05–07. септ. 2014.

Еl origen de las cantigas de amigo galaico-portuguesas y qué es lo que la tradición serbia puede aportar al respecto. Estudios hispánicos еn la cultura y la ciencia serbia, Kragujevac, 28−29 noviembre 2014.

Балкански водени бик, његово порекло и типолошко одређење сагледани у контексту представа о воденим биковима у другим европским и светским традицијама (у коауторству са Ивицо Тодоровићем), Савременасрпскафолклористика III, Ниш, 2−3. октобра 2015.

¿Son las nueve cantigas de Meogo una secuencia o no? Una aportación comparatista al debate. V Congreso de la Asociación CONVIVIO para el estudio de los cancioneros y de la poesía de cancionero: Poesía, poéticas y cultura literaria.  Verona, 18−20 de febrero de 2016.

Prevodi

El casamiento de Milić, el alférez. Baladas y leyendas populares en España y en Yugoslavia. Beograd, Institut Servantes – Virtualna aula Beograd, 2003, 57−65. (превод народне песме „Женидба Милића барјактара“ на шпански).

Баргаљо Ева, Школскиатласисторијеуметности, Београд, Креативни центар, 2006  (наслов оригинала: Bargalló Eva, Atlas básico de Historia del Arte, Barcelona, Parramón Ediciones, 2005).

El hijo del zar y Día Helado. Lengua, Llengua, Llingua, Lingua, Langue. Encuentros filológicos (ibero)románicos. Estudios en homenaje a la profesora Beatrice Schmid. Уредници: Y. Bürki, M. Cimeli, R. Sánchez. München, Peniope. 2012: 15−18. (Превод на шпански српске народне бајке ЦаревићиОштарДан објављен као додатак уз чланак: Carlos Alvar. “Las peripecias del hijo del zar”, 5−18.


Aktuelno

Statut instituta

Pročitajte statut našeg instituta