Drаgаnа Rаdojičić

Drаgаnа Rаdojičić

Stečeno zvanje: Doktor nauka

Pozicija: Naučni savetnik

Prof. dr Dra­ga­na Ra­do­ji­čić, na­uč­ni savetnik, direktor Etnografskog instituta SANU, rođena je u Herceg Novom. Studirala je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je magistrirala, a potom i doktorirala 1992. godine.

Prof. dr Dra­ga­na Ra­do­ji­čić, na­uč­ni savetnik, direktor Etnografskog instituta SANU, rođena je u Herceg Novom. Studirala je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je magistrirala, a potom i doktorirala 1992. godine. Radila je u Istorijskom institutu Crne Gore do 1994. godine. Inicirala je uvođenje predmeta Etnologija na Filozofskom fakultetu u Nikšiću i Poslovne komunikacije na Fakultetu za pomorstvo u Kotoru, gde je radila kao profesor do 2001. godine. Usavršavala se na Univerzitetu u Padovi (Italija) 1990/91, gde je 1996. godine bila angažovana kao gostujući profesor. Zaposlena je u Etnografskom institutu SANU od 2001. godine, a od 2002. obavlјa funkciju direktora Instituta.
 

Rukovodila je projektima Instituta: „Savremena seoska i gradska kultura – putevi i transformacije“ (2002–2005) i „Srbija između tradicionalizma i modernizacije – etnološko i antropološko proučavanje kulturnih procesa“ (2006–2010), a od 2011. godine rukovodi interdisciplinarnim projektom „Interdisciplinarno istraživanje kulturnog i jezičkog nasleđa Srbije. Izrada multimedijalnog portala Pojmovnik srpske kulture“.
 

Mentor je saradnicima u Etnografskom institutu SANU i član je više komisija za odbranu doktorskih disertacija. Kao direktor Etnografskog instituta imala je značajne rezultate u pogledu osnaživanja naučno-istraživačkog kadra. Etnografski institut SANU je od 2 doktora nauka u 2001. godini do danas stekao 23 doktora nauka i magistara (mastera) – doktoranata. 
 

Kao glavni i odgovorni urednik izdanja Etnografskog instituta SANU od 2002. godine potpisala je 70 izdanja, od čega veliki broj monografija, obnovila je izdanje Zbornika EI SANU i edicije Životopis, unapredila je Glasnik Etnografskog instituta SANU u časopis sa međunarodnom redakcijom, koji se nalazi na prestižnim evropskim listama časopisa.
 

U poslednjih 10 godina organizovala je dvanaest međunarodnih naučnih konferencija i pokrenula brojne tribine u organizaciji Instituta. Od 2007. godine je inicirala dodelјivanje (bijenalne) Nagrade Etnografskog instituta SANU. Podstiče digitalizaciju arhivske građe i izdanja Etnografskog instituta SANU, koji je 2007. godine  dobio i svoj sajt, te popularizaciju naučnog rada ove institucije u medijima i na društvenim mrežama.
 

Član je međunarodnog uređivačkog odbora časopisa: Slovensky Narodopis (Slovačka),Narodopisna Revue (Češka republika), međunarodnog zbornika Naša povsednevnaja žiznj, Instituta etnologije i antropologije Mikluho-Maklaj RAN (Rusija);Anthropology, South-West University „Neofit Rilski“, Ethnology and Balkan Studies Department, Bulgaria, i Vestnik Antropologii, Instituta za Etnologiju i antropologiju „Mikluho Maklaj“, RAN, (Rusija). Bila je član redakcija naučnih časopisa Istorijski zapisi (Podgorica), Etnoantropološkog zbornika (Svrlјig–Beograd), glavni i odgovorni urednik časopisa Boka – zbornik za nauku, kulturu i umjetnost (Herceg Novi) i  kourednik  časopisa Traditiones 39. (2010) Instituta za slovenačku etnologiju ZRC SAZU i Češky Lid 3 (2011) Češke akademije nauka.
 

Član je Međuodelјenjskog odbora za proučavanje manjina i lјudskih prava SANU, član je asocijacije antropologa i etnologa Rusije, International Association for Southeast European Antrhropology (InASEA), Antropološkog društva Srbije i Etnološko-antropološkog društva Srbije i uredništva Internet biblioteke Srbije za humanističke nauke i umetnost (IBiS). Bila je načelnik Odseka za proučavanje naroda Centra za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Kragujevcu, i Saveta međunarodnog festivala etnološkog filma u Beogradu. Bila je predsednica UO Etnografskog muzeja u Beogradu – Ustanove kulture od nacionalnog značaja. 
 

Od januara 2005. do decembra 2009. godine bila je član i potpredsednica Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa Republike Srbije. Od 2002. do 2006. godine bila je član Komisije za istoriju, arheologiju i etnologiju MNZŽS RS, a od 2010. izabrana je za člana Matičnog naučnog odbora za istoriju, arheologiju i etnologiju MPNTR RS.  
Bavi se proučavanjima iz oblasti antropologije, etničkih procesa i razvoja kulturnih i komunikativnih procesa u sklopu materijalne, socijalne i duhovne kulture, kao i  migracionim procesima u prošlosti i sadašnjosti,  uz primenu vizuelne metode rada. 
 

Po pozivu je  održala serije predavanja na inostranim univerzitetima i u naučnim ustanovama, na engleskom, ruskom, italijanskom i slovačkom jeziku (Rusija, Češka, Slovačka, Bugarska, Slovenija, Italija, Argentina). Neka od ovih predavanja jesu: Aktuelni projekti u Etnografskom institutu SANU, Institut za etnologiju Slovačke akademije nauka, Bratislava, 2008; Influences of cultures of East and West on the example of clothing of the inhabitants of Boka Kotorska during the eighteenth century,predavanje po pozivu  Odelјenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog  Fakulteta u Ljublјani, 2008, Ljublјana; Etnološki film u Srbiji, ,Institut za etnologiju (IE) Slovačke akademije nauka (SAN) iz Bratislave, 2009; Vizuelnaantropologija u praksi, Etnološki institut Akademije nauka Republike Češke iz Brna, 2009; La scruttura barocca del XVIII secolo nelle fonti di archivio per la ricostruzione dell ’immagine culturale delle Bocche di Cattaro, Univerzitet iz Udina, 2009; predavanje po pozivu: Desarrollo dela camino de la etnologia/antropologia en Serbia 1750–2011, 2011. godine Univerzitet Palermo, Buenos Ajres, Argentina. Imala je uvodno predavanje na otvaranju IX  kongresa etnografa i antropologa Rusije 2011. godine u Petrozavodsku. U 2014. godini, na poziv Istraživačkog centra za arealnu lingvistiku „B. Vidoeski“ MANU sa sedištem u Skoplјu, ukratko je predstavila rad Etnografskog instituta SANU i održala predavanje po pozivu: Interdisciplinarno istraživanje kulturnog i jezičkog nasleđa Srbije: ‘Pojmovnik srpske kulture’ kao model za konceptualizaciju projekta ‘Jezik kao zapis kulture’. D. Radojičić je  boravila u Brnu na poziv Etnološkog instituta Češke akademije nauka. Kao rezultat međuakademijske naučne saradnje, održala je predavanje po pozivu: Majstori u kamenu – zaboravlјeni zanat, i prikazala istoimeni autorski film,u Istorijskom institutu Akademije nauka Češke Republike u Brnu. 
 

Organizovala je brojne međunarodne naučne konferencije (12). Učestvovala je na brojnim naučnim skupovima u zemlјi i inostranstvu, a u poslednjih pet godina na 20. 
 

Razvila je intenzivnu međunarodnu naučnu saradnju sa srodnim institucijama akademija nauka u Sloveniji, Bugarskoj, Rusiji, Češkoj, Slovačkoj, Grčkoj, Makedoniji i Mađarskoj, kao i u Argentini. Rukovodila je bilateralnim projektima sa Etnografskim institutom i muzejem BAN, kao i projektom „Kulturni i naučni kontakti: Srbi i Slovenci od 19. do 20. veka“  u okviru programa naučno-tehnološke saradnje između Republike Srbije i Republike Slovenije (ZRC SAZU). Rukovodi i međunarodnim bilateralnim projektima: „Kulturni i društveni transformacijski procesi u Slovačkoj i Srbiji“ (Institut za etnologiju SAN, Slovačka), „Društvene transformacije nakon 1989. godine“ (Institut za etnologiju ANČR, Češka republika), „Etnički procesi u slovenskom svetu posle 1991. godine – Svakodnevna kultura u postsocijalističkom periodu“ (Institut za etnologiju i antropologiju „Mikluho Maklaj“ RAN, Rusija). Učestvovala je na naučnom projektu Odelјenja za književnost i jezik Matice srpske, Novi Sad (2009–2012), „Kultura ishrane u Vojvodini kroz obrednu praksu. Lingvistički i etnološki aspekt“, kao i na projektu „Cooperation Development and Research Competences Augmentation in the Network of the Ethnological Institutions“ Masarikovog univerziteta u Brnu. Po pozivu Predsedništva SANU, učestvovala je u razgovorima sa predsednicima Slovačke i Slovenačke akademije nauka. Na Univerzitetu Palermo u Buenos Ajresu potpisala je ugovor o zajedničkoj izdavačkoj delatnosti. Odelјenje za jezik i književnost SANU (Odbor za srpski jezik i književnost) postavilo je 2013. godine za rukovodioca međuakademijskog bilateralnog projekta između MANU I SANU: Jezik kao zapis kulture u etnološkoj i lingvističkoj analizi na relaciji Srbija i Makedonija, kojim, u ime Istraživačkog centra za arealnu lingvistiku „B. Vidoeski – MANU, rukovodi akademik Zuzana Topolinjska. 
 

Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Herceg Novog, dve prve međunarodne prestižne nagrade za scenario dva etnološka filma, kao i Nagrade za naučni rad Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije, zatim Nagrade Etnografskog instituta SANU za autorsku monografiju za knjigu Dijalozi za trpezom, antropološka monografija o kulturi ishrane (2012). Dobitnik je mnogih priznanja i pohvala. Bila je međunarodni recenzent za valorizaciju rada – jednog evropskog Instituta. 
 

Objavila je šest monografija (priredila jednu) i autor je više od stotinu naučnih radova, objavlјenih u domaćim i inostranim publikacijama, na engleskom, ruskom i češkom jeziku. Nagrađena monografija Dijalozi za trpezom, antropološka monografija o kulturi ishrane, Službeni Glasnik, objavlјena je drugi put u 2016.
 

Govori italijanski i engleski jezik.

Monografije

  • Krajina novska u sudaru svjetova. Beograd : Filozofski fakultet. Odelјenje za etnologiju 1994.
  • Nošnja i barokna odjeća u XVIII vijeku. Nikšić : Unireks – Podgorica : Istorijski institut Crne Gore, 1995.
  • Између култура истока и запада : северозападна Бока Которска. Београд : Етнографски институт САНУ, 2006.
  • Слике из Боке. Београд : Етнографски институт САНУ, 2008.
  • Дијалози за трпезом, антрополошка монографија о култури исхране. Београд: Етнографски институт САНУ : Службени гласник, 2012.; друго издање 2016.
  • Медитерански свјети са мајстором приповедачем (Антрополошко читање дела Симе Матавуља). Посебна издања / Етнографски институт САНУ ; књ. 82. 2014.
  • Косово и Метохија у издањима Етнографског института САНУ (1951–1998), приредила Драгана Радојичић, у суиздаваштву Етнографског музеја у Београду – Установе културе од националног значаја и Етнографског института САНУ, 2014.

 

Skripta

  • Poslovne komunikacije, Univerzitet Crne Gore, Fakultet za pomorstvo Kotor, Kotor, 1999.
  • Etnologija, Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet Nikšić, Nikšić, 1998.

 

Orginalni naučni radovi u naučnoj periodici i tematskim zbornicima

  • Рибарство у Боки Которској од XIX вијека до наших дана, Зборник Бока, 15-16, Херцег Нови 1984, 193–235.
  • Прилог проучавања судова добрих људи у другој пловини XIX вијека, Зборник Бока,  17, Херцег Нови 1985, 287–291.
  • Становништво херцегновског краја према катастру из 1704.године, Историјски записи 2, Титоград 1985,  73–80.
  • Музеолошка валоризација традиционалне рибарске опреме у Боки Которској, Зборник Бока, 18, Херцег Нови 1986, 85–92.
  • Економски мотиви Феудалне Босне за оснивање најмлађег средњевековног града на источној обали Јадрана, Зборник радова са 20. засједања  југословенско-чехословачке комисије, Сарајево 1987, 185–189.
  • Прилог проучавању традиционалног накита на основу радова Андрије Јовичевића, Зборник радова поводом 50. годишњице смрти Андрије П. Јовичевића, Цетиње 1989, 127–133.
  • Истраживања у етничкој антропологији, Етноантрополошки проблеми 4, Београд 1989, 25–28.
  • Западна села Боке Которске након велике миграције, Сеоски дани Сретена Вукосављевића 13, Пријепоље 1990, 75–80.
  • Миграциона кретања из Херцеговине у херцегновски крај крајем XVII и почетком XVIII вијека, Миграције и Босна и Херцеговина, Сарајево 1990, 101–107.
  • Занатлије одјевне струке XVIII вијека у Херцег Новом, Историјски записи 3-4, Титоград 1990, 53–65.
  • Етнологија у послератној научној периодици Црне Горе, Историјски записи 3-4, Титоград 1990, 187–190.
  • Етнографска истраживања на страницама "Просвјете", Зборник радова поводом стогодишњице просвјетно-педагошке периодике у Црној Гори, Цетиње 1990, 168–172.
  • Неки подаци из XVIII вијека из Архива Херцег Новог о становништву словенског поријекла у Албанији и Боки Которској, Зборник радова са међународног научног  скупа "Становништво словенског поријекла у Албанији", Титоград 1991, 417–424.
  • Рад херцегновских зидара од 1797. до 1813. године на грађевинама у Боки Которској, Зборник Уједињење Црне Горе и Боке Которске 1813-1814. године, Титоград 1991, 275–283.
  • Вук у Боки и његови сарадници из Боке, Дурмиторски зборник – на извору Вукова језика 1, Титоград 1991, 275–283.
  • Прилог проучавању барокне моде у Херцег Новом у  XVIII вијеку, Годишњак  поморског музеја у Котору, XXXIX – XL, Котор, 1991–1992. 132–140.
  • Тканине у Херцег Новом у XVIII вијеку, Гласник Етнографског института САНУ XLII, Београд 1993, 177–184.
  • Однос историје и етнологије у најновијим теоријским размишљањима, Зборник Историја, наука и настава историје у савременим условима, Научни скупови књ. 30, Одјељење друштвених наука књ. 14, ЦАНУ, Подгорица 1994, 281–289.
  • Валоризација традиционалног рибарског прибора са аспекта заштите рибље млађи, Зборник "Истраживање и заштита Јадранског мора", Котор, 1995, 95–99.
  • Накит у херцегновском крају у XVIII вијеку, Гласник одјељења друштвених наука бр.9, ЦАНУ, Подгорица 1995, 165–185.
  • Модернизација у приказивању архивске грађе, Историјски записи 1–2, Подгорица 1995, 171–175.
  • Неке антроплошке одлике становника Боке Которске у XVIII вијеку, Гласник Етнографског института САНУ XLIV, Београд 1995, 310–313.
  • Прилог проучавања судова добрих људи током XVIII вијека у херцегновском крају, Правни зборник 2–3, Подгорица 1995, 263–268.
  • Зна­чај про­у­ча­ва­ња ста­нов­ни­штва и ет­нич­ке исто­ри­је у дје­ли­ма Јо­ва Вук­ма­но­ви­ћа, Гла­сник одељења дру­штве­них на­у­ка ЦА­НУ бр. 11, Под­го­ри­ца, 1997, 31–38,
  • По­ло­жај же­не у Цр­ној Го­ри за ври­је­ме кра­ља Ни­ко­ле, Збор­ник ра­до­ва "Краљ Никола – личност, дје­ло и вријеме", На­уч­ни ску­по­ви књ. 49, Одељење дру­штве­них на­у­ка ЦА­НУ књ. 21, Под­го­ри­ца 1998, 37–41.
  • Ви­зи­је о ви­зу­е­ле­ној ан­тро­по­ло­ги­ји у Цр­ној Го­ри, Гла­сник Антрополошког дру­штва Ју­го­сла­ви­је (АДЈ), 34, Бе­о­град, 1999, 43–46.
  • Тра­ди­ци­ја ствар­ност и оче­ки­ва­ња у пре­зен­та­ци­ји средњовјековне исто­ри­је Цр­не Го­ре, Збор­ник ра­до­ва са на­уч­ног ску­па "Средњовјековна исто­ри­ја Цр­не Го­ре, Под­го­ри­ца, 1999, 280–289.
  • Про­блем гла­ди у XVI­II ви­је­ку у Хер­цег Но­вом, Збор­ник Бо­ка 21, Хер­цег Но­ви, 1999, 335–341.
  • Ар­хи­тек­ту­ра ка­ме­них пло­ча, Зборник радова са научног скупа  „Традиционална народна култура у Црној Гори књ. 54, Оде­ље­ње дру­штве­них на­у­ка, књ. 24 ЦА­НУ, Под­го­ри­ца, 2000. 161–173.
  • Преглед занатства херцегновског краја током XVIII вијека, Јубиларни Гласник Етнографског музеја Београд, Београд 2001. 189–198.
  • Grand Prix Драгослав Антонијевић, каталог изложбе Етнографског музеја у Београду, Београд 2002, 7–13.
  • Етно-антропологија данас, Библиографски вијесник, Це­ти­ње, 2003, бр. 1,2,3, 63–67.
  • Јубилеј Етнографског института Српске академије наука и уметности, Гласник Етнографског института САНУ L– LI, Београд 2003, 7–11;11–14,
  • Савремена функција старих култова, култних места и објеката, Етнокултуролошки зборник VIII, Сврљиг 2003,
  • Traditional Costume as a Migration Phenomenon on the Part of the Adriatic Coast in the 17th and 18th Century, Гласник Етнографског института САНУ L–LI, Београд 2003, 55–61,
  • Традиционално и савремено у култури Срба, Посебна издања ЕИ САНУ 49: Традиционално и савремено у култури Срба, Београд 2003, 7–13.
  • Санитарни кордон, Гласник Етнографског института САНУ LII, Београд 2004, 301–310,
  • Тражење заједничких методолошких праваца, Етнокултуролошки Сврљиг 2004, 79–83.
  • Кречане/клачине занат који је изумро,  Гласник Етнографског института САНУ LIII, Београд 2005, 233–241.
  • Архивски извори у реконструкцији живота, Зборник Етнографског института САНУ 21, Уредник: Љиљана Гавриловић, Етнографски институт САНУ, Београд 2005, 115–123.
  • Етнологија и антропологија: Стање и перспективе, уводно излагање, Зборник Етнографског института САНУ 21, Уредник: Љиљана Гавриловић, Етнографски институт САНУ, Београд 2005, 7–11.
  • Проучавање српске мањине у суседним земљама, Положај и идентитет српске мањине у Југоисточној и Централној Европи, САНУ, Одељење друштвених наука књ. 25, Уредник: дописни члан САНУ Војислав Становчић,  Београд 2005,111–121.
  • Визуелна антропологија у Србији. Или, вишедеценијски рад на стварању визуелне антропологије у Србији, Сборник доклади от Третата българо-сръбска конференция, Етнографски институт с музей БАН, Софија 2005, 44–51.
  • Ауторизована дискусија са Осмог међународног симпозијума „Методолoшки проблеми проучавања традиционалне и савремене културе“, Етно-културолошки зборник X, Сврљиг 2005, 35-36, 43–44.
  • Ношња из Врчина,  Гласник Етнографског института САНУ LIV, Београд 2006, 259–270.
  • Институција Судова добрих људи у 18. веку, Архив за правне и друштвене науке бр.3–4, јул–децембар 2006, Београд 2006, 1721–1743.
  • Конкурси од „читуље“ до „рекламе“, „Свакодневна култура у пост-социјалистичком периоду у Србији и Бугарској“, Зборник Етнографског института САНУ 22, Уредник: Зорица Дивац, Етнографски институт САНУ, Београд 2006, 135–149.
  • К истории сербско-русских отношений: Которская бухта и Россия, Меняющаяся Европа: проблемыы этнокультурного взаимодействия, РАН, Москва 2006, 112–119.
  • Етнолошки филм и културна идентификација, Зборник радова "Сусрети култура", Филозофски факултет  у НС, Нови Сад 2006, ур. проф др Љиљана Суботић, , 259–265.
  • Наталитет у Топаљској парохији у другој половини 18. века, Гласник антрополошког друштва Југославије, свеска 41, Београд 2006, 65–73.
  • Научно истраживачка делатност Етнографског института Српске академије наука и уметности/ Scientific and Research Proceedings of the Institute of Ethnography, Serbian Academy of Sciences and Arts/, Гласник Етнографског института САНУ LV (2), Београд 2007, 9–25.
  • Етнолошка истраживања мањина у Србији, Положај националних мањина у Србији, уредник Војислав Становчић, САНУ, Београд 2007, 393–400.
  • Boka Kotorska: a homeland of Vasa Brajovic and the fighters for the independentGreece, "SIRIS" Periodikh Ekdosh tou Syndesmou Filologon Nomou Serron tomos 7 (2003-2007),  Serres 2008, 25–35.
  • Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. године,  Гласник Етнографског института САНУ, Београд 2008, 211–285.
  • Руси у Боки Которској – миграције без граница „Слике културе некад и сад“, Зборник ЕИ САНУ 24, ур. З. Дивац, Етнографски институт САНУ, Београд 2008, 111–123.
  • Права женщин – патриархалъные традиции и современная практика, Антроплогические исследования ученых России и Сербии, Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая Российской академии наук, Россйский университет дружбы народов, ред. М. Ю. Мартынова, Д. Радойичич, с. 1–349, Москва 2008, 253–267.
  • Судови добрих људи у Боки Которској у време аустријске владавине, Гласник Адвокатске коморе Војводине, Година LXXX, књ. 68, бр. 2Нови Сад 2008, 543–556.
  • Кулинарско умеће у медијима, Гласник Етнографског института САНУ LVII св. 1, Београд 2009.
  • Становање у тренду: сликање у кући и кроз кућу, Общества  Трансформации  Култури, Постсоциалистическата всекидневна култура в България и Сърбия, ур. Ана Лулева, ЕИМ БАН, Софија 2009, 150–162.
  • Култура исхране у Црној Гори у делу Павла Ровинског, Научни скупови књига 99: Павле Ровински и Црна Гора, Одјељење друштвених наука, књ. 39, ЦАНУ, Подгорица, 2009.
  • Cultural Influences of the East and West. Costume among Population of Boka Kotorska in the 18th Century, Traditiones 38/1, Ljubljana 2009, 243–255.
  • Руске миграције у Црној Гори – почетак 21 века, Европейская интеграция и культурное многообразие" кн.1 "Идентичность и миграции". Москва 2009, 135–146.
  • Visual Anthropology in Serbia, Slovensky Narodopis 5, Bratislava, 2010, 628–636.
  • Srpski specijaliteti na slovenačkoj trpezi, Тraditiones, Volumen 39, Ljubljana 2010, Slovenija, 111–123.
  • O tradičním oděvu a módě v 18. století (na příkladech z Boky Kotorské, Ikonografické prameny ke studiu tradiční  kultury, Alena Křížová a kolektiv, Etnologické studie 11, Masarykova univerzita, Filozofická fakulta, Ústav evropské etnologie, Brno 2011, 61–74.
  • Бока Которская и Россия, Черногорцы  в России,   РОССИЙСКАЯ АКАДЕМИЯ НАУК, ИНСТИТУТ СЛАВЯНОВЕДЕНИЯ, „Индрик“, Москва 2011, 29–36.Коаутори: Jana Pospišilova, Jiri Woitsch, Current Serbian and Czech-Serbian Cooperation: Introduction to single-topic volume, Češky Lid, čislo 3, ročnik 98/2011, 225–226.
  • Паштровићи – живот и обичаји, Манастир Прасквица, 600 година од оснивања цркве Светог     Николе 1413-2013, Манастир Прасквица Свети Стефан 2013, 173–187.
  • Aутентични говор хране, Обредна пракса – речима о храни, Матица Српска, Одељење за књижевност и језик, Нови Сад 2014, 83–96.
     
  • Примена архивске грађе у етнологији, Етнологиата в Блгариа, Институт за етнологију и фолклористику с Етнографски музеи, Бугарска академија наука 2012, 95–103.

    коаутори: Милина Ивановић-Баришић, Софија Милорадовић, Љиљана Недељков, Драгана Радовановић, Биљана Сикимић, Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу – лингвистички и етнолошки аспект, Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу – лингвистички и етнолошки аспект, Матица Српска, 2011, 1–51.
  • Примена архивске грађе у етнологији, Теренска истраживања - поетика сусрета, Зборник  Етнографског института САНУ,  Београд 2012, 77–86.

    Коаутори: Barbаra Machova, Mirjana M. Menković, Građanska nošnja Srba u Prizrenu u XIX i prvoj polovini XXveka, Čеšky Lid čislo3, ročnik 101, Praha 2014, 276–278.
  • Identidad cultural. La película etnográfica en Serbia, Cuadernos del Centro de Estudios de Diseño y Comunicación, 2014, Centro de Estudios en Diseño y Comunicación. Facultad de Diseño y Comunicación. Universidad de Palermo. Buenos Aires, 52, 1668-0227 (2015); 1668-5229 (2014 online), http://fido.palermo.edu/servicios_dyc/publicacionesdc/archivos/510_libro.pdf, 376 – 388.
  • Реч приређивача – Косово и Метохија у издањима Етнографског института (1951-1998), Отворени оквир читања, Косово и Метохија у издањима Eтнографског института САНУ (1951-1998)  Етнографски музеј у Београду- Установа културе од националног значаја, Етнографски институт САНУ, Београд 2014, VIII–L.
  • Russian Wave – Migrations of Russian as a Global/Lowl Social Phenomenon, Sociološka luča, Časopis za sociologiju, socijalnu аntropologiju, socijalnu demografiju i socijalnu psihologiju, 2 –VIII, Nikšić 2014, 162–173.
  • Верски, друштвени и културни аспекти руских миграција у Боку Которску. Руско гробље и духовно заједништво, Религија, религиозност и савремена култура. Од мистичног до (и)ирационалног и vice versa. Зборник радова Етнографског института 30, Етнографски институт САНУ, Београд 2014, 129–141.
  • Naško Križnar’s Contribution to the Development of Visual  Anthropology in Serbia, Visula Anthropology – Personal Experiences and Institutional Aspects,  Inštitut za Slovensko narodopisje, ZRC SAZU, Ljubljana 2015, 249–259

    Коаутор Мирослава Лукић Крстановић, Vytváření nehmotnéh okulturního dědictví v Srbsku, Národopisná revue 3/2015, ročník XXV (Journal of Ethnology 3/2015), 297–306. 
    RUSSIAN CEMETRY AS AN ETHNIC AND RELIGIOUS TIE:HERCEG NOVI AND BELA CRKVA CASE STUDIES,  Журнал «Вестник антропологии» 4(32), 2015, 75–87.
  • Јован Цвијић и „наука о народу“, Јован Цвијић: живот, дело, време – поводом 150 година од рођења, Српска академија наука и уметности, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Београд 2015, 205–209. (Jovan Cvijić and the Science of Nations and Peoples, Jovan Cvijić: Life, Work, Times, 150th Anniversary of Jovan Cvijić’s Birth. Serbian Academy of Sciences and Arts – Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, Belgrade 2015, 205–209).Коаутор Мирослава Лукић Крстановић, Нематеријално културно наслеђе у Србији – праксе, знања и иницијативе, ГЕМ, 79, Београд 2015, 165–178.
  • Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранителиэтничности и религиозности, Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы, Москва 2016, 151–170.