Aleksandar Krel (1968-2021)

Aleksandar Krel (1968-2021)

Academic title: PhD

Research position: Senior Research Associate

Aleksandar Krel rođen je u Beogradu 1968. godine. Školovao se i živi u rodnom gradu. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Odelјenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Aleksandar Krel was born in Belgrade in 1968. He finished school in his home town. He graduated and obtained his MA and PhD degrees at Belgrade University, Faculty of Philosophy, Department of Ethnology and Anthropology. He worked as a curator-ethnologist at the Novi Sad City Museum (1998-1999) and at the Ethnographic Museum of Belgrade (2001-2003). Since 2003, he has been employed at the Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and Arts. He is the author of two monographs – Children’s Games (2005) and We are Germans (2014), as well as a number of academic articles published in national and international academic publications. He has participated at a number of conference gatherings in Serbia and abroad. He is currently engaged on the ‘Multiethnicity, Multiculturality, Migrations – Contemporary Processes project (number 177027), financed by the Ministry of Education and Science of the Republic of Serbia. The subjects of his research interest are issues regarding childhood, children’s games, ethnic identity and culture of national minorities in Serbia.

Monografije

Dečije igre, Etnološka biblioteka, knj. 13, Beograd, 2005, Srpski genealoški centar, za izdavača: Miroslav Niškanović; urednik: Miroslav Niškanović, 304.

Ми смо Немци. Етнички идентитет припадника немачке националне мањине у Војводини на почетку 21. века. Ет­но­граф­ски ин­сти­тут САНУ. Посебна издања, књ. 80. Ур. Драгана Радојичић. Београд, 2014, 337.

Članci

Razvoj ćurčijskog zanata u okviru cehovske organizacije u Novom Sadu, Rad Muzeja Vojvodine 46, Novi Sad 2004, 185-193.

Putevi transformacije tradicionalnih dečjih igara u Tovariševu, Glasnik Etnografskog instituta SANU LII, Beograd 2004, 91-108.

Od etnografskog ka antropološkom pristupu proučavanju dečjih igara u Srbiji, u: Etnologija i antropologija: stanje i perspektive, Zbornik etnografskog instituta SANU 21, Beograd 2005, 273-279.

Tradicionalne takmičarske igre kao instrument socijalizacije u Tovariševu, Glasnik Etnografskog instituta SANU LIII, Beograd 2005, 351-365.

Promene strategije etničkog identiteta Nemaca u Subotici u drugoj polovini 20. veka, Glasnik Etnografskog instituta SANU LIV, Beograd 2006, 319-332.

Funkcionalne i formalne karakteristike pincike, Rad muzeja Vojvodine, 47/48, Novi Sad 2006, 183-196.

The German National Minority in Subotica: Symbols of Ethnic Identity, http://www.inst.at/trans/16Nr/14 4/krel16.htm, Wiena, 2006.

Dve tradiconalne dečije igre iz Vojvodine: ćuškanje i čileganje, Rad Muzeja Vojvodine 49, Novi Sad 2007, 191-200.

Položaj nemačke nacionalne manjine u Vojvodini na primeru Nemaca u Subotici, u: Položaj nacionalnih manjina u Srbiji, SANU, Beograd 2007, 435-446.

Promene strategije etničkog identiteta Nemaca u Subotici u drugoj polovini 20. veka, Glasnik Etnografskog instituta SANU LIV, Beograd 2007, 319-332.

Uloga udruženja “Gerhard“ u revitalizaciji etničkog identiteta somborskih Nemaca,u: Slike kulture nekad i sad, Etnografski institut SANU, 24, Beograd, 2008.

Minoritatea naţională germaniă din Voivodina în perioada tranziţei, у: Europa identiăţilor, Complexul Muzeal Arad, Colecţia minorităti, 9, Editor Complexul Muzeal Arad, Arad, 2008, 376-397.

Revitalizacija etničkog identiteta u Sremskim Karlovcima, u: Glasnik Etnografskog instituta SANU LVII (1), Beograd, 2009, 71-92.

Bili bismo i Kinezi, samo da nas ostave na miru: (re)konstrukcija etničkog identiteta Nemaca u Vojvodini, Antropologija, Časopis centra za etnološka i antropološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2009.

Rolul „Asociaţiei germane pentru relaţii de bună vecinătate Karlowitz” în reconstruirea identităţii etnice a germanilor din Sremski Karlovci, în Integrare, autonomie, dialog intercultural, Colecţia minorităţi 10, Editor Complexul Muzeal Arad, Arad, 2009, 319- 353.

Етнички идентитет и положај немачке националне мањине у Војводини од Другог светског рата до данас, у: Завичај на Дунаву = Daheim an der Donau: суживот Немаца и Срба у Војводини = Zusammenleben von Deutschen und Serben in der Voivodina, Музеј Војводине, Нови Сад, 2009, 224-228.

„Nemačko udruženje Adam Berenz“ i revitalizacija etničkog identiteta u
Apatinu, Etnoantropološki problemi, godina 5 sv. 3 (n.s.), Časopis odeljenja za
etnologiju i antropologiju filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2010,
165-180.

Александар Крел, Nemții din Apatin: revitalizarea identității etnice la începutul secolului XXI, în Minoritar în Europa: istorie, memorie, destin. Coordonator: Elena Rodica Colta, Editor Complexul Muzeal Arad, Redactor şef:Peter Hügel, Redactor responsabil: Elena Rodica Colta, Arad, 2011, 128–149.

Aleksandar Krel, Sprechen Sie Deutsch? German Language and Revitalization of Ethnic Identity of the Germans in Bačka, у: Гласник Етнографског института САНУ,ур. Драгана Радојичић, LX(2), Београд, 2012, 171–185.

Александар Крел, Етничка дистанца/везаност(блискост) војвођанских Немаца према Србима и Мађарима у Војводини и Немцима у СР Немачкој на почетку 21. века, у: Зборник Матице српске за друштвене науке, ур. Часлав Оцић, ур. тематског броја (139–248 стр): Идентитет и мултикултуралност: Србија и окружење на почетку трећег миленијума Гордана Благојевић, год LXIII, бр.139, Нови Сад, 2012, 197–207.

Немачко удружење Кикинда: ревитализација немства у Кикинди, у: Рад музеја Војводине, ур. Агнеш Озер, 55, Нови Сад, 2013, 199–209.

Jadranka Đorđević – Crnobrnja, Aleksandar Krel, ‘Internacionalizacija’ličnih imena: Goranaci u Beogradu i Nemaci u Vojvodini, Etnoantropološki problemi, н. с. год. 9(св.3). Ur. Dragana Antonijević. 2014, 765–778.

Александар Крел, Јадранка Ђорђевић –Црнобрња, Име и знак: лично име као симбол етничког идентитета војвођанских Немаца, Гласник Етнографског института САНУ LXII (2). Ур. Драгана Радојичић. Београд, 2014.

Александар Крел, Време прикривања: идентитетска стратегија свесног трајног одбацивања и / или привременог прикривања етничког идентитета Немаца у Банату у другој половини 20. века, Антопологија, Институт за етнологију и антропологију Универзитет у Београду –Филозофски факултет, ур. Данијел Синани, Београд, 2014 (св.2), 89–100.

Александар Крел, Немачко удружење Бечкерек: обнова немастава у Зрењанину, Етнолошко-антрополошке свеске, Часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије, ур. Владимир Рибић, Гордана Благојевић, ур. темата Александар Крел, бр. 24, н.с. 13, Београд, 2014, 25–44.

Александар Крел, Немци поново у Гакову: сусрети, сарадња и помирење некадашњег и садашњег локалног становништва, Гласник Етнографског института САНУ, LXIII, св 2. Београд, 2015, 283–301.

Александар Крел, Конфликти и нужност њиховог разрешавања у савременом свету/ TheNecessityofConflictResolvingintheContemporaryWorld, Гласник Етнографског института САНУ, LXIII, св. 2 Београд, 2015, 249–255.


Љубица Бељански-Ристић, Маша Вукановић и Александар Крел, Културна партиципација и културно наслеђе, Култура, часопис за теорију и социологију културе и културну политику, ур. Александар Прњат, Завод за проучавање културног развитка, Београд, 2015, 297–313.

Krel, Aleksandar. Etnische Mimikry der deutchen Minderheit im sozialistishen Jugoslavien. U: Kristian Glas (Ur.) , Vom „Verschwinden“ der deutschsprachigen Mindreheiten. Ein schweriges kapitel in der Geschihte Jugoslaviens 1941-1955. (2016). Izdavač: Fondacija Beg, proterivanje, pomirenje (Berlin), Centralni podunavskošvapski muzej (Ulm), str. 141- 150.

ISBN 978-3-946867-01-2

Крел, Александар и Мандић, Марија. Вишејезичност као хабитус: Дискурс банатских Немаца о периоду измађу два светска рата, У: Драгана Антонијевић (ур.) Етнантрополошки проблеми (2016), Часопис одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, 2: 583–600.

Krel, Aleksandar i Đorđević – Crnobrnja, Jadranka. (2017) Proslava dečjih rođendana u Beogradu: nekada i sada (rezultati preliminarnih istraživanja). Традиција и савременост во Македонија и Србија (ур. Катерина Петровска-Кузманова). Институт за Фолклор „Марко Цепенков“ – Скопје.