Ова научна студија представља важан допринос антропологији детињства и антропологији доброте. Током распада СФР Југославије 1990-их, деца су, као и увек, била највеће жртве рата. Разарала се вишедеценијска повезаност народа који су улазили у састав ове вишенационалне државе. Са друге стране, изграђивале су се и јачале неке друге везе. У случају српског народа то je солидарност и помоћ коју је дуги низ година пружао грчки народ. У овој антрополошкој студији није реч о званичном, институционализованом повезивању и билатералној сарадњи земаља, већ се ради о зближавању „обичних“ људи на делу, о хуманитарним акцијама усмереним на пружање помоћи и угошћавање у грчким породицама српске деце из ратом захваћених подручја са територије некадашње Југославије. Ово је књига о „невидљивим херојима“ наших дана, Грцима и Гркињама који су изнели читав подухват и све до данас остали непознати.