Naš tim

Јаdranka Đorđević-Crnobrnja

Jаdrаnkа Đorđević Crnobrnjа

e-mail: jadranka.djordjevic@ei.sanu.ac.rs

Rođena je 1971. godine u Koprivnici. Od 1975. do 1991. godine je živela u Sloveniji, a od 1991. godine živi i radi u Beogradu.
Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Odelјenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu.

U periodu od 1995. do 1997. je bila zaposlena na Odelјenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Od 1997. do 1999. je bila stipendista Ministarstva za nauku i tehnologiju RS za poslediplomske studije.

Od 1999. radi u Etnografskom Institutu SANU u zvanju naučnog saradnika.
U projektnom ciklusu 2011–2016. sarađuje na projektu:
Multietnicitet, multikulturalnost, migracije – savremeni procesi (br. 177027) koji se realizuje u okviru Etnografskog instituta SANU.
Rukovodila je potprojektom: Etnološko i antropološko tumačenje tradicija, koji se realizuje u okviru Etnografskog instituta SANU, a predstavlјa segment interdisciplinarnog projekta: Interdisciplinarno istraživanje kulturnog i jezičkog nasleđa Srbije. Izrada multimedijalnog internet portala „Jezičko nasleđe Srbije“ (br. 47016).

Do sada je sarađivala na tri međunarodna projekta: 1. Svakodnevna kulutra u postsocijalističkom periodu u Srbiji i Bugarskoj, realizovan u okviru saradnje Etnografskog instituta SANU iz Beograda i Etnografskog instituta BAN iz Sofije. 2. Srbi u Sloveniji, Slovenci u Srbiji. Etnološka istraživanja identiteta i pogled na stanje u struci. 3. Kulturni i naučni kontakti. Srbi i Slovenci od 19. do 21. veka, realizovani u okviru saradnje Etnografskog instituta SANU iz Beograda i Inštituta za slovensko narodopisje ZRC-SAZU iz Ljublјane.
Rukovodi međunarodnom saradnjom koja se realizuje u okviru saradnje Etnografskog instituta SANU i Instituta za folklor „Marko Cepenkov“ iz Skoplјa, Makedonija.

Glavne sfere istraživanja: manjinske zajednice u Srbiji, migracijski procesi u savremenom periodu, Srbi u Sloveniji, nasleđivanje i druge institucije običajnog prava u Srbiji.

Autor je dve monografije i više od 40 radova koji su publikovani u inostranim i domaćim časopisima. Učestvovala na više domaćih i inostranih naučnih skupova.

Od 2010. je u Upravnom odboru i Naučnom veću Etnografskog instituta SANU. Član je InASE-e (The International Association of Southeast European Anthropology). Član je redakcije časopisa Etnološke i antropološke sveske, kao i međunarodnog izdavačkog saveta časopisa Slovenika – Journal for Culture, Science and Education (izdaje Nacionalni savet Slovenačke manjine u Srbiji).

 

Bibliografija

Monografije

Сроднички односи у Врању, Посебна издања Етнографског института САНУ, 45, Београд 2001.

Наслеђивање између обичаја и закона, Посебна издања Етнографског института САНУ, 75, Београд 2011.

Članci

Наследно право и својински односи у градској породици у Врању, Врањски Гласник XXIX – XXX, Врање 1996/97, 87–105.

Обичаји о рођењу и сроднички односи у Врању, Зборник радова „Жизненият цикъл/Животнициклус“, Етнографски институт с музей БАН, София 2000, 37–48.

Gusle, guslarji in njihova društva pri srbskih izseljencih v ZDA, Dve domovini/Two Homelands 14/2001, Inštitut za slovensko izseljenstvo ZRC SAZU, Ljubljana 2002, 135–141, (коауторство Душан Дрљача).

Промене у односима сродника услед смрти члана породице, „Обичаји животног циклуса у градској средини“, Посебна издања Етнографског института САНУ 48, Београд 2002, 363–374.

Равноправието на половете при наследяване. Реалност и илюзия, „Социјализмът: реалност и илюзии. Етнологични аспекти на всекиднев-ната култура“, Сборник доклади от международна научна конференция, Етнографски институт с музей – БАН, София 2003, 76–87.

Kinship and the Period of Crisis in the region of Vranje, Times – Places – Passages, Ethnological Approaches in the New Millennium, 7th SIEF – Conference, Selected papers, ed. А. Paladi-Kovacs, Budapest 2004, 610–617.

Наслеђивање у постсоцијалистичком периоду у Бугарској и Србији, „Всекидневната култура на Българите и Сърбите в постсоциалистическия период“, Етнографски институт с музей БАН, София 2005, 175–186.

Die Gleichberechtigung der Geschlechter bei Erbschaften: Realität oder Illusion?, Sozialismus: Realitäten end Illusionen, Ethnologische Aspekte der sozialistschen Alltagskultur, Veröffentlichungen des Instituts für Europäische Ethnologie der Universität Wien, Band 24, K. Roth (Hg.), Wien 2005, 169–176.

Полна припадност и наслеђивање, Гласник Етнографског института САНУ LIII, Београд 2005, 213–222.

Internet – The Virtual Matchmaker, Traditiones 35/1, Inštitut za slovensko narodopisje in glasbenonarodopisnega inštituta ZRC SAZU, Ljubljana 2006, 183–194.

Наследноправни пoложај усвојеника и усвојиоца - на примеру из Врања, Гласник Етнографског института САНУ LVI (1),Београд 2008, 167–179.

Nasleđivanje između običajnog i građanskog prava – na primeru ugovora o doživotnom izdržavanju, Етноантрополошки проблеми, Часопис Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, год. 4, св. 3 (н.с.), Београд 2009, 145–159.

Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real, Гласник Етнографског института САНУ LVII (2), Београд 2009, 111–121.

Iz Beograda sam. Prilog proučavanju etničkog identiteta Srba u Sloveniji, Traditiones 39 (1), Ljubljana 2010.

Зашто син наслеђује оца? – о правилима наслеђивања у Србији данас, Tematski zbornik radova(Tom 1), Istoriografija i savremeni univerzitet, Niš: Filozofski fakultet, 2014: 389–402.

Between Custom and the Law: the Example of Inheritance in Serbia, Еthnologia Balkanica 16/2012, 127–143. 

Језик и укључивање досељеника у већинску заједницу: Срби у Љубљани, Зборник Матице српске за друштвене науке 139 (2/2012), 173–183, Нови Сад, 2012.

‘Општа места сећања’ у оквиру личног сећања – на примеру свадбе у Гори, Гласник Етнографског института САНУ LXII (1) 2014: 261–273.

Миграције из Горе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века, Гласник Етнографског института САНУ LXII (2) 2014: 35–46.

The Gorani Wedding Ritual – Between Individual and Collective Memory, Култура/Culture, International Journal for Cultural Researches 6/2014: 159-168. 

‘A zboriš našinski’ – o upotrebi goranskog govora u Beogradu, Antropologija бр. 14 (св. 2) 2014: 101–116.

„Свакодневно одевање Горанки у Београду – између традицијских и савремених културних пракси.“ Гласник Етнографског института САНУ LXIII 2014 (2): 303–316.

"Terlik – simbol etničkog i religijskog identiteta Goranaca." Етнолошко-антрополошке свеске. Часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије бр. 26, (н.с) 15, 2015: 61–70. 

“И до Исланда су стигли” – економска и политичка миграција Горанаца из Горе”. Гласник Етнографског института САНУ LXIII 2015 (3): 565–579.

„Crisis, Migrations, Culture. On the Influence of the Economic and Political Crisis on Migration Patterns of Gorani People and Changes to Their Culture.“ Cultures of Crisis in Southeast Europe. Part 1: Crises Related to Migration, Transformation, Politics, Religion, and Labour EthnologiaBalkanica18/2016: 54–65.

Prikazi i hronike

"Etnolog" – Glasnik Slovenskega etnografskega muzeja, 5 (LVI), 6 (LVII), 7 (LVIII), Ljubljana, 1995., 1996., 1997, Гласник Етнографског института САНУ XLVII, Београд 1998, 187-189.

„Народно градитељство и култура становања у светлу етнологије у источној Србији и суседним областима“ – Шести међународни научни скуп одржан у Зајечару од 28. до 30. септембра 2000, Саопштења, књ. XXXII, Београд 2000, 201–202.

Predavanja po pozivu

Ko, kako i sa čim da se pomiri: pripadnice Goranske zajednice u Beogradu između tradicijskih i savremenih kulturnih praksi, „Суочавање са собом, суочавање са другим. Да ли је могуће помирење на Балкану?“, Етнографски институт САНУ и Фондација Конрад Аденауер, Београд 30–31.10.2014.

„Srodnički odnosi u Vranju“ održano 2004. u istraživačkoj stanici „Petnica“ u Petnici.
Ко кога наслеђује у Србији у другој половини 20. и првој деценији 21. века, Истраживачка станица у Петници, 2014.

Aktuelno

Statut instituta

Pročitajte statut našeg instituta