Јадранка Ђорђевић Црнобрња

Јадранка Ђорђевић Црнобрња

Стечено звање: доктор наука

Позиција: Виши научни сарадник

Запослена је у Етнографском Институту САНУ од 1999. године. У звању је вишег научног сарадника.

Запослена је у Етнографском Институту САНУ од 1999. године. У звању је вишег научног сарадника.

Сарађује на пројектима Етнографског института САНУ:
Мултиетницитет, мултикултуралност, миграције – савремени процеси (бр. 177027) и Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије. Израда мултимедијалног интернет портала „Језичко наслеђе Србије“ (бр. 47016).

До сада је сарађивала на више међународних пројеката који су се реализовали у оквиру међународне и билатералне сарадње Етнографског института САНУ са Етнографским институтом и музејем при БАН из Софије, као и Етнографским институтом и Инштитутом за словенско народописје ЗРЦ-САЗУ из Љубљане.
Руководи међународном сарадњом која се реализује у оквиру сарадње Етнографског института САНУ и Института за фолклор „Марко Цепенков“ из Скопља.

Главне сфере истраживања: мањинске заједнице у Србији, миграцијски процеси у савременом периоду, Срби у Словенији, наслеђивање и друге институције обичајног права у Србији, антропологија детињства.

Аутор је две монографије и великог броја радова који су публиковани у иностраним и домаћим научним часописима. Резултате својих истраживања презентује на научним конференцијама у иностранству и Србији.

Уредница је монографских изадања Етнографског института САНУ. У редакциjи је часописа Антропологија, као и часописа Етнолошке и антрополошке свеске. Сарађује и у Издавачком савету часописа Slovenika – Journal for Culture, Science and Education (издаје Национални савет Словеначке мањине у Србији). Чланица је InASE-e (The International Association of Southeast European Anthropology).

Монографије:

Srodnički odnosi u Vrаnju, Posebnа izdаnjа Etnogrаfskog institutа SANU, 45, Beogrаd 2001.

Nаsleđivаnje između običаjа i zаkonа, Posebnа izdаnjа Etnogrаfskog institutа SANU, 75, Beogrаd 2011.

Чланци

Обичаји о рођењу и сроднички односи у Врању, Зборник радова „Жизненият цикъл/Животнициклус“, Етнографски институт с музей БАН, София 2000, 37–48.

Gusle, guslarji in njihova društva pri srbskih izseljencih v ZDA, Dve domovini/Two Homelands 14/2001, Inštitut za slovensko izseljenstvo ZRC SAZU, Ljubljana 2002, 135–141, (коауторство Душан Дрљача).

Промене у односима сродника услед смрти члана породице, „Обичаји животног циклуса у градској средини“, Посебна издања Етнографског института САНУ 48, Београд 2002, 363–374.

Равноправието на половете при наследяване. Реалност и илюзия, „Социјализмът: реалност и илюзии. Етнологични аспекти на всекиднев-ната култура“, Сборник доклади от международна научна конференция, Етнографски институт с музей – БАН, София 2003, 76–87.

Kinship and the Period of Crisis in the region of Vranje, Times – Places – Passages, Ethnological Approaches in the New Millennium, 7th SIEF – Conference, Selected papers, ed. А. Paladi-Kovacs, Budapest 2004, 610–617.

Наслеђивање у постсоцијалистичком периоду у Бугарској и Србији, „Всекидневната култура на Българите и Сърбите в постсоциалистическия период“, Етнографски институт с музей БАН, София 2005, 175–186.

Die Gleichberechtigung der Geschlechter bei Erbschaften: Realität oder Illusion?, Sozialismus: Realitäten end Illusionen, Ethnologische Aspekte der sozialistschen Alltagskultur, Veröffentlichungen des Instituts für Europäische Ethnologie der Universität Wien, Band 24, K. Roth (Hg.), Wien 2005, 169–176.

Internet – The Virtual Matchmaker, Traditiones 35/1, Inštitut za slovensko narodopisje in glasbenonarodopisnega inštituta ZRC SAZU, Ljubljana 2006, 183–194.

Наследноправни пoложај усвојеника и усвојиоца - на примеру из Врања, Гласник Етнографског института САНУ LVI (1),Београд 2008, 167–179.

Nasleđivanje između običajnog i građanskog prava – na primeru ugovora o doživotnom izdržavanju, Етноантрополошки проблеми, Часопис Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, год. 4, св. 3 (н.с.), Београд 2009, 145–159.

Legal Inheritance in the Domain of Ideal and Real, Гласник Етнографског института САНУ LVII (2), Београд 2009, 111–121.

Iz Beograda sam. Prilog proučavanju etničkog identiteta Srba u Sloveniji, Traditiones 39 (1), Ljubljana 2010.

Зашто син наслеђује оца? – о правилима наслеђиванја у Србији данас, Tematski zbornik radova(Tom 1), Istoriografija i savremeni univerzitet, Niš: Filozofski fakultet, 2014: 389–402.

Between Custom and the Law: the Example of Inheritance in Serbia, Еthnologia Balkanica 16/2012, 127–143.

Језик и укључивање досељеника у већинску заједницу: Срби у Љубљани, Зборник Матице српске за друштвене науке 139 (2/2012), 173–183, Нови Сад, 2012.

‘Општа места сећања’ у оквиру личног сећања – на примеру свадбе у Гори, Гласник Етнографског института САНУ LXII (1) 2014: 261–273.

Миграције из Горе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века, Гласник Етнографског института САНУ LXII (2) 2014: 35–46.

The Gorani Wedding Ritual – Between Individual and Collective Memory, Култура/Culture, International Journal for Cultural Researches 6/2014: 159-168.

‘A zboriš našinski’ – o upotrebi goranskog govora u Beogradu, Antropologija бр. 14 (св. 2) 2014: 101–116.

„Свакодневно одевање Горанки у Београду – између традицијских и савремених културних пракси.“ Гласник Етнографског института САНУ LXIII 2014 (2): 303–316.

"Terlik – simbol etničkog i religijskog identiteta Goranaca." Етнолошко-антрополошке свеске. Часопис Етнолошко-антрополошког друштва Србије бр. 26, (н.с) 15, 2015: 61–70.

“И до Исланда су стигли” – економска и политичка миграција Горанаца из Горе”. Гласник Етнографског института САНУ LXIII 2015 (3): 565–579.

„Crisis, Migrations, Culture. On the Influence of the Economic and Political Crisis on Migration Patterns of Gorani People and Changes to Their Culture.“ Cultures of Crisis in Southeast Europe. Part 1: Crises Related to Migration, Transformation, Politics, Religion, and Labour EthnologiaBalkanica18/2016: 54–65.

„Proslava dečjih rođendana u Beogradu: nekada i sada (rezultati preliminarnih istraživanja)“. Традиција и современост во Македонија и Србија. Institut za folklor „Marko Cepenkov“ iz Skoplja. Skoplje 2017. 61–70.

„Izazovi i poteškoće pri terenskom istraživanju goranske zajednice u Beogradu“. Традиција и современост во Македонија и Србија. Institut za folklor „Marko Cepenkov“ iz Skoplja. Skoplje 2017. 91–104.

„The Celebration of Children's Birthdays in Belgrade and Consumer Society“. Prospects for Anthropological Research in South-East Europe (ed. M. Martynova and I. Bašić). Moscow – Belgrade. 2019. N. N. Miklouho-Maklay Institute of Ethnology and Anthropology Russian Academy of Sciences, Moscow, Russia and Institute of Ethnography Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, Serbia. pp.135–152. (koautor Aleksandar Krel)

Предавања по позиву

Gora i Goranci – između tradicije i suvremenosti – Odsjek za etnologiju i kulturnu antropologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, 2018.

“Od krv voda ne biva” – krvno srodstvo i nasleđivanje – Istraživačka stanica Petnica 2017.

Savremene migracije i postmigracijski procesi na prostoru Balkana – Istraživačka stanica Petnica 2016.

Ко коганаслеђујеуСрбијиудругојполовини 20. ипрвојдеценији 21. века, Истраживачка станица у Петници, 2014.