Нина Аксић

Нина Аксић

Стечено звање: доктор наука

Позиција: Научни сарадник

Рођена је 1990. у Београду. Дипломирала 2011. на Факултету музичке уметности у Београду, одсек Општа музичка педагогија, са просечном оценом 8,80. Мастер академске студије уписала 2011, а завршила 2013. године, на Факултету музичке уметности у Беогр...

Рођена је 1990. у Београду. Завршила је Средњу музичку школу „Ст. Ст. Мокрањац“ у Београду. Дипломирала 2011. на Факултету музичке уметности у Београду, одсек Општа музичка педагогија, са просечном оценом 8,80. Мастер академске студије уписала 2011, а завршила 2013. године, на Факултету музичке уметности у Београду, одсек Теорија музике, са просечном оценом 9,89 и Мастер рад радила из предмета Хармонија са хармонском анализом, код ментора Светислава Божића, тема Полистилистичност Крајслерових комада за виолину и клавир и за тај рад добила оцену 10. Докторске студије је уписала 2013. године на Филолошком факултету у Београду, модул Култура, а у марту 2018. године одбранила је докторску дисертацију под називом Културне институције (библиотеке, архиви, музеји) и културне манифестације у Новом Пазару од 1945. до 1991. године: архивско-музеолошки, документалистички и културолошки приступ, ментор проф. др Бојан Ђорђевић.Звање научног сарадника добила је новембра 2018. године.

Током студија, у различитим периодима била је стипендиста Министарства просвете РС.

У Етнографском институту САНУ запослена је од априла 2013. године и од тада са шест месеци ради на пројекту  Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала „Појмовник спрске културе“ (47016), руководилац пројекта др Драгана Радојичић и са других шест месеци на пројекту Стратегије идентитета: савремена култура и религиозност (177028), руководилац пројекта др Александра Павићевић.

Аутор је неколико ауторских и коауторских радова, као и неколико одредница. Члан је различитих пројеката, а учествовала је и у организационим одборима научних скупова. Њен рад се тренутно заснива на истраживању историјског и актуелног културно-друштвеног живота Новог Пазара и културне политике СФР Југославије. Друга сфера интересовања јој је анализа симбола у српској народној традицији. 

Говори и користи литературу и на енглеском, француском и руском језику.

Чланци:

  • Аксић, Н. 2019. „Традиционалне друштвене игре у Србији“, у: Зборник радова Филозофског факултета у Приштини XLIX (2). Косовска Митровица: Универзитет у Приштини – Филозофски факултет, Косовска Митровица, стр. 25‒42.
  • Аксић, Н. 2018. „Што би зимус на овна, то је љетос на оца, М. Ивановић Баришић, Одевање у околини Београда – друга половина 19. и прва половина 20. века –“, у: Фолкористика 3/2, стр. 188–190.
  • Аксић, Н. 2018. „Аматеризмот како начин за зачувување/трансформации на  традиционалните обрасци – културно-уметничките друштва на територијата на Нови Пазар –“, у: Македонски фолклор, бр. 74, година XL. Скопје: Институт за фолклор „Марко Цепенков“, стр. 201‒216.
  • Аксић, Н. 2018. „Рад новопазарске Гимназије у периоду од 1913. до 1922. године“, у: Philologiamediana 10. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу. стр. 657‒669.
  • Аксић, Н. 2018. „КРСНА СЛАВА КАО ЖИВИ ЕЛЕМЕНТ ТРАДИЦИЈСКЕ КУЛТУРЕ СРБА У ДУНАВСКОЈ КЛИСУРИ (РУМУНИЈА)“, Исходишта 4. Темишвар / Ниш: Савез Срба у Румунији – Филозофски факултету Универзитета у Нишу – Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару, срт. 9‒28.
  • Аксић, Н. 2018. „Варијанте предања о воденим биковима у југозападној Србији и граничним областима“, Фоклористика 3/1 (2018). Београд: Удружење фолклориста Србије, стр. 69‒82.
  • Аксић, Н. 2018. „Истраживања Новог Пазара – некадашњи и савремени изазови“, Гласник Етнографског института САНУ LXVI(1). Београд: Етнографски институт САНУ, стр. 217‒234.
  • Aksić, N. 2017. „Musical Picture of Knez Mihailova Street as a Part of Belgrade`s Identity Musical Diversity as Belgrade`s Brand”, у: Етнолошко-антрополошке свеске бр. 28, (н.с.) 17. Београд: Етнолошко-антрополошко друштво Србије, стр. 89‒108.
  • Аксић, Н. 2017. „Функција народних музичких инструмената у обичајној пракси Тимочке области и Сврљига“. Етно-културолошки зборник, књига XXI. Сврљиг: Центар за туризам, културу и спорт, Сврљиг, стр. 115‒135.
  • Аксић, Н. и Б. Пантовић. 2017. „Културни центри и њихова улога: Културни центар Нови Пазар и Културни центар Србије (Париз)“, Гласник етнографског института САНУ, број LXV(1). Београд: Етнографски институт САНУ, стр. 177‒190.
  • Пантовић, Б. и Н. Аксић. 2017. „Инструментализација институција културе у међународном амбијенту на примеру Културног центра Србије (Париз) и Турског културног центра „Јунус Емре“ (Нови Пазар)“, Зборник радова ФДУ, број 31‒32. Београд: Факултет драмских уметности, стр. 163‒179.
  • Аксић, Н. 2016. „Институције културе и културне манифестације у Новом Пазару у другој половини ХХ и почетком ХХI века“, еtnološko-antropološke sveske, brој 27, n.s. broj 16/2016. Beograd: Časopiis etnološko-antropološkog društva Srbije,стр. 33‒49.
  • Ђорђевић, В. и Н. Аксић. 2016. „Народни музички инструменти у српској фолклорној традицији - етнофразеолошки поглед“, Зборник радова Филозофског факултета XLVI (4), стр. 93–116.
  • Аксић, Н. 2016. „Традиционалне друштвене игре и дечје играчке Тимока“, Етно-културолошки зборник, књига XX, Сврљиг: Ено-културолошка радионица – Сврљиг, стр. 51‒66.
  • Aksić, N. 2015. „Od prvog radio-aparata do multimedijalnih manifestacija“, Bošnjačka riječ, Godina X, broj 33‒36, Tutin – Novi Pazar: Centar za bošnjačke studije, str.93–99, Časopis za društveni život i kulturu sandžačkih Bošnjaka, Časopis sufinansira Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije.
  • Радовановић, Д. и Н. Аксић. 2015. „Терминологија куће и покућства у Вуковом Рјечнику (1852)“, Зборник радова са IX међународног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (24-25. X 2014), Књига 1, Српски језик – од Вука до данас, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, стр. 171–179.
  • Аксић, Н. 2015. „Птице злослутнице у словенским веровањима“, Гласник Етнографског института САНУ 63 (1), Београд: Етнографски институт САНУ, стр. 193–211.
  • Аксић, Н. 2014. „Друге зове, себе не чујеЗвоно у српској народној традицији“, Philologia Mediana, Година VI, Број 6, Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, стр. 151–165.
  • Аксић, Н. 2014. „Звоно као фолклорни мотив у поезији српских песника друге половине XIX и прве половине XX века“, Религија, религиозност и савремена култураОд мистичног до (и)рационалног и vice versa, Зборник Етнографског института САНУ 30, Београд: Етнографски институт САНУ, стр. 187‒200.
  • Аксић, Н. 2014. „Три приступа тумачењу текста молитве Оче наш“, Црквене студије, број 11, Ниш: Центар за црквене студије, стр. 617‒631.

 

Саопштења на научним скуповима:

  • „Међународна фразеолошка конференција Славофраз 2019“, на тему „Перцепција натприродног у фразеологији“, одржана од 12. до 13. априла 2019. године на Филозофском факултету Универзитета Коменски у Братислави. Учешће са корефератом (са др Весном Ђорђевић) на тему: „Урок у српској народној традицији – етнофразеолошки поглед“.
  • „Стање и перспективе аматеризма у култури Војводине“, округли сто одржан 6. 10. 2018. године у организацији Завода за културу Војводине у Новом Саду, са рефератом на тему: „Аматеризам као сегмент културне политике у СФР Југославији и његова инплементација у оквиру данашње културне политике“.
  • „XIX Међународни симпозијум за балкански фолклор“ („XIX Меѓународен симпозиум за балкански фолклор“), на тему „Традиција и савременост у фолклору балканских народа“ („Традиција и современост во фолклорот на балканските народи“), одржан у Скопљу од 24. до 25. новембра 2017. године (Институтот за фолклор „Марко Цепенков” – Скопје). Учешће са рефератом на тему: Amateurism as a way of preserving / transforming traditional patterns ‒ Cultural-artistic societies in the territory of Novi Pazar ‒ (Аматеризам као начин очувања/трансформације традиционалних образаца – Културно уметничка друштва на територији Новог Пазара –).
  • Четврти међународни научни скуп „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областимаCultura materialǎ şi spiritualǎ a Sǎrbilor din regiunile multietnic şi/sau periferice“, одржан на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, од 13. до 15. октобра 2017. године (Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару и Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији, Савез Срба у Румунији из Темишвара). Учешће са рефератом на тему: Patron Saint in Serbian customs in Danube Gorge (Romania) (Крсна слава у српским обичајима у Дунавској Клисури (Румунија)).
  • Округли сто „Уметничке праксе и градска шеталишта (пешачке зоне). Компаративна етнолошка и антроплошка студија београдске Кнез Михајлове улице и атинског шеталишта Дионисија Ареопагита“, одржан у Етнографском институту САНУ 6. октобра 2017. године (Етнографски институт САНУ у сарадњи са Одељењем за историју и етнологију (лабораторија за фолклор и социјалну антропологију) Демокритовог Универзитета Тракије из Комотинија, Република Грчка). Учешће са рефератом изложеним на енглеском језику, на тему: Musical picture of Knez Mihailo`s street as a part of Belgrade`s identity – musical diversity as Belgrade`s brand.
  • „Ретроспективе и перспективе етнологије и антропологије“, одржан у Музеју на отвореном „Сатро село“ Сирогојно од 8. до 10. септембра 2017. године (Етнографски институт САНУ и Музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно). Учешће са рефератом (постер презентацијом) на тему:Истраживања Новог Пазара и околине – некадашњи и савремени изазови.
  • „50. БИТЕФ фестивал, Конференција БИТЕФ Фестивал и културна дипломатија: позориште и геополитика“, одржан у Београду од 1. до 2. октобра 2016. године (Универзитет уметности у Београду и БИТЕФ). Кореферат (са Браниславом Пантовићем) на тему: Културни центри као инструменти међународне културне сарадње: Културни центар Републике Србије у Паризу и Турски културни центар „Јунус Емре“ у Новом Пазару.
  • Трећи међународни интердисциплинарни скуп младих научника Контексти,одржан у Новом Саду 01. децембра 2015. године (Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду). Кореферат (са Весном Ђорђевић) на тему: Традиционални музички инструменти – етнолошка и фразеолошка анализа.
  • IX међународни научни скуп. “Српски језик, књижевност, уметност. Српски језик – од Вука до данас”, одржан у Крагујевцу од 24. до 25. октобра 2014. године (ФИЛУМ, Универзитет у Крагујевцу). Кореферат (са Драганом Радовановић) на тему: Терминологија куће и покућства у Вуковом Рјечнику (1852).

 

Одреднице:

  • Благојевић, Г. и Н. Аксић. 2017. „Музика“, у: Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова. Едиција: Мали лексикони српске културе.  Београд: Етнографски институт САНУ и Службени гласник.
  • Аксић, Н. Музика, песма, химна, Оче наш, коло, звоно, фрула, гајде, тамбура, кукавица, сова, њива. На интернет адреси: http://www.etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/pojmovnik.php.
  • Аксић, Н. и О. Васић. Прстена, каиша и прстена, регрутација, мица, клиса и пале, џуџе или крмаче, бацање камена. На интернет адреси: http://www.etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/pojmovnik.php.
  • Стефановић-Бановић М. и Н. Аксић. Гусле. На интернет адреси: http://www.etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/pojmovnik.php.
  • Аксић Н, М. Стефановић-Бановић и В. Рогановић. 2015. „Инструменти и Певање“ у: Лексикон националних паркова Србије, Ђердап. Београд: ЈП Службени гласник, ЈП Национални парк Ђердап, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.

 

Теренска истраживања:

  • Од маја 2013. године Нина Аксић борави на терену у Новом Пазару где истражује историјски и актуелни културно-друштвени живот Новог Пазара. Уз разговоре са информаторима, остварила је и изврсну сарадњу са установама културе у Новом Пазару.
  • У периоду од 26–30. септембра 2013. године, Нина Аксић је боравила на терену у Батањи (Мађарска) где је прикупљала грађу везану за тему „Дечје игре и друштвене игре за омладину“.
  • У децембру 2105. године Нина Аксић је боравила на терену у Ваљеву, где је прикупљала грађу везану за тему Традиционалних друштвених игара у Ваљевској Подгорини.
  • У јуну 2017. године Нина Аксић боравила је на терену у селима Дунавске клисуре у Румунији (Белобрешка, Дивич и Стара Молдава), где је скупљала грађу везану за Божић, Крсну славу и свадбене обичаје Срба.