Društvene i humanističke nauke pred izazovima postdisciplinarnosti i tržišta

Iskustva u vezi sa osmišljavanjem, organizovanjem i finansiranjem naučnih istraživanja

Tokom poslednjih nekoliko decenija bili smo svedoci intezivnih promena sveta u kome živimo. Iza dominantne slike tehnološkog progresa s jedne, i neprestanog nivelisanja političkih moći sa druge strane, promene su se odvijale i na svim društvenim nivoima zadirući u suštinu temeljnih postavki kulture modernog sveta. Razgradnja tradicionalnih okvira identiteta, relativizacija sistema vrednosti i snažni impulsi lične slobode, bili su vrsta ulaznice u postmoderno stanje duha koje je, težeći ka pomirenju, zapravo do krajnosti produbilo jaz između civilizacije kao humane kreacije i civilizacije kao sistema per se koji umnogome počiva na negiranju univerzalnih vrednosti čoveka.

Politička, ekonomska, društvena i kulturna prestrukturiranja, kao i evidentne i višeznačne krize izazvane procesima globalizacije odrazile su se i na naučno stvaralaštvo posebno u oblasti društvenih i humanističkih disciplina. Ubrzano i svakodnevno menjanje slike sveta inspirisalo je nastajanje novih teorijskih okvira i širenje tematskih i metodoloških mogućnosti pojedinih disciplina. Izlaženje iz tradicionalnog koncepta disciplinarnosti, odnosno, razvijanje interdisciplinarnosti i multidisciplinarnosti bilo je logična posledica želje za razumevanjem sve složenijeg mozaika savremenog trenutka.

S druge strane, međutim, novi pristupi često su počivali na potpunom negiranju vrednosti dotadašnjeg intelektualnog nasleđa. Tako je, na primer, ponovno otkrivanje prošlosti neminovno promenilo odnos istraživača prema sadašnjosti. „Pokorica aktuelnosti“, kako Jan Asman opisuje nedostatak uvida u ono što je relevantno u određenom istorijskom i društvenom kontekstu, javila se kao najsigurnije pribežište od neizvesnosti istoriografskog predanja. Uporedo sa time, definitivno i konačno odustajanje od ideala objektivnosti, doveli su do toga da se imperativni postupak autorefleksivnosti često završava u apstrahovanju objekta istraživanja ili u potpunom intelektualnom nihilizmu usled nemogućnosti njegove spoznaje.
Neki autori ovo post stanje u naučnoj misli onačavaju terminom „postdisciplinarnosti“. Pod njime jedni podrazumevaju otvaranje novih mogućnosti za formiranje holističkog pristupa u proučavanju ljudi, društava i kultura, dok drugi smatraju da je reč o pokušaju ponovnog pronalaženja (ili učitavanja) vrednosti u znanje o njima.

Svakako, ovo post stanje u naučnoj misli podrazumeva otkrivanje ideoloških podtekstova u svemu onome što se smatra prirodnim , datim i normalnim u određenom kulturnom kontekstu i više od toga, ono počiva na odustajanju od istine, odnosno na težnji ka znanju koje je oslobođeno apsolutnih i konačnih zaključaka i kakvog-takvog garanta kontinuiteta.

Međutim, imajući u vidu procese spomenute na samom početku ovog kratkog izlaganja, stiče se utisak da promena koncepta znanja nije posledica samo oslobađanja od naučnih dogmi niti širenja granica disciplina, već da se ona odvijala i pod latentnim uticajima procesa sveobuhvatne merkantilizacije u skladu sa novim globalnim ekonomsko-političkim ideologijama. U vezi sa ovim opažanjem svakako mogu biti odjeci u naučnom svetu kulture revizije (audit culture) koja nameće imperative tržišta u oblastima koje do skora nisu bile, a ni sada nisu previše konkuretne ni na tržištu novo koncipiranog znanja ni na tržištu robe.
Investicije u kulturni kapital civilizacije očigledno nisu prioritetne u okvirima globalnih ekonomskih kretanja. Može se čak reći da je u pitanje doveden i njihov opstanak, ali ne samo zahvaljujući spoljašnjim intervencijama, već i usled svojevrsne automarginalizacije do koje je došlo usled opisanog spleta okolnosti.

Okrugli sto sa temom DRUŠTVENE I HUMANISTIČKE NAUKE PRED IZAZOVIMA POSTDISCIPLINARNOSTI I TRŽIŠTA zamišljen je kao platforma za razgovor i razmenu iskustava među eminentim naučnim radnicima iz različitih zemalja (Argentine, Rusije, Švedske, Češke, Slovačke, Austrije i Mađarske). Verujemo da će za sve učesnike,a ponajviše za organizatore ovog skupa biti dragoceno da čuju:

• Kakva su vaša razmišljanja o izazovima pred kojima se nalaze humanističke nauke danas?
• Kakav je odnos države prema nauci i naučnim institucijama u vašoj zemlji?
• Koji su izvori finansiranja naučnih istraživanja?
• Koje institucije i na koji način vrše istraživanja u oblasti humanističkih nauka? Ko su naručioci projekata, ko izvođači?
• U kojoj formi se vrše interdisciplinarna umrežavanja – na nivou institucija, pojedinaca?
• Kako se vrši izbor tema projekata, kako se prijavljuju, koliko traju?
• Da li se može govoriti o više ili manje frekventnim, ključnim temama?
• Da li postoji neka evidencija o najuspešnijim interdisciplinarnim projektima u poslednjih desetak godina?
• Da li postoj i neka vrsta „fundamentalnih istraživanja“ koja su dugoročno finansirana i koja se smatraju vrstom nacionalnog ili kakvog drugog prioriteta?
• Na koji način se vrši vrednovanje rezultata naučnog rada?
• Da li su prisutne citatometrijske i druge kvantitativne metode?
• Da li se rezultati naučnih istraživanja primenjuju u sferi kulturne ili socijalne politike?
  Da li su humanističke nauke potrebne u savremenom svetu?

Voleli bismo da se na osnovu sopstvenih iskustava osvrnete na ova pitanja ili pak, da nam kroz razgovor ukažete na neke druge probleme koje smatrate bitnim za temu.

U ime tima za organizaciju okruglog stola,
moderator dr Aleksandra Pavićević
 

Pogledajte fotografije sa kongresa na našoj Facebook strani.