Suočavanje sa sobom, suočavanje sa drugim. Da li je moguće pomirenje na Balkanu?

Etnografski institut SANU
Fondacija Konrad Adenauer
Beograd, 30 – 31. oktobar 2014.

Minuli vek bio je vek velikih ratova i stradanja, vek intenzivnih političkih potresa i promena, vek iznenađujućih naučnih i tehnoloških dostignuća, vek burnih kulturnih revolucija... Na početku novog milenijuma, svet se i dalje nalazi usred nesavladivog vrtloga novih političkih, demografskih, tehnoloških, ekonomskih, kulturnih i društvenih izazova, ali i pred ozbiljnim i urgentim pitanjima budućnosti i sudbine ljudske civilizacije. Unutrašnje protivurečnosti savremenih, post modernih sistema vrednosti, kao i očigledni primeri njihove globalne merkantilizacije, čine da savremeni čovek pred ovim problemima veoma često oseća nemoć, strah i neizvesnost. Ovakva stanja provociraju i intenziviraju pitanja pripadanja i ličnih i kolektivnih identiteta, kao i pitanja pronalaženja i kreiranja modela društvenog i političkog uređenja koji bi bio optimalan i pružio podjednaku zaštitu svim pripadnicima društva.
Kraj drugog milenijuma obeležio je, međutim i još jedan fenomen globalnih razmera – fenomen reaktuelizacije narodnih tradicija i tradicionalnih, ali i institucionalnih religija. Porast interesovanja za revitalizaciju i očuvanje znanja o tradiciji i njenih različitih sadržaja koji su bili u opasnosti da nestanu u moru postmodernih tekovina, svedoči o tome da ključno pitanje čovečanstva zapravo i nije pitanje „idealnog“ društveno-političkog uređenja planete i njenih delova, već pitanje duhovnih vrednosti i ideja koje će njome vladati. Preteće slike antiutopijskih društava iz čuvenih futurističkih romana 20. veka, nalaze tako svoju protivtežu u potrebi za POMIRENJEM kao esencijalnim pitanjem ljudkse egzistencije. U ovom kontekstu, pomirenje prestaje da bude pojam političke komunikacije ili pojam kojim se opisuju posleratna nastojanja zaraćenih strana da uspostave nova pravila suživota. Ono prestaje da bude i način nastavljanja života nakon poraza ili pobede. Dalje i dublje od ovoga, ono počinje da se tiče pitanja elementarnog funkcionisanja društvenih sistema, sistema koji mora počivati na sistemu pravde i jednakosti, ali i na negovanju empatije koja omogućava sva ostala pomirenja sa bilo kojim drugim i drugačijim. Ipak, osnovni preduslov njenog ostvarenja jeste unutrašnje pomirenja čoveka sa samim sobom i to kroz proces traženja i prepoznavanja distinktivnih i univerzalnih odlika ljudskog i ljudskosti.
Pomirenje je istovremeno i psihološka, filozofska, teološka i antropološka, sociološka i istorijska kategorija, pa bismo na ovom naučnom skupu želeli da to i pokažemo, tako što ćemo izaći iz usko političkog govora o njoj. NJega ćemo zameniti govorom o različitim aspektima i mogućnostima posmatranja i ostvarenja pomirenja: od istorijskih i kulturno iskorijskih aspekata ovoga problema, preko pitanja etniciteta i etničkih granica, religijskih identiteta i na kraju, antropoloških i antropo-politikoloških sagledavanja.
Na skupu će učestvovati predavači po pozivu. Nadamo se plodnoj i nadasve zanimljivoj diskusiji i pozivamo sve zainteresovane koleginice i kolege da nam se pridruže 30 – 31 oktobra 2014. Mesto održavanja i detaljan program skupa biće objavljen naknadno.

Organizacioni tim:

MA Jelena Jablanov Maksimović
Jablanov.Maksimovic@kas.de
Mr Milesa Stafanović-Banović
kimiaera@gmail.com
MA Đurđina Šijaković
djsijakovic@gmail.com
Dr Aleksandra Pavićević
aleksandra.pavicevic@ei.sanu.ac.rs