Ђорђина Трубарац Матић

Ђорђина Трубарац Матић

Стечено звање: доктор наука

Позиција: Виши научни сарадник

Ђорђина Трубарац Матић рођена је 1972. године у Београду, где је завршила основно и средње образовање. Основне студије похађала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је дипломирала на Катедри за иберијске судије.

Ђорђина Трубарац Матић рођена је 1972. године у Београду, где је завршила основно и средње образовање. Основне студије похађала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је дипломирала на Катедри за иберијске судије. На Универзитету Комплутенсе у Мадриду завршила је постдипломске студије (области: семантичка, синтаксичка и прагматичка анализа средњовековног текста, компаративна европска епска и лирска народна поезија, античка књижевност у европском средњем веку и ренесанси, средњовековна књига – израда стручног описа) и докторирала 2009. године одбранивши докторску тезу из области компаративне књижевности (српска обредна и галисијско-португалска средњовековна лирика): La falsa excusa del agua enturbiada por el ciervo: paralelos ibéricos y balcánicos (Лажни изговор да је воду замутио јелен: иберијске и балканске паралеле). 

У Етнографском института САНУ ради од 2013. године као сарадник на пројекту Интердисциплинарно истраживање културног језичког наслеђа Србије. Израда мултимедијалног портала „Појмовник српске културе“, чије активности првенствено покривају истраживања у сфери фолклористике. 

Основно поље њеног интересовања је значењско декодирање фолклорно-традицијских елемената народне културе. У истраживању традиционалних идејних представа (сазнајних, религијских, митолошких и уопште културолошких) ослања се на лингвистичко (првенствено семантичко и прагматичко), семиотичко и структурално тумачење вербалних и невербалних текстова народне културе, али и елемената савременог фолклора и постфолклорних форми који се на њих ослањају. Лингвистичко-антрополошки приступ грађи користи као оруђе за приступ различитим значењским нивоима како самог културолошког текста и његових функција унутар конкретних захтева комуникацијског контекста, тако и за сагледавање идејних културолошких оквира у којима порука/текст настаје, преноси се и наставља да живи, или нестаје. 

Од страних језика активно користи енглески и шпански, а пасивно се служи португалским, галисијским, каталонским, италијанским, руским и јужнословенским језицима. 

Учествовала је на многим научним скуповима у земљи и иностранству и објавила више научних радова у домаћим и страним научним часописима и тематским зборницима.

МОНОГРАФИЈЕ

  • La falsa excusa del agua enturbiada por el ciervo: paralelos ibéricos y balcánicos. Madrid: Universidad Complutense de Madrid, 2011.
  • Гусле наше насушне. Полемика о гуслама сагледана у прагматичко-функционалном кључу. Београд: Етнографски институт САНУ, 2018.
  • У јеленовом колу. Мотив јелена у српској обредној лирици. Београд: Етнографски институт САНУ, 2019.

РАДОВИ У ЧАСОПИСИМА И ТЕМАТСКИМ ЗБОРНИЦИМА

  • Las manzanas de oro: un motivo en las líricas populares española y serbia. DICENDA. Cuadernos de Filología Hispánica, 19 (2001): 315−336.
  • La lucha por la vida del hijo primogénito en el Romancero y en la poesía tradicional balcánica. Baladas y leyendas populares en España y en Yugoslavia. Eds. Jasmina Nikolić, César Luis Díez Plaza, Dalibor Soldatić. Belgrado: Instituto Cervantes – Aula Vitual, 2003: 249−291.
  • La novena cantiga de Pero Meogo y los textos europeos con el motivo de la falsa excusa del agua enturbiada por un animal: análisis comparado. Analecta Malacitana Electrónica, 28 (junio 2009): 3−57.
  • Мотив јунака који ослобађа јелена из чељусти аждаје у српској народној поезији-тумачење мотива у контексту њему сличних митологема. Језик, књижевност, промене. Књижевна истраживања. Ур. Весна Лопичић, Биљана Мишић Илић. Ниш: Филозофски факултет, 2010: 353−366.
  • Мотив јелена златокрилца и његове митолошко-религијске конотације у српској традицији. Жива реч. Зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић. Ур. Мирјана Детелић, Снежана Самарџија. Посебна издања САНУ: Балканолошки институт − књ. 115. Београд: Балканолошки институт САНУ и Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2011: 639−650.
  • La alborada ibérica y la serbia: apertura hacia nuevas perspectivas. Estudios sobre el Cancionero general (Valencia 1511): poesía, manuscrito e imprenta. Eds.. Marta Haro Cortés, Rafael Beltrán, José Luis Canet, Héctor H. Gassó. Valencia: Universitat de València, 2012: 725-739.
  • Гутачи. Гује и јакрепи. Књижевност, култура. Ур. Мирјана Детелић, Лидија Делић. Посебна издања САНУ: Балканолошки институт – књ. 120. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2012: 111-123.
  • Вода босиљкова и Сунчева сестра. Aquatica. Књижевност, култура.. Ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2013: 205‒214.
  • (коаутор Ивица Тодоровић). Риба у српској народној традицији у контексту древних представа и староцивилизацијских религијских пракси. Етно-културолошки зборник 18 (2014): 43–58.
  • „Зa њим и у гору и у воду“: семантичко-прагматичка анализа формуле у контексту добровољне брачне отмице. Гласник Етнографског института САНУ 62/2 (2014): 215−232.
  • Јелен који рогом мути воду у галисијско-португалској и српској лирици − паралеле, могућа објашњења и импликације. Савремена српска фолклористика II. (Ур. Смиљана Ђорђевић Белић и др.) Београд: Институт за књижевност и уметност – Удружење фолклориста Србије – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2015: 237−253.
  • Крваве атмосферске падавине у народној поезији балканских Словена. Типологија и значењске конотације мотива. Крв: књижевност, култура. Ур. Мирјана Детелић и Лидија Делић. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2016: 201−214.
  • Водени бик балканских и других светских традиција: порекло представе. Гласник Етнографског института САНУ 64/1 (2016): 163−177.
  • Еl origen de las cantigas de amigo galaico-portuguesas y qué es lo que la tradición serbia puede aportar al respecto. Estudios hispánicos еn la cultura y ciencia serbia. Eds. A. Pejović et all. Kragujevac: Facultad de Filología y Artes de la Universidad de Kragujevac, 2016: 73−85.
  • Балкански водени бик: типолошко одређење сагледанo у контексту представа о воденим биковима у другим европским и светским традицијама. Савремена српска фолклористика III. Београд: Удружење фолклориста Србије – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ – Филозофски факултет Универзитета у Нишу, 2016: 253−269.
  • Функционално сагледавање обредног окретања на витлу у Срба. Гласник Етнографског института 65/2 (2017): 421‒436.
  • Meogo 9 Versus Texts with the Motif of a Transparent Excuse of Water Clouded by Stags or Horses: Outlining the Proto-Model. Revised and Expanded. Washington, DC: Virtual Center for the Study of Galician-Portuguese Lyric. Vol. 3 (2018): 1–32 + 1.
  • https://blogs.commons.georgetown.edu/cantigas/publications/articles/volume-3-2018-issn-2332-1377/
  • ¿Son las nueve cantigas de Meogo una secuencia o no? Una aportación comparatista al debate. Poesía, poéticas y cultura literaria. Eds. Andrea Zinato e Paola Bellomi. Volume pubblicato con il contributo dell’Università degli Studi di Roma “La Sapienza”‒Dipartimento di Studi Europei, Americani e interculturali. Como ‒ Pavia: Ibis. 2018: 179‒191.
  • Елементи култа предака у славским обичајима Срба из клисурских села румунског Баната (Белобрешка, Дивич, Стара Молдава). Исходишта. Originations 4 (2018): 373‒383.
  • Славски обичаји у румунском Поморишју (Чанад, Фенлак) и Банатској Црној Гори (Краљевац): резултати теренског рада обављеног у јулу 2018. године. Исходишта ‒ Originations 5 (2019): 465‒474.
  • From the Classical Serbian Epics to the Hague Thematic Circle and Back: Decasyllabic Singing as a Linguistic Register Seen from the Functional Perspective. Prospects for Anthropological Research in South-East Europe. Eds. Marina Martynova & Ivana Bašić. Moscow – Belgrade: N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences – Institute of Ethnography Serbian Academy of Sciences and Arts. 2019: 89–113.

САОПШТЕЊА СА НАУЧНИХ СКУПОВА ОБЈАВЉЕНА У ИЗВОДУ

  • Trubarac, Djordjina. Water Clouded by a Deer – Variations of a Motif: from Ritual to Amorous. 41st Internacional Ballad Conference of the Kommission für Volksdichtung: Folk Song and Ralationships between Cultures (Book of abstracts). Faro: Universidade do Algarve, 2011: 62-63.
  • Јелен који рогом мути воду у галисијско-португалској и српској лирици − паралеле, могућа објашњења и импликације. Савремена српска фолклористика II. Београд–Тршић, 5–7. септ. 2014. Београд: Институт за књижевност и уметност – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2014: 43.
  • Multiethnicity аnd Dynamics Of Songs’ Making: The Case Of Kad Ja Podjoh Na Bembašu. Kommission für Volksdichtung 44th International Ballad Conference: Multiethnicity and Ethnic Mobility in Ballads. Pécs, 23–27 June 2014. Pécs: Kommission für Volksdichtung. 2014. http://2014ibc.wordpress.com/abstracts/
  • Еl origen de las cantigas de amigo galaico-portuguesas y qué es lo que la tradición serbia puede aportar al respecto. Estudios hispánicos еn la cultura y la ciencia serbia, Kragujevac, 28−29 noviembre 2014. Kragujevac: FILUM, 2014: 27.
  • (коаутор Ивица Тодоровић). Балкански водени бик, његово порекло и типолошко одређење сагледани у контексту представа о воденим биковима у другим европским и светским традицијама. Савремена српска фолклористика III – књига апстраката. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу – Удружење фолклориста Србије – Институт за књижевност и уметност – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 2015: 26.
  • Water Bulls: Khoisan and Balkanic Parallels. International Conference: Non-Western Europe and Africa: Connections in the Past and the Present. Moscow, June 2–3, 2016. Book of Abstracts. Eds. Dmitri M. Bondarenko, Olga S. Kuklova. Moscow: Institute for African Studies RAS, 2016: 45−46.
  • Elements of the Cult of Ancestors in Customs of Serbs from Villages of Danube Gorge in Romanian Banat (Belobreška, Divici, Moldova Veche)“. Међународни научни скуп „Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и / или периферним областима“ Ниш, 13−15. октобар 2017. Књига резимеа. Ниш ‒ Темишвар: Филозофски факултет Универзитета у Нишу ‒ Facultatea de Literature, Istorie și Teologie ‒ Савез Срба у Румунији, 2017: 36.
  • Од преткосовског до хашког циклуса и назад: десетерачко певање као језички регистар сагледан у функционалној перспективи. Ретроспективе и перспективе етнологије и антропологије“. Београд ‒ Сирогојно: Етнографски институт САНУ ‒ Музеј на отвореном „Старо село“, 2017: 58‒60.
  • Slava Customs smong the Serbian popularion of Upper Pomorišje Region: June 2018. Fieldwork Resultrs. Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или пероферним областима. Cultura material şi spirituală a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice. Програм и књига резимеа међународног научног скупа. Темишвар, 19‒21 октобра 2018. Temişoara: Faculty of Letters, History and Theology of the West University of Temisoara ‒ Faculty of Philosophy of the University of Niš ‒ Union of Serbs in Romania, 2018: 47‒48.
  • Traces of the Cult of Ancestors in the Slava Customs of the Serbs from Poljadija. Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или пероферним областима. Cultura material şi spirituală a sârbilor din regiunile multietnice şi/sau periferice. Програм и књига резимеа међународног научног скупа. Ниш, 17‒19 октобра 2019. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу ‒ Филолошки, историјски, и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару ‒ Центар за научна истраживања и културу Срба у Румунији при Савезу Срба у Румунији, Темишвар 2019: 35.

ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКЕ ОДРЕДНИЦЕ

  • Воларица. Појмовник српске културе. Ур. Драгана Радојичић. Београд: Етнографски институт САНУ ‒ Институт за српски језик САНУ ‒ Факултет техничких наука Косовска Митровица [даље ПСК]. 2013.
  • Влашићи. ПСК. 2013.
  • и Ивица Тодоровић. Животиња. ПСК. 2013.
  • и Ивица Тодоровић. . ПСК. 2013.
  • Бог из воде. ПСК. 2015.
  • Водени човек. ПСК. 2015.
  • Водац, Водењак. ПСК. 2015.
  • Кемза. ПСК. 2015.
  • Рибља краљица. ПСК. 2015.
  • Рибљи цар. ПСК. 2015.
  • Тартор. ПСК. 2015.
  • Љуљање. ПСК. 2016.
  • Митска бића. Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова. Ур. Љиљана Гавриловић. Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ. 2017: 202‒207.
  • и Милош Томашевић. Обреди прелаза. Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова. Ур. Љиљана Гавриловић. Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ. 2017: 270‒273.
  • и Љиљана Гавриловић. Ритуал. Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова. Ур. Љиљана Гавриловић. Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ. 2017: 356‒359.
  • Фолклор. Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова. Ур. Љиљана Гавриловић. Београд: Службени гласник – Етнографски институт САНУ. 2017: 423‒429.

ПРИКАЗИ

  • „О хиспанским хоризонтима посма траним са српских обала(Кринка Видаковић Петров. Хоризонт Хиспанија. Београд: Чигоја штампа, 2017, 329 стр.)“. Зборник Матице српс