Директор

Претходни директори Етнографског института САНУ били су: Војислав Радовановић (1947–1957), Боривоје Дробњаковић (1957–1961), др Мирко Барјактаровић (1961–1969), академик Бранислав Kојић (1969–1971), академик Атанасије Урошевић (1971–1973), проф. др Милорад Васовић (1973–1978), проф. др Петар Влаховић (1978–1982), др Милка Јовановић и др Десанка Николић (1982–1984), проф. др Душан Бандић (1984–1989) и др Никола Пантелић (1989–2001). Од 2002. године радом Института руководи проф. др Драгана Радојичић.

Драгана Радојичић

Драгана Радојичић

Стечено звање: Доктор наука

Позиција: Научни саветник

Поља истраживања: етнологија, антропологија, етнографија, комуникологија, архивистика, визуелна антропологија, култура исхране.

Мејл : dragana.radojicic@ei.sanu.ac.rs

Проф. др Дра­га­на Ра­до­ји­чић, на­уч­ни саветник, директорка Етнографског института САНУ, рођена је у Херцег Новом. На Групи за етнологију Филозофског факултета Универзитета у Београду дипломирала је, магистрирала, a потом и докторирала 1992. године. Радила je у Историјском институту Црне Горе до 1994. године, као и  на Филозофском факултету у Никшићу и Факултету за поморство у Котору.

Усавршавала се на Универзитету у Падови, Италија (1990/91), на коме  је 1996. године била ангажована као гостујући професор. 

Главни је и одговорни уредник издања Етнографског института САНУ.  Од 2007. године је иницирала додељивање (бијеналне) Награде Етнографског института САНУ. Подстиче дигитализацију архивске грађе и издања Етнографског института САНУ и популаризацију научног рада у медијима и на друштвеним мрежама. Ментор је сарадницима у Етнографском институту САНУ и члан је више комисија за одбрану магистарских и докторских дисертација.  Има статус међународног рецензента.

Као директор Етнографског института имала је значајне резултате у погледу оснаживања научноистраживачког кадра. Организовала је бројне међународне научне конференције. Развила је интензивну међународну научну сарадњу са сродним институцијама академија наука у Словенији, Бугарској, Русији, Чешкој, Словачкој, Грчкој, Македонији и Мађарској, као и у Аргентини.

Руководила je бројним националним и међународним пројектима. 

Национални пројекти:  1. „Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије. Израда мултимедијалног портала Појмовник српске културе“; 2. „Савремена сеоска и градска култура – путеви и трансформације“;  3. „Србија између традиционализма и модернизације – етнолошко и антрополошко проучавање културних процеса“;  4. „Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект“ (у сарадњи са Одељењем за књижевност и језик Матице српске, Нови Сад).

Mеђународни пројекти : 1. „Културни и друштвени трансформацијски процеси у Словачкој и Србији“ (у сарадњи са Институтом за етнологију САН, Словачка);  2. „Друштвене трансформације након 1989. године“ (у сарадњи са Институтом за етнологију АНЧР, Чешка република); 3. „Етнички процеси у словенском свету после 1991. године – Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду“ (у сарадњи са Институтом за етнологију и антропологију „Миклухо Маклај“ РАН, Русија). 4. „Културни и научни контакти: Срби и Словенци од 19. до 20. века“, Републикa Словенијa (ZRC SAZU). Руководила  је међуакадемијским билатералним пројектом  Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија Српске академија наука и уметности и Македонске академије наука и уметности. Учествовала је на међународном научном пројекту: “Cooperation Development and Research Competences Augmentation in the Network of the Ethnological Institutions“ (Масариково универзитет  Брно).

Учествовала  је на бројним научним скуповима у земљи и иностранству. По позиву је одржала велики број предавања широм света на енглеском, италијанском и словачком језику (Русија, Чешка, Словачка, Бугарска, Словенија, Италија, Румунија, Аргентина).

Члан је међународних уређивачких одбора научне часписа: Slovensky Narodopis (Словачка), Narodopisna Revue (Чешка република), Наша повседневнаја жизњ и Вестник Антропологии Института етнологије и антропологије Миклухо-Маклај РАН (Русија); Anthropology, South-West University „Neofit Rilski“, Ethnology and Balkan Studies Department, Bulgaria. Била је члан редакција научних часописа: Историјски записи (Подгорица), Етноантрополошког зборника (Сврљиг–Београд), Бока – зборник за науку, културу и умјетност (Херцег Нови) и  коуредник  часописа Traditiones 39 (2010) и Češky Lid 3 (2011).

Члан је међународних струковних удружења:  Асоцијације антрополога и етнолога Русије, International Association for Southeast European Antrhropology (InASEA) и Етнолошко-антрополошког друштва Србије и уредништва Интернет библиотеке Србије за хуманистичке науке и уметност (ИБиС).

Била је члан  Међуодељењског одбора за проучавање мањина и људских права САНУ и Савета међународног фестивала етнолошког филма у Београду.

Била је члан и потпредседница Републичког одбора за решавање о сукобу интереса Републике Србије. Од 2002. до 2006. године била је члан Комисије за историју, археологију и етнологију МНЗЖС РС и члана Матичног научног одбора за историју, археологију и етнологију. 

Добитник је Октобарске награде града Херцег Новог, две прве међународне награде за сценарио два етнолошка филма, као и Награде за научни рад Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије, затим Награде Етнографског института САНУ за ауторску монографију: Дијалози за трпезом, антрополошка монографија о култури исхране (2012) и (2015) као и за допринос развоју етнологије и антропологије (2017) .

Објавила је шест ауторских монографијa и приредила више монографских издања. Аутор је више од стотину оригиналних научних радова у земљи и иностранству. 

Говори италијански и енглески језик.

Монографије

  • Krajina novska u sudaru svjetova. Beograd : Filozofski fakultet. Odelјenje za etnologiju 1994.
  • Nošnja i barokna odjeća u XVIII vijeku. Nikšić : Unireks – Podgorica : Istorijski institut Crne Gore, 1995.
  • Између култура истока и запада : северозападна Бока Которска. Београд : Етнографски институт САНУ, 2006.
  • Слике из Боке. Београд : Етнографски институт САНУ, 2008.
  • Дијалози за трпезом, антрополошка монографија о култури исхране. Београд: Етнографски институт САНУ : Службени гласник, 2012.; друго издање 2016.
  • Медитерански свјети са мајстором приповедачем (Антрополошко читање дела Симе Матавуља). Посебна издања / Етнографски институт САНУ ; књ. 82. 2014.
  • Косово и Метохија у издањима Етнографског института САНУ (1951–1998), приредила Драгана Радојичић, у суиздаваштву Етнографског музеја у Београду – Установе културе од националног значаја и Етнографског института САНУ, 2014.

 

Скрипта

  • Poslovne komunikacije, Univerzitet Crne Gore, Fakultet za pomorstvo Kotor, Kotor, 1999.
  • Etnologija, Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet Nikšić, Nikšić, 1998.

 

Оригинални научни радови у научној периодици и тематским зборницима

  • Рибарство у Боки Которској од XIX вијека до наших дана, Зборник Бока, 15-16, Херцег Нови 1984, 193–235.
  • Прилог проучавања судова добрих људи у другој пловини XIX вијека, Зборник Бока,  17, Херцег Нови 1985, 287–291.
  • Становништво херцегновског краја према катастру из 1704.године, Историјски записи 2, Титоград 1985,  73–80.
  • Музеолошка валоризација традиционалне рибарске опреме у Боки Которској, Зборник Бока, 18, Херцег Нови 1986, 85–92.
  • Економски мотиви Феудалне Босне за оснивање најмлађег средњевековног града на источној обали Јадрана, Зборник радова са 20. засједања  југословенско-чехословачке комисије, Сарајево 1987, 185–189.
  • Прилог проучавању традиционалног накита на основу радова Андрије Јовичевића, Зборник радова поводом 50. годишњице смрти Андрије П. Јовичевића, Цетиње 1989, 127–133.
  • Истраживања у етничкој антропологији, Етноантрополошки проблеми 4, Београд 1989, 25–28.
  • Западна села Боке Которске након велике миграције, Сеоски дани Сретена Вукосављевића 13, Пријепоље 1990, 75–80.
  • Миграциона кретања из Херцеговине у херцегновски крај крајем XVII и почетком XVIII вијека, Миграције и Босна и Херцеговина, Сарајево 1990, 101–107.
  • Занатлије одјевне струке XVIII вијека у Херцег Новом, Историјски записи 3-4, Титоград 1990, 53–65.
  • Етнологија у послератној научној периодици Црне Горе, Историјски записи 3-4, Титоград 1990, 187–190.
  • Етнографска истраживања на страницама "Просвјете", Зборник радова поводом стогодишњице просвјетно-педагошке периодике у Црној Гори, Цетиње 1990, 168–172.
  • Неки подаци из XVIII вијека из Архива Херцег Новог о становништву словенског поријекла у Албанији и Боки Которској, Зборник радова са међународног научног  скупа "Становништво словенског поријекла у Албанији", Титоград 1991, 417–424.
  • Рад херцегновских зидара од 1797. до 1813. године на грађевинама у Боки Которској, Зборник Уједињење Црне Горе и Боке Которске 1813-1814. године, Титоград 1991, 275–283.
  • Вук у Боки и његови сарадници из Боке, Дурмиторски зборник – на извору Вукова језика 1, Титоград 1991, 275–283.
  • Прилог проучавању барокне моде у Херцег Новом у  XVIII вијеку, Годишњак  поморског музеја у Котору, XXXIX – XL, Котор, 1991–1992. 132–140.
  • Тканине у Херцег Новом у XVIII вијеку, Гласник Етнографског института САНУ XLII, Београд 1993, 177–184.
  • Однос историје и етнологије у најновијим теоријским размишљањима, Зборник Историја, наука и настава историје у савременим условима, Научни скупови књ. 30, Одјељење друштвених наука књ. 14, ЦАНУ, Подгорица 1994, 281–289.
  • Валоризација традиционалног рибарског прибора са аспекта заштите рибље млађи, Зборник "Истраживање и заштита Јадранског мора", Котор, 1995, 95–99.
  • Накит у херцегновском крају у XVIII вијеку, Гласник одјељења друштвених наука бр.9, ЦАНУ, Подгорица 1995, 165–185.
  • Модернизација у приказивању архивске грађе, Историјски записи 1–2, Подгорица 1995, 171–175. Неке антроплошке одлике становника Боке Которске у XVIII вијеку, Гласник Етнографског института САНУ XLIV, Београд 1995, 310–313.
  • Прилог проучавања судова добрих људи током XVIII вијека у херцегновском крају, Правни зборник 2–3, Подгорица 1995, 263–268.
  • Зна­чај про­у­ча­ва­ња ста­нов­ни­штва и ет­нич­ке исто­ри­је у дје­ли­ма Јо­ва Вук­ма­но­ви­ћа, Гла­сник одељења дру­штве­них на­у­ка ЦА­НУ бр. 11, Под­го­ри­ца, 1997, 31–38,
  • По­ло­жај же­не у Цр­ној Го­ри за ври­је­ме кра­ља Ни­ко­ле, Збор­ник ра­до­ва "Краљ Никола – личност, дје­ло и вријеме", На­уч­ни ску­по­ви књ. 49, Одељење дру­штве­них на­у­ка ЦА­НУ књ. 21, Под­го­ри­ца 1998, 37–41.
  • Ви­зи­је о ви­зу­е­ле­ној ан­тро­по­ло­ги­ји у Цр­ној Го­ри, Гла­сник Антрополошког дру­штва Ју­го­сла­ви­је (АДЈ), 34, Бе­о­град, 1999, 43–46.
  • Тра­ди­ци­ја ствар­ност и оче­ки­ва­ња у пре­зен­та­ци­ји средњовјековне исто­ри­је Цр­не Го­ре, Збор­ник ра­до­ва са на­уч­ног ску­па "Средњовјековна исто­ри­ја Цр­не Го­ре, Под­го­ри­ца, 1999, 280–289.
  • Про­блем гла­ди у XVI­II ви­је­ку у Хер­цег Но­вом, Збор­ник Бо­ка 21, Хер­цег Но­ви, 1999, 335–341.
  • Ар­хи­тек­ту­ра ка­ме­них пло­ча, Зборник радова са научног скупа  „Традиционална народна култура у Црној Гори књ. 54, Оде­ље­ње дру­штве­них на­у­ка, књ. 24 ЦА­НУ, Под­го­ри­ца, 2000. 161–173.
  • Преглед занатства херцегновског краја током XVIII вијека, Јубиларни Гласник Етнографског музеја Београд, Београд 2001. 189–198.
  • Grand Prix Драгослав Антонијевић, каталог изложбе Етнографског музеја у Београду, Београд 2002, 7–13.
  • Етно-антропологија данас, Библиографски вијесник, Це­ти­ње, 2003, бр. 1,2,3, 63–67.
  • Јубилеј Етнографског института Српске академије наука и уметности, Гласник Етнографског института САНУ L– LI, Београд 2003, 7–11;11–14,
  • Савремена функција старих култова, култних места и објеката, Етнокултуролошки зборник VIII, Сврљиг 2003,
  • Traditional Costume as a Migration Phenomenon on the Part of the Adriatic Coast in the 17th and 18th Century, Гласник Етнографског института САНУ L–LI, Београд 2003, 55–61,
  • Традиционално и савремено у култури Срба, Посебна издања ЕИ САНУ 49: Традиционално и савремено у култури Срба, Београд 2003, 7–13.
  • Санитарни кордон, Гласник Етнографског института САНУ LII, Београд 2004, 301–310,
  • Тражење заједничких методолошких праваца, Етнокултуролошки Сврљиг 2004, 79–83.
  • Кречане/клачине занат који је изумро,  Гласник Етнографског института САНУ LIII, Београд 2005, 233–241.
  • Архивски извори у реконструкцији живота, Зборник Етнографског института САНУ 21, Уредник: Љиљана Гавриловић, Етнографски институт САНУ, Београд 2005, 115–123.
  • Етнологија и антропологија: Стање и перспективе, уводно излагање, Зборник Етнографског института САНУ 21, Уредник: Љиљана Гавриловић, Етнографски институт САНУ, Београд 2005, 7–11.
  • Проучавање српске мањине у суседним земљама, Положај и идентитет српске мањине у Југоисточној и Централној Европи, САНУ, Одељење друштвених наука књ. 25, Уредник: дописни члан САНУ Војислав Становчић,  Београд 2005,111–121.
  • Визуелна антропологија у Србији. Или, вишедеценијски рад на стварању визуелне антропологије у Србији, Сборник доклади от Третата българо-сръбска конференция, Етнографски институт с музей БАН, Софија 2005, 44–51.
  • Ауторизована дискусија са Осмог међународног симпозијума „Методолoшки проблеми проучавања традиционалне и савремене културе“, Етно-културолошки зборник X, Сврљиг 2005, 35-36, 43–44.
  • Ношња из Врчина,  Гласник Етнографског института САНУ LIV, Београд 2006, 259–270.
  • Институција Судова добрих људи у 18. веку, Архив за правне и друштвене науке бр.3–4, јул–децембар 2006, Београд 2006, 1721–1743.
  • Конкурси од „читуље“ до „рекламе“, „Свакодневна култура у пост-социјалистичком периоду у Србији и Бугарској“, Зборник Етнографског института САНУ 22, Уредник: Зорица Дивац, Етнографски институт САНУ, Београд 2006, 135–149.
  • К истории сербско-русских отношений: Которская бухта и Россия, Меняющаяся Европа: проблемыы этнокультурного взаимодействия, РАН, Москва 2006, 112–119.
  • Етнолошки филм и културна идентификација, Зборник радова "Сусрети култура", Филозофски факултет  у НС, Нови Сад 2006, ур. проф др Љиљана Суботић, , 259–265.
  • Наталитет у Топаљској парохији у другој половини 18. века, Гласник антрополошког друштва Југославије, свеска 41, Београд 2006, 65–73.
  • Научно истраживачка делатност Етнографског института Српске академије наука и уметности/ Scientific and Research Proceedings of the Institute of Ethnography, Serbian Academy of Sciences and Arts/, Гласник Етнографског института САНУ LV (2), Београд 2007, 9–25.
  • Етнолошка истраживања мањина у Србији, Положај националних мањина у Србији, уредник Војислав Становчић, САНУ, Београд 2007, 393–400.
  • Boka Kotorska: a homeland of Vasa Brajovic and the fighters for the independentGreece, "SIRIS" Periodikh Ekdosh tou Syndesmou Filologon Nomou Serron tomos 7 (2003-2007),  Serres 2008, 25–35.
  • Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. године,  Гласник Етнографског института САНУ, Београд 2008, 211–285.
  • Руси у Боки Которској – миграције без граница „Слике културе некад и сад“, Зборник ЕИ САНУ 24, ур. З. Дивац, Етнографски институт САНУ, Београд 2008, 111–123.
  • Права женщин – патриархалъные традиции и современная практика, Антроплогические исследования ученых России и Сербии, Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая Российской академии наук, Россйский университет дружбы народов, ред. М. Ю. Мартынова, Д. Радойичич, с. 1–349, Москва 2008, 253–267.
  • Судови добрих људи у Боки Которској у време аустријске владавине, Гласник Адвокатске коморе Војводине, Година LXXX, књ. 68, бр. 2Нови Сад 2008, 543–556.
  • Кулинарско умеће у медијима, Гласник Етнографског института САНУ LVII св. 1, Београд 2009.
  • Становање у тренду: сликање у кући и кроз кућу, Общества  Трансформации  Култури, Постсоциалистическата всекидневна култура в България и Сърбия, ур. Ана Лулева, ЕИМ БАН, Софија 2009, 150–162.
  • Култура исхране у Црној Гори у делу Павла Ровинског, Научни скупови књига 99: Павле Ровински и Црна Гора, Одјељење друштвених наука, књ. 39, ЦАНУ, Подгорица, 2009.
  • Cultural Influences of the East and West. Costume among Population of Boka Kotorska in the 18th Century, Traditiones 38/1, Ljubljana 2009, 243–255.
  • Руске миграције у Црној Гори – почетак 21 века, Европейская интеграция и культурное многообразие" кн.1 "Идентичность и миграции". Москва 2009, 135–146.
  • Visual Anthropology in Serbia, Slovensky Narodopis 5, Bratislava, 2010, 628–636.
  • Srpski specijaliteti na slovenačkoj trpezi, Тraditiones, Volumen 39, Ljubljana 2010, Slovenija, 111–123.
  • O tradičním oděvu a módě v 18. století (na příkladech z Boky Kotorské, Ikonografické prameny ke studiu tradiční  kultury, Alena Křížová a kolektiv, Etnologické studie 11, Masarykova univerzita, Filozofická fakulta, Ústav evropské etnologie, Brno 2011, 61–74.
  • Бока Которская и Россия, Черногорцы  в России,   РОССИЙСКАЯ АКАДЕМИЯ НАУК, ИНСТИТУТ СЛАВЯНОВЕДЕНИЯ, „Индрик“, Москва 2011, 29–36.  Коаутори: Jana Pospišilova, Jiri Woitsch, Current Serbian and Czech-Serbian Cooperation: Introduction to single-topic volume, Češky Lid, čislo 3, ročnik 98/2011, 225–226.
  • Паштровићи – живот и обичаји, Манастир Прасквица, 600 година од оснивања цркве Светог     Николе 1413-2013, Манастир Прасквица Свети Стефан 2013, 173–187.
  • Aутентични говор хране, Обредна пракса – речима о храни, Матица Српска, Одељење за књижевност и језик, Нови Сад 2014, 83–96.
  • Примена архивске грађе у етнологији, Етнологиата в Блгариа, Институт за етнологију и фолклористику с Етнографски музеи, Бугарска академија наука 2012, 95–103.
    коаутори: Милина Ивановић-Баришић, Софија Милорадовић, Љиљана Недељков, Драгана Радовановић, Биљана Сикимић, Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу – лингвистички и етнолошки аспект, Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу – лингвистички и етнолошки аспект, Матица Српска, 2011, 1–51.
  • Примена архивске грађе у етнологији, Теренска истраживања - поетика сусрета, Зборник  Етнографског института САНУ,  Београд 2012, 77–86.
    Коаутори: Barbаra Machova, Mirjana M. Menković, Građanska nošnja Srba u Prizrenu u XIX i prvoj polovini XXveka, Čеšky Lid čislo3, ročnik 101, Praha 2014, 276–278.
  • Identidad cultural. La película etnográfica en Serbia, Cuadernos del Centro de Estudios de Diseño y Comunicación, 2014, Centro de Estudios en Diseño y Comunicación. Facultad de Diseño y Comunicación. Universidad de Palermo. Buenos Aires, 52, 1668-0227 (2015); 1668-5229 (2014 online), http://fido.palermo.edu/servicios_dyc/publicacionesdc/archivos/510_libro.pdf, 376 – 388.
  • Реч приређивача – Косово и Метохија у издањима Етнографског института (1951-1998), Отворени оквир читања, Косово и Метохија у издањима Eтнографског института САНУ (1951-1998)  Етнографски музеј у Београду- Установа културе од националног значаја, Етнографски институт САНУ, Београд 2014, VIII–L.
  • Russian Wave – Migrations of Russian as a Global/Lowl Social Phenomenon, Sociološka luča, Časopis za sociologiju, socijalnu аntropologiju, socijalnu demografiju i socijalnu psihologiju, 2 –VIII, Nikšić 2014, 162–173.
  • Верски, друштвени и културни аспекти руских миграција у Боку Которску. Руско гробље и духовно заједништво, Религија, религиозност и савремена култура. Од мистичног до (и)ирационалног и vice versa. Зборник радова Етнографског института 30, Етнографски институт САНУ, Београд 2014, 129–141.
  • Naško Križnar’s Contribution to the Development of Visual  Anthropology in Serbia, Visula Anthropology – Personal Experiences and Institutional Aspects,  Inštitut za Slovensko narodopisje, ZRC SAZU, Ljubljana 2015, 249–259
    Коаутор Мирослава Лукић Крстановић, Vytváření nehmotného kulturního dědictví v Srbsku, Národopisná revue 3/2015, ročník XXV (Journal of Ethnology 3/2015), 297–306. 
    RUSSIAN CEMETRY AS AN ETHNIC AND RELIGIOUS TIE:HERCEG NOVI AND BELA CRKVA CASE STUDIES,  Журнал «Вестник антропологии» 4(32), 2015, 75–87.
  • Јован Цвијић и „наука о народу“, Јован Цвијић: живот, дело, време – поводом 150 година од рођења, Српска академија наука и уметности, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Београд 2015, 205–209. (Jovan Cvijić and the Science of Nations and Peoples, Jovan Cvijić: Life, Work, Times, 150th Anniversary of Jovan Cvijić’s Birth. Serbian Academy of Sciences and Arts – Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, Belgrade 2015, 205–209). Коаутор Мирослава Лукић Крстановић, Нематеријално културно наслеђе у Србији – праксе, знања и иницијативе, ГЕМ, 79, Београд 2015, 165–178.
  • Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранителиэтничности и религиозности, Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы, Москва 2016, 151–170