Драгана Радојичић

Драгана Радојичић

Академска титула: доктор наука

Научно звање: Директорка ЕИ САНУ | научни саветник

Поља истраживања: етнологија, антропологија, етнографија, комуникологија, архивистика, визуелна антропологија, култура исхране.

Проф. др Дра­га­на Ра­до­ји­чић, на­уч­ни саветник, директорка Етнографског института САНУ, рођена је у Херцег Новом. На Групи за етнологију Филозофског факултета Универзитета у Београду дипломирала је, магистрирала, a потом и докторирала 1992. године. Радила je у Историјском институту Црне Горе до 1994. године, као и на Филозофском факултету у Никшићу и Факултету за поморство у Котору.

Усавршавала се на Универзитету у Падови, Италија (1990/91), на коме је 1996. године била ангажована као гостујући професор.

Главни је и одговорни уредник издања Етнографског института САНУ. Од 2007. године је иницирала додељивање (бијеналне) Награде Етнографског института САНУ. Подстиче дигитализацију архивске грађе и издања Етнографског института САНУ и популаризацију научног рада у медијима и на друштвеним мрежама. Ментор је сарадницима у Етнографском институту САНУ и члан је више комисија за одбрану магистарских и докторских дисертација. Има статус међународног рецензента.

Као директор Етнографског института имала је значајне резултате у погледу оснаживања научноистраживачког кадра. Организовала је бројне међународне научне конференције. Развила је интензивну међународну научну сарадњу са сродним институцијама академија наука у Словенији, Бугарској, Русији, Чешкој, Словачкој, Грчкој, Македонији и Мађарској, као и у Аргентини.

Руководила je бројним националним и међународним пројектима.

Национални пројекти: 1. „Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије. Израда мултимедијалног портала Појмовник српске културе“; 2. „Савремена сеоска и градска култура – путеви и трансформације“; 3. „Србија између традиционализма и модернизације – етнолошко и антрополошко проучавање културних процеса“; 4. „Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу. Лингвистички и етнолошки аспект“ (у сарадњи са Одељењем за књижевност и језик Матице српске, Нови Сад).

Mеђународни пројекти : 1. „Културни и друштвени трансформацијски процеси у Словачкој и Србији“ (у сарадњи са Институтом за етнологију САН, Словачка); 2. „Друштвене трансформације након 1989. године“ (у сарадњи са Институтом за етнологију АНЧР, Чешка република); 3. „Етнички процеси у словенском свету после 1991. године – Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду“ (у сарадњи са Институтом за етнологију и антропологију „Миклухо Маклај“ РАН, Русија). 4. „Културни и научни контакти: Срби и Словенци од 19. до 20. века“, Републикa Словенијa (ZRC SAZU). Руководила је међуакадемијским билатералним пројектом Језик као запис културе у етнолошкој и лингвистичкој анализи на релацији Србија и Македонија Српске академија наука и уметности и Македонске академије наука и уметности. Учествовала је на међународном научном пројекту: “Cooperation Development and Research Competences Augmentation in the Network of the Ethnological Institutions“ (Масариково универзитет Брно).

Учествовала је на бројним научним скуповима у земљи и иностранству. По позиву је одржала велики број предавања широм света на енглеском, италијанском и словачком језику (Русија, Чешка, Словачка, Бугарска, Словенија, Италија, Румунија, Аргентина).

Члан је међународних уређивачких одбора научне часписа: Slovensky Narodopis (Словачка), Narodopisna Revue (Чешка република), Наша повседневнаја жизњ и Вестник Антропологии Института етнологије и антропологије Миклухо-Маклај РАН (Русија); Anthropology, South-West University „Neofit Rilski“, Ethnology and Balkan Studies Department, Bulgaria. Била је члан редакција научних часописа: Историјски записи (Подгорица), Етноантрополошког зборника (Сврљиг–Београд), Бока зборник за науку, културу и умјетност (Херцег Нови) и коуредник часописа Traditiones 39 (2010) и Češky Lid 3 (2011).

Члан је међународних струковних удружења: Асоцијације антрополога и етнолога Русије, International Association for Southeast European Antrhropology (InASEA) и Етнолошко-антрополошког друштва Србије и уредништва Интернет библиотеке Србије за хуманистичке науке и уметност (ИБиС).

Била је члан Међуодељењског одбора за проучавање мањина и људских права САНУ и Савета међународног фестивала етнолошког филма у Београду.

Била је члан и потпредседница Републичког одбора за решавање о сукобу интереса Републике Србије. Од 2002. до 2006. године била је члан Комисије за историју, археологију и етнологију МНЗЖС РС и члана Матичног научног одбора за историју, археологију и етнологију.

Добитник је Октобарске награде града Херцег Новог, две прве међународне награде за сценарио два етнолошка филма, као и Награде за научни рад Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије, затим Награде Етнографског института САНУ за ауторску монографију: Дијалози за трпезом, антрополошка монографија о култури исхране (2012) и (2015) као и за допринос развоју етнологије и антропологије (2017) .

Објавила је шест ауторских монографијa и приредила више монографских издања. Аутор је више од стотину оригиналних научних радова у земљи и иностранству.

Говори италијански и енглески језик.

Монографије

  • Krajina novska u sudaru svjetova. Beograd : Filozofski fakultet. Odelјenje za etnologiju 1994.
  • Nošnja i barokna odjeća u XVIII vijeku. Nikšić : Unireks – Podgorica : Istorijski institut Crne Gore, 1995.
  • Између култура истока и запада : северозападна Бока Которска. Београд : Етнографски институт САНУ, 2006.
  • Слике из Боке. Београд : Етнографски институт САНУ, 2008.
  • Дијалози за трпезом, антрополошка монографија о култури исхране. Београд: Етнографски институт САНУ : Службени гласник, 2012.; друго издање 2016.
  • Медитерански свјети са мајстором приповедачем (Антрополошко читање дела Симе Матавуља). Посебна издања / Етнографски институт САНУ ; књ. 82. 2014.
  • Косово и Метохија у издањима Етнографског института САНУ (1951–1998), приредила Драгана Радојичић, у суиздаваштву Етнографског музеја у Београду – Установе културе од националног значаја и Етнографског института САНУ, 2014.

Скрипта

  • Poslovne komunikacije, Univerzitet Crne Gore, Fakultet za pomorstvo Kotor, Kotor, 1999.
  • Etnologija, Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet Nikšić, Nikšić, 1998.

Оригинални научни радови у научној периодици и тематским зборницима

  • Рибарство у Боки Которској од XIX вијека до наших дана, Зборник Бока, 15-16, Херцег Нови 1984, 193–235.
  • Прилог проучавања судова добрих људи у другој пловини XIX вијека, Зборник Бока, 17, Херцег Нови 1985, 287–291.
  • Становништво херцегновског краја према катастру из 1704.године, Историјски записи 2, Титоград 1985, 73–80.
  • Музеолошка валоризација традиционалне рибарске опреме у Боки Которској, Зборник Бока, 18, Херцег Нови 1986, 85–92.
  • Економски мотиви Феудалне Босне за оснивање најмлађег средњевековног града на источној обали Јадрана, Зборник радова са 20. засједања југословенско-чехословачке комисије, Сарајево 1987, 185–189.
  • Прилог проучавању традиционалног накита на основу радова Андрије Јовичевића, Зборник радова поводом 50. годишњице смрти Андрије П. Јовичевића, Цетиње 1989, 127–133.
  • Истраживања у етничкој антропологији, Етноантрополошки проблеми 4, Београд 1989, 25–28.
  • Западна села Боке Которске након велике миграције, Сеоски дани Сретена Вукосављевића 13, Пријепоље 1990, 75–80.
  • Миграциона кретања из Херцеговине у херцегновски крај крајем XVII и почетком XVIII вијека, Миграције и Босна и Херцеговина, Сарајево 1990, 101–107.
  • Занатлије одјевне струке XVIII вијека у Херцег Новом, Историјски записи 3-4, Титоград 1990, 53–65.
  • Етнологија у послератној научној периодици Црне Горе, Историјски записи 3-4, Титоград 1990, 187–190.
  • Етнографска истраживања на страницама "Просвјете", Зборник радова поводом стогодишњице просвјетно-педагошке периодике у Црној Гори, Цетиње 1990, 168–172.
  • Неки подаци из XVIII вијека из Архива Херцег Новог о становништву словенског поријекла у Албанији и Боки Которској, Зборник радова са међународног научног скупа "Становништво словенског поријекла у Албанији", Титоград 1991, 417–424.
  • Рад херцегновских зидара од 1797. до 1813. године на грађевинама у Боки Которској, Зборник Уједињење Црне Горе и Боке Которске 1813-1814. године, Титоград 1991, 275–283.
  • Вук у Боки и његови сарадници из Боке, Дурмиторски зборник – на извору Вукова језика 1, Титоград 1991, 275–283.
  • Прилог проучавању барокне моде у Херцег Новом у XVIII вијеку, Годишњак поморског музеја у Котору, XXXIX – XL, Котор, 1991–1992. 132–140.
  • Тканине у Херцег Новом у XVIII вијеку, Гласник Етнографског института САНУ XLII, Београд 1993, 177–184.
  • Однос историје и етнологије у најновијим теоријским размишљањима, Зборник Историја, наука и настава историје у савременим условима, Научни скупови књ. 30, Одјељење друштвених наука књ. 14, ЦАНУ, Подгорица 1994, 281–289.
  • Валоризација традиционалног рибарског прибора са аспекта заштите рибље млађи, Зборник "Истраживање и заштита Јадранског мора", Котор, 1995, 95–99.
  • Накит у херцегновском крају у XVIII вијеку, Гласник одјељења друштвених наука бр.9, ЦАНУ, Подгорица 1995, 165–185.
  • Модернизација у приказивању архивске грађе, Историјски записи 1–2, Подгорица 1995, 171–175. Неке антроплошке одлике становника Боке Которске у XVIII вијеку, Гласник Етнографског института САНУ XLIV, Београд 1995, 310–313.
  • Прилог проучавања судова добрих људи током XVIII вијека у херцегновском крају, Правни зборник 2–3, Подгорица 1995, 263–268.
  • Зна­чај про­у­ча­ва­ња ста­нов­ни­штва и ет­нич­ке исто­ри­је у дје­ли­ма Јо­ва Вук­ма­но­ви­ћа, Гла­сник одељења дру­штве­них на­у­ка ЦА­НУ бр. 11, Под­го­ри­ца, 1997, 31–38,
  • По­ло­жај же­не у Цр­ној Го­ри за ври­је­ме кра­ља Ни­ко­ле, Збор­ник ра­до­ва "Краљ Никола – личност, дје­ло и вријеме", На­уч­ни ску­по­ви књ. 49, Одељење дру­штве­них на­у­ка ЦА­НУ књ. 21, Под­го­ри­ца 1998, 37–41.
  • Ви­зи­је о ви­зу­е­ле­ној ан­тро­по­ло­ги­ји у Цр­ној Го­ри, Гла­сник Антрополошког дру­штва Ју­го­сла­ви­је (АДЈ), 34, Бе­о­град, 1999, 43–46.
  • Тра­ди­ци­ја ствар­ност и оче­ки­ва­ња у пре­зен­та­ци­ји средњовјековне исто­ри­је Цр­не Го­ре, Збор­ник ра­до­ва са на­уч­ног ску­па "Средњовјековна исто­ри­ја Цр­не Го­ре, Под­го­ри­ца, 1999, 280–289.
  • Про­блем гла­ди у XVI­II ви­је­ку у Хер­цег Но­вом, Збор­ник Бо­ка 21, Хер­цег Но­ви, 1999, 335–341.
  • Ар­хи­тек­ту­ра ка­ме­них пло­ча, Зборник радова са научног скупа „Традиционална народна култура у Црној Гори књ. 54, Оде­ље­ње дру­штве­них на­у­ка, књ. 24 ЦА­НУ, Под­го­ри­ца, 2000. 161–173.
  • Преглед занатства херцегновског краја током XVIII вијека, Јубиларни Гласник Етнографског музеја Београд, Београд 2001. 189–198.
  • Grand Prix Драгослав Антонијевић, каталог изложбе Етнографског музеја у Београду, Београд 2002, 7–13.
  • Етно-антропологија данас, Библиографски вијесник, Це­ти­ње, 2003, бр. 1,2,3, 63–67.
  • Јубилеј Етнографског института Српске академије наука и уметности, Гласник Етнографског института САНУ L– LI, Београд 2003, 7–11;11–14,
  • Савремена функција старих култова, култних места и објеката, Етнокултуролошки зборник VIII, Сврљиг 2003,
  • Traditional Costume as a Migration Phenomenon on the Part of the Adriatic Coast in the 17th and 18th Century, Гласник Етнографског института САНУ L–LI, Београд 2003, 55–61,
  • Традиционално и савремено у култури Срба, Посебна издања ЕИ САНУ 49: Традиционално и савремено у култури Срба, Београд 2003, 7–13.
  • Санитарни кордон, Гласник Етнографског института САНУ LII, Београд 2004, 301–310,
  • Тражење заједничких методолошких праваца, Етнокултуролошки Сврљиг 2004, 79–83.
  • Кречане/клачине занат који је изумро, Гласник Етнографског института САНУ LIII, Београд 2005, 233–241.
  • Архивски извори у реконструкцији живота, Зборник Етнографског института САНУ 21, Уредник: Љиљана Гавриловић, Етнографски институт САНУ, Београд 2005, 115–123.
  • Етнологија и антропологија: Стање и перспективе, уводно излагање, Зборник Етнографског института САНУ 21, Уредник: Љиљана Гавриловић, Етнографски институт САНУ, Београд 2005, 7–11.
  • Проучавање српске мањине у суседним земљама, Положај и идентитет српске мањине у Југоисточној и Централној Европи, САНУ, Одељење друштвених наука књ. 25, Уредник: дописни члан САНУ Војислав Становчић, Београд 2005,111–121.
  • Визуелна антропологија у Србији. Или, вишедеценијски рад на стварању визуелне антропологије у Србији, Сборник доклади от Третата българо-сръбска конференция, Етнографски институт с музей БАН, Софија 2005, 44–51.
  • Ауторизована дискусија са Осмог међународног симпозијума „Методолoшки проблеми проучавања традиционалне и савремене културе“, Етно-културолошки зборник X, Сврљиг 2005, 35-36, 43–44.
  • Ношња из Врчина, Гласник Етнографског института САНУ LIV, Београд 2006, 259–270.
  • Институција Судова добрих људи у 18. веку, Архив за правне и друштвене науке бр.3–4, јул–децембар 2006, Београд 2006, 1721–1743.
  • Конкурси од „читуље“ до „рекламе“, „Свакодневна култура у пост-социјалистичком периоду у Србији и Бугарској“, Зборник Етнографског института САНУ 22, Уредник: Зорица Дивац, Етнографски институт САНУ, Београд 2006, 135–149.
  • К истории сербско-русских отношений: Которская бухта и Россия, Меняющаяся Европа: проблемыы этнокультурного взаимодействия, РАН, Москва 2006, 112–119.
  • Етнолошки филм и културна идентификација, Зборник радова "Сусрети култура", Филозофски факултет у НС, Нови Сад 2006, ур. проф др Љиљана Суботић, , 259–265.
  • Наталитет у Топаљској парохији у другој половини 18. века, Гласник антрополошког друштва Југославије, свеска 41, Београд 2006, 65–73.
  • Научно истраживачка делатност Етнографског института Српске академије наука и уметности/ Scientific and Research Proceedings of the Institute of Ethnography, Serbian Academy of Sciences and Arts/, Гласник Етнографског института САНУ LV (2), Београд 2007, 9–25.
  • Етнолошка истраживања мањина у Србији, Положај националних мањина у Србији, уредник Војислав Становчић, САНУ, Београд 2007, 393–400.
  • Boka Kotorska: a homeland of Vasa Brajovic and the fighters for the independentGreece, "SIRIS" Periodikh Ekdosh tou Syndesmou Filologon Nomou Serron tomos 7 (2003-2007), Serres 2008, 25–35.
  • Занимања становништва рисанског краја на основу Катастра из 1704. године, Гласник Етнографског института САНУ, Београд 2008, 211–285.
  • Руси у Боки Которској – миграције без граница „Слике културе некад и сад“, Зборник ЕИ САНУ 24, ур. З. Дивац, Етнографски институт САНУ, Београд 2008, 111–123.
  • Права женщин – патриархалъные традиции и современная практика, Антроплогические исследования ученых России и Сербии, Институт этнологии и антропологии им. Н. Н. Миклухо-Маклая Российской академии наук, Россйский университет дружбы народов, ред. М. Ю. Мартынова, Д. Радойичич, с. 1–349, Москва 2008, 253–267.
  • Судови добрих људи у Боки Которској у време аустријске владавине, Гласник Адвокатске коморе Војводине, Година LXXX, књ. 68, бр. 2Нови Сад 2008, 543–556.
  • Кулинарско умеће у медијима, Гласник Етнографског института САНУ LVII св. 1, Београд 2009.
  • Становање у тренду: сликање у кући и кроз кућу, Общества Трансформации Култури, Постсоциалистическата всекидневна култура в България и Сърбия, ур. Ана Лулева, ЕИМ БАН, Софија 2009, 150–162.
  • Култура исхране у Црној Гори у делу Павла Ровинског, Научни скупови књига 99: Павле Ровински и Црна Гора, Одјељење друштвених наука, књ. 39, ЦАНУ, Подгорица, 2009.
  • Cultural Influences of the East and West. Costume among Population of Boka Kotorska in the 18th Century, Traditiones 38/1, Ljubljana 2009, 243–255.
  • Руске миграције у Црној Гори – почетак 21 века, Европейская интеграция и культурное многообразие" кн.1 "Идентичность и миграции". Москва 2009, 135–146.
  • Visual Anthropology in Serbia, Slovensky Narodopis 5, Bratislava, 2010, 628–636.
  • Srpski specijaliteti na slovenačkoj trpezi, Тraditiones, Volumen 39, Ljubljana 2010, Slovenija, 111–123.
  • O tradičním oděvu a módě v 18. století (na příkladech z Boky Kotorské, Ikonografické prameny ke studiu tradiční kultury, Alena Křížová a kolektiv, Etnologické studie 11, Masarykova univerzita, Filozofická fakulta, Ústav evropské etnologie, Brno 2011, 61–74.
  • Бока Которская и Россия, Черногорцы в России, РОССИЙСКАЯ АКАДЕМИЯ НАУК, ИНСТИТУТ СЛАВЯНОВЕДЕНИЯ, „Индрик“, Москва 2011, 29–36. Коаутори: Jana Pospišilova, Jiri Woitsch, Current Serbian and Czech-Serbian Cooperation: Introduction to single-topic volume, Češky Lid, čislo 3, ročnik 98/2011, 225–226.
  • Паштровићи – живот и обичаји, Манастир Прасквица, 600 година од оснивања цркве Светог Николе 1413-2013, Манастир Прасквица Свети Стефан 2013, 173–187.
  • Aутентични говор хране, Обредна пракса – речима о храни, Матица Српска, Одељење за књижевност и језик, Нови Сад 2014, 83–96.
  • Примена архивске грађе у етнологији, Етнологиата в Блгариа, Институт за етнологију и фолклористику с Етнографски музеи, Бугарска академија наука 2012, 95–103.
    коаутори: Милина Ивановић-Баришић, Софија Милорадовић, Љиљана Недељков, Драгана Радовановић, Биљана Сикимић, Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу – лингвистички и етнолошки аспект, Култура исхране у Војводини кроз обредну праксу – лингвистички и етнолошки аспект, Матица Српска, 2011, 1–51.
  • Примена архивске грађе у етнологији, Теренска истраживања - поетика сусрета, Зборник Етнографског института САНУ, Београд 2012, 77–86.
    Коаутори: Barbаra Machova, Mirjana M. Menković, Građanska nošnja Srba u Prizrenu u XIX i prvoj polovini XXveka, Čеšky Lid čislo3, ročnik 101, Praha 2014, 276–278.
  • Identidad cultural. La película etnográfica en Serbia, Cuadernos del Centro de Estudios de Diseño y Comunicación, 2014, Centro de Estudios en Diseño y Comunicación. Facultad de Diseño y Comunicación. Universidad de Palermo. Buenos Aires, 52, 1668-0227 (2015); 1668-5229 (2014 online), http://fido.palermo.edu/servicios_dyc/publicacionesdc/archivos/510_libro.pdf, 376 – 388.
  • Реч приређивача – Косово и Метохија у издањима Етнографског института (1951-1998), Отворени оквир читања, Косово и Метохија у издањима Eтнографског института САНУ (1951-1998) Етнографски музеј у Београду- Установа културе од националног значаја, Етнографски институт САНУ, Београд 2014, VIII–L.
  • Russian Wave – Migrations of Russian as a Global/Lowl Social Phenomenon, Sociološka luča, Časopis za sociologiju, socijalnu аntropologiju, socijalnu demografiju i socijalnu psihologiju, 2 –VIII, Nikšić 2014, 162–173.
  • Верски, друштвени и културни аспекти руских миграција у Боку Которску. Руско гробље и духовно заједништво, Религија, религиозност и савремена култура. Од мистичног до (и)ирационалног и vice versa. Зборник радова Етнографског института 30, Етнографски институт САНУ, Београд 2014, 129–141.
  • Naško Križnar’s Contribution to the Development of Visual Anthropology in Serbia, Visula Anthropology – Personal Experiences and Institutional Aspects, Inštitut za Slovensko narodopisje, ZRC SAZU, Ljubljana 2015, 249–259
    Коаутор Мирослава Лукић Крстановић, Vytváření nehmotného kulturního dědictví v Srbsku, Národopisná revue 3/2015, ročník XXV (Journal of Ethnology 3/2015), 297–306.
    RUSSIAN CEMETRY AS AN ETHNIC AND RELIGIOUS TIE:HERCEG NOVI AND BELA CRKVA CASE STUDIES, Журнал «Вестник антропологии» 4(32), 2015, 75–87.
  • Јован Цвијић и „наука о народу“, Јован Цвијић: живот, дело, време – поводом 150 година од рођења, Српска академија наука и уметности, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Београд 2015, 205–209. (Jovan Cvijić and the Science of Nations and Peoples, Jovan Cvijić: Life, Work, Times, 150th Anniversary of Jovan Cvijić’s Birth. Serbian Academy of Sciences and Arts – Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, Belgrade 2015, 205–209). Коаутор Мирослава Лукић Крстановић, Нематеријално културно наслеђе у Србији – праксе, знања и иницијативе, ГЕМ, 79, Београд 2015, 165–178.
  • Русские кладбища в Черногории и Сербии как хранителиэтничности и религиозности, Европа меньшинств – меньшинства в Европе: Этнокультурные, религиозные и языковые группы, Москва 2016, 151–170