Александра Павићевић

Александра Павићевић

Стечено звање: доктор наука

Позиција: Научни саветник

Рођена је у Београду 1969. године. Дипломирала је 1995, магистрирала 1998, а докторирала 2005. године на Одељењу за етнологију и антропологију Философског факултета у Београду.

Рођена је у Београду 1969. године. Удата, мајка двоје деце.

  • Дипломирала је 1995, магистрирала 1998, а докторирала 2005. године на Одељењу за етнологију и антропологију Философског факултета у Београду.
  • Као стипендисткиња Завода за тржиште рада,  била је ангажована на пројектима Одељења за етнологију и антропологију Философског факултета у Београду, током 1996 и 1997. године.
  • Стипендисткиња Министарства за науку и технологију Републике Србије постала је 1999. године, када је и ангажована на пројектима Етнографског института Српске академије наука и уметности.
  • Од 2008-2010 председница Етнолошко-антрополошког друштва Србије.
  • Од 2010–2018  године председава и Научним већем Етнографског института САНУ.
  • Од 2012. године председава Скупштином Удружења истраживача института хуманистичких наука
  • Од 2018. године потпредседник Удружења истраживача института хуманистичких наука
  • 2016. изабрана за члана Председништва Заједнице института Србије
  • 2008– 2010 Уредница је часописа Етнолошко-антрополошке свеске.
  • Од 2017. године члан Управног одбора Етнографског музеја
  • Од 2018. године члан Управног одбора Института за новију историју Србије
  • Уредила је неколико тематских зборника и тематских бројева часописа Гласник Етнографског института САНУ.
  • Чланица  редакције  Гласника Етнографског института САНУ.
  • Чланица редакције Зборника Матице српске за друштвене науке.
  • Ангажована као рецензент за ФП7 пројекте, од стране издавачке куће SAGE Publications,   у часописима Гласник Етнографског музеја, Антропологија, Зборник Матице српске за друштвене науке, Етноантрополошки проблеми
  • Објавила је пет ауторских монографија (једна монографија награђена је повељом Миле Недељковић и једна је на енглеском језику) и већи број научних радова у домаћим и иностраним часописима и тематским зборницима.
  • Учествовала је на већем броју научних конференција у земљи и у иностранству
  • Одржала већи број предавања, предавања по позиву и семинара (Шведска, Румунија, Петница, Београд).
  • Током 2014 и 2015. године ангажована као предавач по позиву на Факултету политичких наука у Београду.
  • Од 2016. године, предаје на мастер програму: „Религија у друштву, култури и европским интеграцијама“, који је одвија при Ректорату Универзитета у Београду.
  • Била Универзитетски опонент Универзитета у Упсали (Шведска)
  • Учествује у формирању научних кадрова кроз менторски рад са младим истраживачима, стипендистима и докторантима у Етнографском институту.
  • У децембру 2013. године, у оквиру сарадње САНУ и Шведске академије наука, била на студијском боравку у Упсали, као гост Центра Хуго Валентин, при упсалском Универзитету.
  • Чланица је Међународне асоцијације за антропологију  југоистичне Европе (INASEA - International Association for Southeast European Anthropology), са седиштем у Грацу.
  • У циклусу пројеката 2011-2014/16, које финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије руководи пројектом: „Стратегије идентитета: Савремена култура и религиозност“, чији је носилац Етнографски институт САНУ.
  • Руководилац је и пројекта билатералне сарадње Етнографског института САНУ и Етнолошког института Словачке академија наука.
  • Руководилац пројекта: Дигитализација и презентација видео архива Етнографског института САНУ насталог у периоду 1903 – 1939. године (део збирке др Радивоја Симоновића), који је током 2014. године финансирало Министарство културе Републике СРбије.
  • Председник програмског и организационог одбора за међународни окргугли сто: Друштвене и хуманистичке науке пред изазовима постдисциплинарности и тржишта, који је одржан  3. 10. 2012. године, у Београду, у организацији Етнографског института САНУ.
  • Председник програмског и организационог одбора за међународну научну конференцију: Суочавање са собом, суочавање са другим. Да ли је могуће помирење на Балкану?, која је одржана 30-31. октобра 2014. године у Београду, у организацији Фондације Конрад Аденауер и Етнографског института САНУ.
  • Члан селекционе комиције за 25. Међународни фестивал етнолошког филма
  • Члан жирија за 26. Међународни фестивал етнолошког филма
  • Од 1995. године сарадник емисије „Од злата јабука“, Радио Београд 2
  • Повремено објављује  ангажоване текстове у Културном додатку и у рубрици Погледи, дневног листа Политика, као и у дневном листу Данас.
  • Члан је женске певачке групе МОБА, која се од 1993. године бави проучавањем, извођењем и очувањем српског традиционалног музичког наслеђа

Сфере интересовања: студије смрти, танатологија, религија, идентитет, етницитет, породица, брак, полни морал, право, политика.

МОНОГРАФИЈЕ:

  • Народни и црквени брак у српском сеоском друштву2001. Посебна издања Етнографског института 46.
  • На удару идеологија. Брак, породица и полни морал у Србији у другој половини 20. века. 2006. Посебна издања Етнографског института 57.
  • Време (без)смртиПредставе о смрти у Србији од 19–21. века. 2011. Посебна издања Етнографског института 74. (Монографија је награђена повељом „Миле Недељковић“).
  • From Mystery to Spectacle. Essays on Death in Serbia from the 19th -21st Century. 2015. Institute of Ethnography, Special Editions 83.
  • Пламена телаСпаљивање мртвих у Србији, од паганског ритуала до модерне кремације.2016.  Clio и Етнографски институт: Посебна издања 86.

 

УРЕДНИШТВА

 

РАДОВИ ОБЈАВЉЕНИ У ЧАСОПИСИМА:

  • Моћ жена у традиционалном друштву, Гласник Етнографског института САНУ XLVIII, Београд, 1999, 73-95.
  • Wedding Act in Serbia in the Light of Social Changes, Гласник Етнографског института САНУ L-LI, Београд, 2003.
  • Eine neue Migrationtype, уSerbia und Monte Negro, Wohin jetz?, Ost West gegen Informationen, Gratz, 2003, 7 – 8.      
  • Ambiguity of Integration Processes: the Serbs in Greece, National Identity of the New Immigrants, Ethnologia Balkanica 8, Sofia, Muenster, New York, 2004, 103-115.
  • Нека питања спољних миграција југословенског становништва током друге половине 20. века, Време за преиспитивање? Гласник Етнографског института САНУ LII, Београд, 2004, 129-136.
  • Границе равноправности, Култура 105/106, Београд, 2003, 306–309.     
  • Шта ради и где седи Бели анђеоГласник Етнографског института САНУ LII, Београд,  LIII, 2005, 187-195.
  • Cremation as New Age Urban Phenomenon. Urban Life and Culture in Southeast Europe,  Ethnologia Balkanica 10, 2006, 251-262.
  • ,,Друштво Огањ за спаљивање мртваца у Београду“ Развој, идеје и симболи. Гласник Етнографског института САНУ LIV Београд, 2006, 289-303.
  • Друштвена политика према породици. Подруштвљавање или крај једне историјске форме? Гласник Етнографског института САНУ LV, Београд, 2007, 115-125. ISSN 0350-0861  UDK 316.356.2(497.11)“195/...“316.75:392.3(497.11)“19“M51
  • Time With or Without Death. Гласник Етнографског института САНУ LVI (2) 2008,23-36.
  • Дани жалост и време успомена. Смрт сахрана и сећање/памћење јавних личности у Србији у време социјализма и после њега, Гласник Етнографског института САНУLVII/1, Београд, 2009, 223-237.
  • Ревизионистичка идеолошка матрица. Спољни или унутрашњи непријатељ антрополошког промишљања стварности? Антропологија 4 2009, 68-79
  • Да ли су антрополози дужни да буду (не)религиозни или Прилог целовитом проучавању ,,антрополошког материјала“. Теме 33(3) Ниш, 2009, 1413-1434.
  • Смрт у медијима. Гласник Етнографског института САНУ LVIII/1, Београд 2010, 39-56.
  • Путујући кроз време. Поштовање и употреба богородичиних икона у српској традицији и данас. Зборник Матице српске за друштвене науке 133, Нови Сад 2010,75-86.
  • Dead Man Walking: мртвите тела, мошите и иконите като културни/политически реликви.  Блгарска Етнологија, година XXXVI, бр1-2, Софија 2010,51-61.
  • Audit culture and its reflection on the content and concept of ethnological-anthropological research in Serbia.  Cesky Lid 2011, 227-238.
  • Colonist family in Bajmok 1945–1948.  Cesky Lid 2011, 330-332.
  • Жива дела мртвих тела. Смрт и религија нације у Србији 19. века Гласник Етнографског института САНУ LIX (1) Београд, 2011/1, 7–28.
  • Улога религије у идентитету грађана Србије: између личних избора и колективних представа. Срби Сјенице и Пештера. Зборник Матице  српске за друштвене науке 139, Београд  2012 , 159-172.
  • “Soul  of Dandelion”. Religion, death and politics in the public address on the occasion of seeing off the body and funeral of Patriarch Pavle. Ethnologia Balkanica 16 2013, 193–207.
  • Why was the Writer Cremated? Thanato-Anthropological Aspects of Death and Funeral of Yugoslav literate Ivo Andrić.  Glasnik Etnografskog instituta SANU LXI, 2013, 29–41.
  • Зашто је Андрић кремиран? Свеске Задужбине Иве Андрића 30, Београд 2013, 226–246.
  • Уводна реч: Друштвене и хуманистичке науке пред изазовима постдисциплинарности и тржишта. Искуства у вези са осмишљавањем, организовањем и финансирањем научних истраживања. Гласник Етнографског института САНУ LXI/2 2013, 9–10.
  • Нова Евина побуна. „Женско питање“ и трансформација брака и породице у Србији  током друге половине 20. века. Историја 20. века. Год.31, бр.2, стр. 165–181.
  • Од муње до праха. Смрт, сахрана и посмртна судбина Николе Тесле. Гласник Етнографског института САНУ. LXII/2. Београд 2014, 125–138.
  • El Ángel Blanco. Desde Heraldo de la Resurrección hasta Portador de Fortuna. Comercialización del Arte Religioso en la Serbia post-comunista. Cuaderno 52, Centro de Estudios en Diseño y Comunicación.Facultad de Diseño y Comunicación. Universidad de Palermo. Buenos Aires, 2014, 327-336.
  • Vesna Vučinić i Aleksandra Pavićević, Serbia. In: Klaus Roth (ed),Changing Paradigms. The State of the Ethnological Sciences in Southeast Europe. Ethnologia Balkanica 17. 358 – 369. 2014/2015
  • Поруке (о) мртвом писцу: oбликовање сећања и Књига жалости поводом смрти Иве Андрића. Свеске Задужбине Иве Андрића 32, Београд 2015, 307-323
  • Нека питања дисциплинарног уобличавања танатологије. Етнолошко-антрополошке перспективе. Гласник Етнографског института САНУ  LXIV (1).Београд, 2016, 179–191.
  • Александра Павићевић, Весници и сведоци. Песници српског романтизма – између неопаганизма, религије нације и губитка вере. Зборник Матице српске за друштвене науке, 2017/4.
  • Александра Павићевић, Гордана Благојевић.  Од електроакустичке музике до византијског појања и vice versa: Владимир Јовановић, композитор. Етноантрополошки проблеми 13 (2), 327–344. 2018

 

РАДОВИ ОБЈАВЉЕНИ У ТЕМАТСКИМ ЗБОРНИЦИМА:

  • Склапање брака у савременом српском друштвуу: Зорица Дивац (ур), Обичаји животног циклуса у градској средини. Зборник радова са Друге српско-бугарске научне конференције, Београд 5-9. септембра, 2001, Београд, 2002, 279–290.
  • Идентитет етнологије и (не)оствареност антропологијеУ: Драгана Радојичић (ур), Етнологија и антропологија-стање и перспективе, Београд, 2005, 163-172.
  • Идеологија слободе и полни моралУ: Радост Иванова (ур), Свакодневни живот у постсоцијализму у Бугарској и Србији, Софија 2005, 116-123.
  • Два примера српске емиграције, Словенија и Грчка. У: Горан Башић (ур.), Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи. Научни скупови САНУ CIX,  Београд, 2005, 421-434.
  • Огњено сахрањивањеРана историја модерног спаљивања мртвих.У: Ана Столић, Ненад Махуљевић (прир.), Приватни живот код Срба у 19. веку, Клио Београд, 2006, 984-999.
  • ,,Слобода“ од родитеља, Живот савремене омладине у Србији у светлу процеса демократизације друштва.У: Зорица Дивац (ур.), Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду. Зборник Етнографског института САНУ 22, Београд, 2006, 255-265.
  • Живот савремене сеоске омладине- на примеру села Дубона код МладеновцаУ: Д. Радојичић (ур.), Култура у трансформацији. Зборник Етнографског института САНУ 23,Београд, 2007, 21-34.
  • Брачни и породични живот. Друштвена политика и процеси трансформације. У: Милан Ристовић (ур.),Приватни живот у Србији у 20. веку, Клио, Београд, 2007, 59-100.
  • Последња тајна. У: Милан Ристовић (ур.),  Приватни живот у Србији у 20. веку, Клио, Београд, 2007, 912-923.
  • „Мужской вопрос“ во второй половине XX в. эмансипация или маргинализация?, Антроплогические исследования ученых России и Сербии. Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая Российской академии наук, Россйский университет дружбы народов, ред. М. Ю. Мартынова, Д. Радойичич, с. 1-349, Москва 2008, 241-253
  • Socialisation of Family, Support or Control. In: Ionela Baluta, Constanta Vintila Ghitulescu, Mihai-Razvan Ungureanu, (eds.),Social Behaviour and Family Strategies in the Balkans (16th-20th cent), Bucurest ,New European College.2008, 345-360.
  • Света смрт Слободана Милошевића, Антрополошки есејУ: Зорица Дивац (ур.),Културне паралеле. Зборник Етнографског института САНУ 25, Београд 2008, 147-158.
  • Death in Foreign Land, Entering and Exiting the Serbian Emigrant`s World. In: Ulf Brunnbauer (ed.), Transnational Societies, Transteritorial Politics, Migrations in the (Post)Yugoslav Area 19th-21st Century.  R.Oldenbourg Verlag Muenchen, 2009, 235-248.
  • Споменици и/или гробови. Сећање на смрт или декорација. У Александра Павићевић (ур.), Спомен места, историја, сећања. Зборник Етнографског института САНУ26, Београд, 2009, 47-62.
  • Прослава пунолетства. Иницијација девојака у свет еманципованих жена? У:  Ана Лулева, Иванка Петрова, Радост Иванова, Станка Јанева (ур.), Обшества Трансформации култури, Постсоциалическата всекидневна култура в Булгарија и Сербија. Етнографски институт са музејем Бугарске академије наука, Софија, 2009, 63-69.
  • Welcoming Home the Dead: Exhumation and Reburial of Famous Deceased in Serbia.In: Marius Rotar and Adriana Teodorescu (eds),  Dying and Death in 18th-21st Century Europe. Cambridge Scholar Publishing, 2011, 160-181.
  • Коме припада смрт? Представе о смрти у савременом друштву Србије – између религије, политике и медицине. У: Данијел Синани(ур), Антропологија религије и алтернативне религије. Београд 2011. 153–171.
  • Which Identities are avaliable for Us? Or: In Search of the Human. In: Pero Petrović, Milovan radaković (eds) National and European Identity in the Process of European Integration.Beograd 2013:55–72.
  • Улога традиције у животу савремене породице/друштва. Пештер и околина.Неке методолошке опсервације и прелиминарни резултати истраживања. Милешевски записи 9, Пријепоље 2012, 351-361.
  • Diving into the Silence. Death and Funeral in Serbia at the beginning of third Millennium. In: Marius Rotar, Adriana Teodorescu and Corina Rotar (eds.),  Dying and Death in 18-21 Century Europe. Cambridge Scholar Publishing, Second Volume, 2014: 85–110.
  • Религија, религиозност и савремена култура. Од мистичног до (и)ирационалног и vice versa. У: Александра Павићевић (ур), Религија, религиозност и савремена култура. Од мистичног до (и)ирационалног и vice versa. Зборник радова Етнографског института бр.30, Београд 2014, 7–11.
  • Александра Павићевић и Ивица Тодоровић, Религија, идентитет и културне промене. Српско друштво на почетку трећег миленијума. У: Александра Павићевић (ур), Религија, религиозност и савремена култура. Од мистичног до (и)ирационалног и vice versa. Зборник радова Етнографског института бр.30, Београд 2014, 39–56 .
  • Смрт и сахрана патријарха Павла. Границе политичког говора. У: Бојана Димитријевић (ур), Наука и универзитет. Исотриографија. Том 1. Филозофски факултет у Нишу, 2014, 413 – 424.
  • Етнолошке карактеристике становништва рудничког краја. У: Радош Љушић (ур), Рудник, шапат висина. Београд 2014. Службени гласник, 505–536.
  • Религијска уверења и пракса становништва средњег и доњег Полимља. Народна религиозност, православље и секуларизациони процеси. Милешевски записи 10. Пријепоље 2014, 249-257.
  • 2017 Александра Павићевић, Свет без смрти, ритуал без дејства, група без сећања, сећање без групе. Знање, интересовање и комеморација Другог светског рата међу адолесцентима у Србији.      У: Драгана Радојичић, Јован Ћирић (ур.), Право на незаборав. Правни и антрополошки аспекти сећања на жртве НДХ. Београд, 53–65.  Београд,2017
  • Aleksandra Pavicevic,  Przeżywamy czy symulujemy tradycję? Esej na temat etyki i zaangażowania. Weronika Grozdew-Kołacińska i Bartłomiej Drozd (red), Śpiew tradycyjny – modele edukacji. Doświadczenia serbskie i polskie. ISBN: 978-83-64375-24-8. Lublin 2017.
  • Ивана Башић, Александра Павићевић, Између политике, историје и идеологија – хуманистика у окриљу карго култа, U: Jovan Ćirić, Luka Breneselović, Zbornik za percepciju naučnog rada i poznavanje rekvizita njegove ocene,Monografija 165. Institut za uporedno pravo, 99-116
  • Лексикографске јединице у енциклопедијама:
  • „Мала енциклопедија Србије“ Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. (2008),
  • „Мали лексикон српске културе : Етнологија и антропологија“, Етнографски институт САНУ и Службени гласник. Београд (2017)

 

ПРЕДАВАЊА ПО ПОЗИВУ ШТАМПАНА У ЦЕЛОСТИ:

  • Антрополошкo проучавања религије, Интелектуално наслеђе и перспективе. Предавање по позиву са скупа националног значаја штампано у целини:  Скуп Етнолошко-антрополошког друштва Србије: “Етнологија и антропологија у Србији данас” 29-30. Новембар 2012. Етнолошко-антрополошке свеске 20, Београд 2012, 35 -46.

 

ПРЕДАВАЊА ПО ПОЗИВУ ШТАМПАНА У ИЗВОДУ:

  • Are Death Scholars Afraid of Dying? Geographical, professional, thematic and personal background of contemporary death studies. Key note lecture at Conference “Death, Dying and Disposal of Body. Eastern and Western Ways of Dying and Death.” Alba Iulia 2-6 September 2015.

http://death-studies.ro/wp-content/uploads/2014/09/Abstract_Pavicevic.pdf