Гордана Стевановић Говедарица

Гордана Стевановић Говедарица

Позиција: Руководилац правних, кадровских и административних послова

ОБРАЗОВАЊЕ И ОБУКЕ

Дипломирала 1998. године на Правном факултету Универзитета у Београду. 2001. године положила правосудни испит, а 2009. године завршила мастер студије на Факултету политичких наука, смер јавна управа и локална самоуправа. Усавршавала се кроз низ обука у области јавне управе, управљање људским ресурсима, државне управе. Завршила Француску школу за државну управу „ENIE“ и постала овлашћени тренер за управљање променама за запослене у државним органима управе.

РАДНО ИСКУСТВО

Током 2001. године била правна саветница у НВО „Друштво за унапређивање ромских насеља“, где је учествовала у реализацији низа пројеката и истраживања који су се бавили унапређењем положаја припадника ромске популације, превасходно остваривањем статусних права и права жена и деце на здравље и образовање. Једна од кључних активности у том периоду је било рад са децом у неформалним ромским насељима и обезбеђивање неопходних докумената и припрема деце и њихових родитеља за полазак у школу и рад са већинском заједницом у циљу смањена отпора према Ромској деци. У наведеном периоду вршене се сталне консултације са образовним системом, установама социјалне заштите и локалном самоуправом у циљу превазилажења проблема који су се појављивали приликом поласка Ромске деце у школу.

Од 2002. године радила као виша саветницау Савезном министарству националних и етничких заједница на питањима остваривања и заштите права ромске заједнице са посебним освртом на рањиве групе жене и децу. Од краја 2002. до 2003. године, у оквиру OXFAM, радила на едукацији Рома, а нарочито ромских жена, о спровођењу здравствене заштите жена и деце и рад са државним установама како би се превазилазили проблеми приликом остваривања права на здравствену заштиту а пре свега указивањем на системске недостатке и потребом да се они отклоне. У исто време, од 2001. до 2009. године радила је као правна консултанткиња у НВО „Ромски женски центар Бибија“. Водила је правно саветовалиште и учествовала у низу пројекта између осталих и у: Практиковање женских људских права кроз здравствену заштиту; Утицај породичног насиља на женско здравље; Форум театар – Насиље над женама; Насиље над женамаи утицај на децу; Истраживање о преваленцији насиља над женама и децом у ромским заједницама; Породични пројекат: људска, женска и права деце у ромским породицама; Здравље младих и здравље деце у ромским породицама; Женска људска права младих Ромкиња у Србији: од теорије до иницијативе; Мобилизација заједнице: заједно у борби против трговине женама и децом.

Од 2009. до 2014. као помоћница Генералног секретара у Стручној служби Заштитника грађана руководила пословима у Сектору за поступање притужбама. У овом периоду, између осталог, посебно била ангажована на поступцима контроле према носиоцима јавних овлашћења у погледу здравствене заштите и здравственог осигурања деце, права жена на родитељство, приватност жена у медицинским процедурама, као и заштити здравља жена. Била једна од чланица тима које је израдио Посебан извештај Заштитника грађана о случају тзв „Несталих беба, са препорукама“.

Била руководилац тима у Стручној служби заштитника грађана приликом израде Посебног извештаја о спровођењу стратегије за унапређење положаја Рома са препорукама.

Избором за заменицу заштитника грађана 2014. године до 2018. године координирала и учествовала у изради стратешког документа као што је Модел закона о родној равноправности који је Заштитник грађана упутио Координационом телу за родну равноправност на даље поступање. Активно учествовала у промовисању значаја и неопходности доношења наведеног Закона. У партнерству са Женским ромским центром „Бибија“ координирала и припремила Посебан извештај Заштитника грађана о репродуктивном здрављу Ромкиња, уредница Посебног извештаја ,,Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“; уредница Посебног извештаја Заштитника грађана о примени Општег и посебних протокола за заштиту жена од насиља; уредница Посебног извештаја Заштитника грађана о обукама за стицање и унапређење знања и компетенција за превенцију, сузбијање и заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима; уредница Посебног извештаја о стању у области права детета; уредница Посебног извештаја Заштитника грађана Превенција и заштита деце од сексуалног злостављања и сексуалног искоришћавања; уредница Посебног извештаја Заштитника грађана Заштита деце од насиља, злостављања и занемаривања; уредница Зборника радова Економска криза: услуге за децу (ни)су опстале, ШТА ЧИНИМО? Припремала Извештаје међународним телима о спровођењу права у области заштите детета и родне равноправности у Србији. У периоду од 2014 – 2018 године 2018 чланица Европске мреже омбудсмана за децу а 2017. чланица БИРОА (управног одбора) Европске мреже омбудсмана за децу. У том периоду руководила радном групом која је припремила Извештај о деци у покрету и њих. Потписница низа препорука, мишљења и законских иницијатива заштитника грађана којим се указивало на потребу унапређења система остваривања и заштите права у области права детета и питањима родне равноправности.

У току 2019. године у својству Сениора стручњакиње за процену деловања локалних тимова за подршку раном развоју деце која живе у ромским насељима у следећим локалним самоуправама: Београд – градске општине Земун и Палилула, Пожаревац/Костолац, Лесковац, Пирот и Крагујевац, а у оквиру пројекта „СВЕ ЗА ДЕЦУ: мобилизација заједнице ради подршке раном развоју ромске деце“, урадила Извештај са препорукама. Пројекат је реализовала БИБИЈА - Ромски женски центар из Београда уз финансијску подршку УНИЦЕФ-а, Београд.

КЉУЧНЕ КВАЛИФИКАЦИЈЕ

Професионално искуство у учествовању приликом креирања и развоја јавних политика, посебно у области права детета; значајно искуство у раду са доносиоцима одлука у јавној управи и евентуалним отпорима приликом увођења нових процедура, а у циљу унапређења права у области права детета; знање и искуство у раду са ромском популацијом и проблемима и предрасудама са којима се сусрећу када желе да остваре и заштите своја права; припрема и израда извештаја са анализом стања давањем препорука у одређеној области људских права рањивих група а у циљу унапређења остваривања права рањивих група.