Đorđina Trubarac Matić

Đorđina Trubarac Matić

Stečeno zvanje: doktor nauka

Pozicija: Viši naučni saradnik

Đorđina Trubarac Matić rođena je 1972. godine u Beogradu gde je završila osnovno i srednje obrazovanje. Osnovne studije pohađala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirala na Katedri za iberijske sudije.

Đorđina Trubarac Matić rođena je 1972. godine u Beogradugde je završila osnovno i srednje obrazovanje. Osnovne studije pohađala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirala na Katedri za iberijske sudije. Na Univerzitetu Komplutense u Madridu završila je postdiplomske studije (oblasti: semantička, sintaksička i pragmatička analiza srednjovekovnog teksta, komparativna evropska epska i lirska narodna poezija, antička književnost u evropskom srednjem veku i renesansi, srednjovekovna knjiga – izrada stručnog opisa) i doktorirala 2009. godine odbranivši doktorsku tezu iz oblasti komparativne književnosti (srpska obredna i galisijsko-portugalska srednjovekovna lirika): Lafalsa excusadel agua enturbiadapor el ciervo: paralelosibéricos ybalcánicos (Lažni izgovor da je vodu zamutio jelen: iberijske i balkanske paralele). 

U Etnografskom instituta SANU radi od 2013. godine kao saradnik na projektu Interdisciplinarno istraživanje kulturnog jezičkog nasleđa Srbije. Izrada multimedijalnog portala „Pojmovnik srpske kulture“, čije aktivnosti prvenstveno pokrivaju istraživanja u sferi folkloristike. 

Оsnovno polјe njenog interesovanja je značenjsko dekodiranje folklorno-tradicijskih elemenata narodne kulture. U istraživanju tradicionalnih idejnih predstava (saznajnih, religijskih, mitoloških i uopšte kulturoloških) oslanja se na lingvističko (prvenstveno semantičko i pragmatičko), semiotičko i strukturalno tumačenje verbalnih i neverbalnih tekstova narodne kulture, ali i elemenata savremenog folklora i postfolklornih formi koji se na njih oslanjaju. Lingvističko-antropološki pristup građi koristi kao oruđe za pristup različitim značenjskim nivoima kako samog kulturološkog teksta i njegovih funkcija unutar konkretnih zahteva komunikacijskog konteksta, tako i za sagledavanje idejnih kulturoloških okvira u kojima poruka/tekst nastaje, prenosi se i nastavlјa da živi, ili nestaje.           

Od stranih jezika aktivno koristi engleski i španski, a pasivno se služi portugalskim, galisijskim, katalonskim, italijanskim, ruskim i južnoslovenskim jezicima. 
Učestvovala je na mnogim naučnim skupovima u zemlјi i inostranstvu i objavila više naučnih radova u domaćim i stranim naučnim časopisima i tematskim zbornicima.

MONOGRAFIJE

▪ La falsa excusa del agua enturbiada por el ciervo: paralelos ibéricos y balcánicos. Madrid: Universidad Complutense de Madrid, 2011.

▪ Гусле наше насушне. Полемика о гуслама сагледана у прагматичко-функционалном кључу. Београд: Етнографски институт САНУ, 2018.

▪ У јеленовом колу. Мотив јелена у српској обредној лирици. Београд: Етнографски институт САНУ, 2019.

 

RADOVI U ČASOPISIMA I TEMATSKIM ZBORNICIMA

Las manzanas de oro: un motivo en las líricas populares española y serbia. DICENDA. Cuadernos de Filología Hispánica, 19 (2001): 315−336.

La lucha por la vida del hijo primogénito en el Romancero y en la poesía tradicional balcánica. Baladas y leyendas populares en España y en Yugoslavia. Eds. Jasmina Nikolić, César Luis Díez Plaza, Dalibor Soldatić. Belgrado: Instituto Cervantes – Aula Vitual, 2003: 249−291. 

La novena cantiga de Pero Meogo y los textos europeos con el motivo de la falsa excusa del agua enturbiada por un animal: análisis comparado. Analecta Malacitana Electrónica, 28 (junio 2009): 3−57.

Мотив јунака који ослобађа јелена из чељусти аждаје у српској народној поезији-тумачење мотива у контексту њему сличних митологема. Језик, књижевност, промене. Књижевна истраживања. Ур. Весна Лопичић, Биљана Мишић Илић. Ниш: Филозофски факултет, 2010: 353−366.

Мотив јелена златокрилца и његове митолошко-религијске конотације у српској традицији. Жива реч. Зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић. Ур. Мирјана Детелић, Снежана Самарџија. Посебна издања САНУ: Балканолошки институт − књ. 115. Београд: Балканолошки институт САНУ и Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2011: 639−650.

La alborada ibérica y la serbia: apertura hacia nuevas perspectivas. Estudios sobre el Cancionero general (Valencia 1511): poesía, manuscrito e imprenta. Eds.. Marta Haro Cortés, Rafael Beltrán, José Luis Canet, Héctor H. Gassó. Valencia: Universitat de València, 2012: 725-739.

Гутачи. Гује и јакрепи. Књижевност, култура. Ур. Мирјана Детелић, Лидија Делић. Посебна издања САНУ: Балканолошки институт – књ. 120. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2012: 111-123.

Вода босиљкова и Сунчева сестра. Aquatica. Књижевност, култура.. Ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2013: 205‒214.

(коаутор Ивица Тодоровић). Риба у српској народној традицији у контексту древних представа и староцивилизацијских религијских пракси. Етно-културолошки зборник 18 (2014): 43–58.

„Зa њим и у гору и у воду“: семантичко-прагматичка анализа формуле у контексту добровољне брачне отмице. Гласник Етнографског института САНУ 62/2 (2014): 215−232.

Јелен који рогом мути воду у галисијско-португалској и српској лирици − паралеле, могућа објашњења и импликације. Савремена српска фолклористика II. (Ур. Смиљана Ђорђевић Белић и др.) Београд: Институт за књижевност и уметност – Удружење фолклориста Србије – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2015: 237−253.

Крваве атмосферске падавине у народној поезији балканских Словена. Типологија и значењске конотације мотива. Крв: књижевност, култура. Ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2016: 201−214.

Водени бик балканских и других светских традиција: порекло представе. Гласник Етнографског института САНУ 64/1 (2016): 163−177.

Еl origen de las cantigas de amigo galaico-portuguesas y qué es lo que la tradición serbia puede aportar al respecto. Estudios hispánicos еn la cultura y ciencia serbia. Eds. A. Pejović et all. Kragujevac: Facultad de Filología y Artes de la Universidad de Kragujevac, 2016: 73−85.

Балкански водени бик: типолошко одређење сагледанo у контексту представа о воденим биковима у другим европским и светским традицијама. Савремена српска фолклористика III. Београд: Удружење фолклориста Србије – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ – Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2016: 253−269.

Функционално сагледавање обредног окретања на витлу у Срба. Гласник Етнографског института 65/2 (2017): 421‒436.

Meogo 9 Versus Texts with the Motif of a Transparent Excuse of Water Clouded by Stags or Horses: Outlining the Proto-Model. Revised and Expanded. Washington, DC: Virtual Center for the Study of Galician-Portuguese Lyric. Vol. 3 (2018): 1–32 + 1.

https://blogs.commons.georgetown.edu/cantigas/publications/articles/volume-3-2018-issn-2332-1377/

¿Son las nueve cantigas de Meogo una secuencia o no? Una aportación comparatista al debate. Poesía, poéticas y cultura literaria. Eds. Andrea Zinato e Paola Bellomi. Volume pubblicato con il contributo dell’Università degli Studi di Roma “La Sapienza”‒Dipartimento di Studi Europei, Americani e interculturali. Como ‒ Pavia: Ibis. 2018: 179‒191.

Елементи култа предака у славским обичајима Срба из клисурских села румунског Баната (Белобрешка, Дивич, Стара Молдава). Исходишта. Originations 4 (2018): 373‒383.

Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године. Исходишта ‒ Originations 5 (2019): 465‒474.

From the Classical Serbian Epics to the Hague Thematic Circle and Back: Decasyllabic Singing as a Linguistic Register Seen from the Functional Perspective. Prospects for Anthropological Research in South-East Europe. Eds. Marina Martynova & Ivana Bašić. Moscow – Belgrade: N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences – Institute of Ethnography Serbian Academy of Sciences and Arts. 2019: 89–113.

 

SAOPŠTENјA SA NAUČNIH SKUPOVA OBJAVLjENA U IZVODU

Water Clouded by a Deer – Variations of a Motif: from Ritual to Amorous. 41st Internacional Ballad Conference of the Kommission für Volksdichtung: Folk Song and Ralationships between Cultures (Book of abstracts). Faro: Universidade do Algarve, 2011: 62-63.

Јелен који рогом мути воду у галисијско-португалској и српској лирици − паралеле, могућа објашњења и импликације. Савремена српска фолклористика II. Београд–Тршић, 5–7. септ. 2014. Београд: Институт за књижевност и уметност – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2014: 43.

▪ Multiethnicity аnd Dynamics Of Songs’ Making: The Case Of Kad Ja Podjoh Na Bembašu.Kommission für Volksdichtung 44th International Ballad Conference:Multiethnicity and Ethnic Mobility in Ballads. Pécs, 23–27 June 2014. Pécs: Kommission für Volksdichtung. 2014. http://2014ibc.wordpress.com/abstracts/

Еl origen de las cantigas de amigo galaico-portuguesas y qué es lo que la tradición serbia puede aportar al respecto. Estudios hispánicos еn la cultura y la ciencia serbia, Kragujevac, 28−29 noviembre 2014. Kragujevac: FILUM, 2014: 27.

(коаутор Ивица Тодоровић). Балкански водени бик, његово порекло и типолошко одређење сагледани у контексту представа о воденим биковима у другим европским и светским традицијама. Савремена српска фолклористика III – књига апстраката. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу – Удружење фолклориста Србије – Институт за књижевност и уметност – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2015: 26.

Water Bulls: Khoisan and Balkanic Parallels. International Conference: Non-Western Europe and Africa: Connections in the Past and the Present. Moscow, June 2–3, 2016. Book of Abstracts. Eds. Dmitri M. Bondarenko, Olga S. Kuklova. Moscow: Institute for African Studies RAS, 2016: 45−46.

Elements of the Cult of Ancestors in Customs of Serbs from Villages of Danube Gorge in Romanian Banat (Belobreška, Divici, Moldova Veche)“. Међународни научни скуп „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима“, Ниш, 13−15. октобар 2017. Књига резимеа. Ниш ‒ Темишвар: Филозофски факултет Универзитета у Нишу ‒ Facultatea de Literature, Istorie și Teologie ‒ Савез Срба у Румунији, 2017: 36.

Од преткосовског до хашког циклуса и назад: десетерачко певање као језички регистар сагледан у функционалној перспективи. Ретроспективе и перспективе етнологије и антропологије“. Београд ‒ Сирогојно: Етнографски институт САНУ ‒ Музеј на отвореном „Старо село“, 2017: 58‒60.

Slava Customs smong the Serbian popularion of Upper Pomorišje Region: June 2018. Fieldwork Resultrs. Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или пероферним областима. Cultura material şi spirituală a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice. Програм и књига резимеа међународног научног скупа. Темишвар, 19‒21 октобра 2018. Temişoara: Faculty of Letters, History and Theology of the West University of Temisoara ‒ Faculty of Philosophy of the University of Niš ‒ Union of Serbs in Romania, 2018: 47‒48.

Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija. Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или пероферним областима. Cultura material şi spirituală a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice. Програм и књига резимеа међународног научног скупа. Ниш, 17‒19 октобра 2019. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу ‒ Филолошки, историјски, и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару ‒ Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, Темишвар 2019: 35.

 

ENCIKLOPEDIJSKE ODREDNICE

Воларица. Појмовник српске културе. Ур. Драгана Радојичић. Београд: Етнографски институт САНУ ‒ Институт за српски језик САНУ ‒ Факултет техничких наука Косовска Митровица [даље ПСК]. 2013.

Влашићи. ПСК. 2013.

и Ивица Тодоровић. Животиња. ПСК. 2013.

и Ивица Тодоровић. . ПСК. 2013.

Бог из воде. ПСК. 2015.

Водени човек. ПСК. 2015.

Водац, Водењак. ПСК. 2015.

Кемза. ПСК. 2015.

Рибља краљица. ПСК. 2015.

Рибљи цар. ПСК. 2015.

Тартор. ПСК. 2015.

Љуљање. ПСК. 2016.

Митска бића. Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова. Ур. Љиљана Гавриловић. Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ. 2017: 202‒207.

и Милош Томашевић. Обреди прелаза. Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова. Ур. Љиљана Гавриловић. Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ. 2017: 270‒273.

и Љиљана Гавриловић. Ритуал. Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова. Ур. Љиљана Гавриловић. Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ. 2017: 356‒359.

Фолклор. Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова. Ур. Љиљана Гавриловић. Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ. 2017: 423‒429.

 

PRIKAZI

О хиспанским хоризонтима посма­траним са српских обала (Кринка Видаковић Петров. Хоризонт Хиспанија. Београд: Чигоја штампа, 2017, 329 стр.)“. Зборник Матице српске за књижевност и језик 66/3 (2018): 1025‒1028.