Као посебне и често неупадљиве драгоцености унутар рукописа крију се записи. Значај ових кратких форми вишеструк је. Записи су често једини податак о настанку књиге. Неке летописне белешке представљају прворазредне историјске изворе. Књижевно вредни записи, иако малобројни, пружају слику о развоју и утицајима на књижевност. За језик записа утврђено је да стоји у блиској вези с народним језиком, чиме они постају филолошки и етнолошки прозор у свет тадашњег човека. Посебан етнолошки значај имају ретке практичне забелешке, које, за разлику од летописних, загледаних у вечност, захватају актуелни тренутак и свакодневни живот аутора. Такви су, на пример, рецепти за народне лекове, савети, обичаји и др.

У овој књизи се историјском, културолошком, текстолошком, стилском и језичком анализом успоставља нова слика о записима из сентандрејске рукописне збирке. Добијени подаци доприносе бољем поимању догађаја и времена у којима су настали, као и услова у којима се живело и стварало.