Циљ пројекта: идентификација улоге културног наслеђа у свакодневном понашању, локалним и државним стратегијама развоја и процесу евроинтеграција. Разумевање овог тростепеног односа неопходно је за успешну заштиту културног наслеђа и његово претварање у агенс развоја, како читаве државе, тако и појединачних локалних географско-политичких и различитих других заједница које имају или теже да имају и репрезентују сопствени идентитет.
Кратак опис: Заштита културног наслеђа је једна од изузетно актуелних тема у оквиру обликовања разноврсних идентитета, културних политика и развојних стратегија савременог света. Због тога је испитивање начина на који се дефинише шта јесте културно наслеђе и на који начин се оно користи, али и шта се из овог сегмента чувања и репрезентовања прошлих искустава искључује (дакле: шта није културно наслеђе) једна од тема која недвосмислено говори о начинима на које држава, али и било која друга врста заједнице, жели да представи себе и себи и другима.
Основни задаци: Културно наслеђе је веома широко поље у коме (и истовремено – којим) се обликује однос према прошлости, чиме се, заправо, избором вредности пројектованих на прошлост, дефинише садашњост и жељена будућност. Оно се током читавог 20. века, а нарочито током последњих деценија постојано шири, обухватајући све више најразличитија знања и искуства, била она материјализована или не:
Основни задатак пројекта је идентификовање и разумевање начина на који се у савременој Србији одвијају ти процеси.
Основни закључци: Разумевање начина на који грађани Србије, различите заједнице и не-територијално или чак неформално обликоване групе, концептуализују шта јесте њихово културно наслеђе омогућава изградњу мреже у којој ће учествовати музеји, као и све остале установе заштите културног наслеђа, али и облици/делови културног наслеђа који из најразличитијих разлога нису заштићени. Она би морала да буде подржана системом управљања знањем/информацијама, који би био способан за интелигентну обраду података и пружање подршке избору/одлучивању, а истовремено довољно флексибилан да корисницима омогући индивидуалне изборе и самостално кретање. Даљи корак у деконструкцији слике културе коју за кориснике креира недодирљиви ауторитет стручњака, била би могућност доградње постојећег/заштићеног скупа информација – другачијим погледима и материјалом који достављају сами корисници, и/или успостављањем веза са информацијама које већ постоје, али нису препознате као део система. Тако би се стварала интерактивна мрежа у којој би било могуће кретати се различитим путевима и видети различите слике стварности:
Могућности примене: Резултати овог истраживања се могу применити/примењивати у конструкцијама нових значења у оквиру идентификацијских пракси, како на нивоу државе, тако и на нивоу локалних заједница, али и других група које нису повезане политичко-географски, него на различите друге начине. Поред тога, они се могу користити и у оквиру пројектовања свих нивоа образовања, као и обликовању медијских стратегија репрезентације различитих идентитета. Успешна репрезентација значења културног наслеђа требало би и да омогући креирање различитих локалних стратегија развоја, у којима ће се оно користити као агенс развоја и економски ресурс, онако како се то већ чини у различитим европским земљама.
Мултиетницитет у оквирима једне државе - друштва, мултикултурне политике, као и процеси миграција представљају значајне савремене глобалне феномене који захтевају пажљиво праћење и истраживање. Етничка разноликост и кретање популација, (етничка) идентификација у оквирима и преко административних граница, као и друштвена организација етничке разноликости предстваљају изазов за савремени свет. У региону коме припада Србија ови процеси се одвијају са одређеним друштвено-историјским и културним специфичностима, које постављају оквире за истраживање савремених процеса везаних за етницитет. Истраживачи се у оквиру пројекта баве мултиетничким аспектима друштва у Србији, али такође и Србима изван матице, пре свега из аспекта конструкције и симболизације етничког идентитета, као и питањима савремених миграција, односно идентитетом и етницитетом и другим културним процесима који прате укорењивање / искорењивање, кретање / територијализацију, замишљене и стварне границе и њихову улогу у могућностима слободног кретања, као и у конструкцији “замишљених заједница” и идентитета.
Циљ пројекта је да прати разноврсна значења и функције (мулти)етницитета и етничке разлике на микро-нивоу, али у ширем контексту процеса транзиције, глобализације и евроинтеграција српског друштва, као и дијаспоре – »старе«, »нове« и посебно оне која настаје емиграцијом из Србије / Југославије 90-их година прошлог века. Један од важних циљева је отварање проблема савремених миграција у етнологији /културној антропологији, који постаје све актуелнији не само у смислу да је Србија простор са кога се исељава, већ и да постаје све више простор премрежен миграторним трасама, а у перспективи могуће и простор имиграције.
Резултати:У овом пројектном циклусу најзначајнији резултати тичу се питања симболизације идентитета појединих мањинских група, постконфликтних ситуација и идентитетских стратегија, мирне коегзистенције етнички различитих група, употребе традиције и нематеријалног наслеђа у симболизацији етничких разлика, миграција и идентитета и посебно проблема азиланата као актуелног савременог феномена у Србији и региону.
Могућности примене резултата: Кумулативно знање о етнокултурним процесима, из аспекта етнологије / социокултурне антропологије, која истраживања најчешће спроводи на микро-нивоу, нијансира сазнања добијена из аспекта друштвених наука попут социологије или политикологије, који проблем захватају на макро-нивоу ширих структура политичких и друштвених система. Резултати пројекта могу да помогну у дубљем разумевању интеретничких односа, у развијању нијансиранијих политика који се тичу феномена етничности, успешнијем предупређивању етничких конфликата и дискриминације, у осмишљавање пројеката који имају за циљ развијање толеранције према другом и другачијем.
Публиковани резултати (избор најзначајнијих наслова):
Циљ пројекта: Проучавање савремених облика религиозности и њиховог утицаја на различите сфере друштвеног живота у Србији.
Кратак опис: Пораст улоге религија у животу људи на крају 20. века био је глобална појава, која се раличито манифестовала у различитим културним окружењима. На територији бивше Југославије, повратак религији треба посматрати у најмање три основна контекста:
Основни задаци пројекта: Уочавање, анализа и презентација различитих облика савремене религиозности, те начина интерпретације религијских вредности у микро и макро друштвеним сферама.
Основни закључци: Припадност православној вери представља доминанти идентификациони маркер грађана Србије. То су уосталом показали и резултати пописа, а потврдило ово, примарно квалитативно истраживање. Међутим, истраживање указује на низак степен корелације између самоидентификације и религијске писмености, што повећава могућности различитих манипулација религијом.
Могућности примене: Првенствено у области културних политика и стратегија
Циљеви и примена: Пројекат„Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије и израда мултимедијалног интернет портала Појмовниксрпскекултуре“ осмишљен је као подстицај обједињавању и међусобном прожимању основних, примењених и развојних истраживања на пољу српског културног и језичког наслеђа са циљем да се створи јединствена дигитална ризница знања о српском језику и култури, која ће, уз поштовање највиших научних и технолошких стандарда, допринети очувању језичког и културноисторијског наслеђа, осавремењивању научне праксе на пољу етнологије и антропологије, науке о језику и других хуманистичких дисциплина и остваривању предуслова за дигиталну производњу знања у савременом информационом друштву.
Очекивани импакт пројекта:
Примена и корисници: С озбиром на своје научне, едукативне, општекултурне и информационе садржаје, пројекат би имао широку научну примену.
У општу едукативну примену спада:
Међународни контекст: Осавремењивање научноистраживачке делатности у Републици Србији, на начин на који се то увелико чини у другим развијеним државама, утицао би на интензивирање међународне сарадње Републике Србије са страним партнерима на пољу хуманистичких наука.
У библиотеци Етнографског института налази се вредна колекција негатива насталих током пионирских истраживања и фотографисања детаља народног живота на јужнословенским просторима, почетком 20. века. Аутор ове збирке је доктор Радивоје Симоновић, лекар, рођен 1958. у Лединцима, у Срему, а умро у Сомбору 1950.
Симоновић је током свог дугог живота написао је више књига и прилога из области медицине, али и антропогеографије, геоморфологије, етнологије и социологије. Привукао је пажњу Јована Цвијића, Ника Жупанића и Лазе Костића, а својим фотографским радом, оставио је драгоцена сведочанства о народном животу у читавом јужнословенском простору. Откривено је такође да читава Симоновићева фотографска заоставштина броји преко хиљаду слајдова, те да се делови ове колекције налазе у Музеју Војводине у Новом Саду и у Етнографском музеју у Београду.
Специфичност овог визуелног материјала је у томе што се он налази на посебним, стакленим, озолитским плочама, које су, у датом формату, у потпуности недоступне и неупотребљиве за евентуална истраживања културног наслеђа времена у коме су настале, као и за презентацију тог културног наслеђа широј јавности. На плочама се налазе прикази људи у народним ношњама, у различитим свакодневним и празничним ситуацијама, као и примери народног градитељства, насеља и сточарских стаништва. Слике су настајале на широком мултиетничком подручју бивше Југославије: у Војводини, посебно у Бачкој, на Косову, деловима Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе. Прелиминарним истраживањем утврђено је да се на делу плоча налазе снимци српског становништва у поменутим крајевима, али су ту и фотографије шокачке и крашованске етничке заједнице, као и поунијаћеног српског живља из Жумберка. Планирана је дигитализација плоча и њихова презентација у оквиру вирутелног видео архива и Појмовника српске културе, као и изложба у реалном простору.
Руководилац: Др Александра Павићевић
Архивска грађа са терена из Призрена, у поседу Библиотеке Етнографског института САНУ, која датира око 60 година уназад необрађена је и налази се у расутом стању.
У истраживањима су учествовали, осим етнолога, и представници сродних наука (социологије, архитектуре, музикологије и других дисциплина). Истраживачки тим за монографско испитивање Призрена чинили су, данас еминентни научници као што су Војислав Радовановић, Душан Недељковић, Боривоје Дробњаковић, Мирко Барјактаровић, Христифор Црниловић, Петар Влаховић, Сребрица Кнежевић, Милка Јовановић, Видосава Николић Стојанчевић, Марк Краснићи, Драгослав Девић, Милица Илијин, Бранислав Којић, Бранко Максимовић, Слободан Ненадовић, Зоран Петровић, Бранко Миленковић, Милисав Лутовац, Цветко Костић, Петар Шобајић, Радослав Павловић, Даринка Зечевић, Жељко Кумар, Владимир Ђурић, Лепосава Жунић, Рада Марковић и други.
Пројекат се односи на дигитализацију теренске архивске грађе из Призрена која је у поседу Етнографског института САНУ и њено објављивање у оквиру дигиталне платформе http://prepis.org. Дигитализација подразумева пренос у електронски запис етнографских картица, фотографија, негатива, магнетофонских трака, видео касета, рукописа, географских и топографских карти, нотних записа и музикалија по архивским принципима. Разноврсност грађе коју поседује Етнографски институт САНУ дозвољава разнородна истраживања и мултидисциплинарна повезивања: о култури становања (планови кућа), култури исхране, типологизацију игара и песама (магнетофонски и нотни записи), заната и обичаја за веће националне заједнице, лингвистичка (етимолошка, ономастичка), историјска (орална историја), на подручју некадашњег Призрена. Поједине целине ће бити разврстане и у збирке, као на пример лични фонд (А. Дероко) и биће у интеракцији са другим врстама грађе, што ће моћи да се представи како у научне сврхе тако и у сврхе излагања кроз изложбе и публикације. Формирана електронска база етнографских картица и архивалија омогућиће генерацијама будућих истраживача да се упознају ближе и са научним принципима и са постојећом грађом. На тај начин, унапредиће се приступ грани науке кроз практичне обуке за унос нове етнографске грађе и коришћење постојеће.
Руководилац:Драгана Радојичић
Банат је регион који карактерише изразита културна (етничка, језичка, верска) разноликост. Досадашња истраживања етнологије и других срoдних наука указала су и на богатство нематеријалног културног наслеђа, на пример обичаја и ритуала, фолклора, итд. Циљ овог пројекта је да – кроз истраживања ширег културног контекста као мреже различитих идентитета, култура, традиција – издвоји, документује, анализира и презентира оне елементе нематеријалног наслеђа који се сматрају посебно значајним како од стране експерата, тако, што је још важније, и од припадника саме заједнице. За мултиетничке заједнице Баната може се показати као значајно и специфично не само оно што представља вредно наслеђе појединих етничких група, већ и оно што превазилази њихове границе и што произилази из интеретничке комуникације и заједничког живота различитих група. Истраживачи ће обратити посебну пажњу на елементе нематеријалног културног наслеђа који представљају локално специфичне мешавине више етничких култура.
Циљ овог пројекат је између осталог и да помогне подизању свести о значају локалних културних вредности у самим заједницама, што може да повратно позитивно утиче на очување њиховог наслеђа. Поред тога, један од потенцијалних циљева је да, уколико се нађу посебно вредни елементи културног наслеђа, они буду стручно обрађени и предложени за укључивање у Национални регистар нематеријалног наслеђа Републике Србије.
Руководилац: Младена Прелић
Истраживачи: Мирослава Лукић Крстановић, Мирјана Павловић, Гордана Благојевић, Сања Златановић, Александар Крел
Спољни сарадник: Биљана Сикимић (Балканолошки институт САНУ)
Другу половину 20. века обележили су друштвени процеси - урбанизација, модернизација, секуларизација, десекуларизација, гранзиција - који су иницирали корените промене у традиционалној култури. Значај пројекта је у сагледавању промена у начину живота на релацији традиционално/савремено руралних и урбаних средина, а као последице политичких, економских и друштвених процеса. Истраживања на Пројекту обухватиће а) праћење специфичних историјских процеса и дешавања током друге половине 20. века са акцентом на деведесте године, б) импликације на социјално-прване и економско-политичке процесе у односу на институције друштва, в) праћење културног дис/континуитега између традиционалног и модерног културног концепта при утицају спољашњих фактора (глобализација, интеграција, транзиција, социо-политичка дешавања у Србији) са циљем да се установе узрочно-последични фактори и њихов утицај на мере правне и економске политике као и на промене унутар институција друштва кроз проучавање становања, брака и породице, омладине, сродничких односа и религије. Синхроно и прјахроно проучавање промена иницираних културним и друштвеним процесима уз мултидисциплинарни и компаративни приступ омогућиће сагледавање трансформацијских и транзиционих процеса у антрополоппсим проучавањима српског друштва са акцентом на другу половину 20. века.
Руководилац: др Драгана Радојичић
Истраживачи: Ивица Тодоровић, Јадранка Ђорђевић, Мирослава Малешевић, Ласта Ђаповић, Милина Ивановић-Баришић, Александра Павићевић, Љиљана Гавриловић, Зорица Дивац, Маријана Митровић, Ивана Грубишић
Пројекат испитује развој система/форми културне комуникације у различитим културама у Србији, њихову повезаност са социјалном структуром и типовима културног окружења. Пројекат обухвата истраживање заједница са усменом традицијом (на примеру Рома и Влаха) и савремене популарне културе у Србији. Упоредном анализом ових различитих културних типова, моћи ће да се установе варијације и сличности између групне оријентације и схватања времена као "догађаја" у ромској/влашкој усменој култури наспрам претпостављене индивидуалне оријентације и схватања времена као иинеарног концепта у савременој култури у Србији. Пројекат ће поред гога анализирати фазе деконструкције/реконструкције и успостављање/развој интеракцијских система унутар култура са усменом традицијом и популарне културе. Циљ оваквог приступа је да објасни како људи примају и користе информације и како користе различите форме комуникације као основ за изградњу социјалног/културног идентитега. Друштвено понашање које окружује стварање и коришћење комуникационих "производа" кључ је за разумевање културе као система комуникације регулисаног социјалним системом. Упоредном анализом заједница са усменом и писаном традицијом, пројекат ће показати како значења, усвојена и преношена различитим облицима комуникације обликују идентитет учесника, њихов поглед на свет и социјално ангажовање, као и како се различитим начинима комуникације изграђују, преносе и одржавају односи моћи, полова и морала унутар културних група.
Руководилац: др Јелена Чворовић
Истраживачи: Љиљана Гавриловић, Мирослава Лукић-Крстановић, Мирослава Малешевић, Александра Павићевић, Иван Ђорђевић, Срђан Радовић, Весна Трифуновић, Славољуб Гацовић, Горан Штркaљ
Првенствени циљ пројекта је да допринесе разумевању значења и перспектива мултиегницитета у савременом свету, посебно у Србији и региону Балкана /Југоисточне Европе, са нагласком на проблемима егничких мањина, њиховог пшожаја и процеса етничких идентификација. Истраживање ће обухватити културне, као и пшитичке и правне димензије проблема, односно њихову интеракцију. Пажња би првенствено била посвећена проблемима везаним за симболичку конструкцију и репрезентацију мањинских, али и већинских идентитета; проблеме њихове хомогености, односно релативности и вишеструкости; за пшожај етничких мањина, како оних са признатим статусом, тако и оних оспораваних или "невидљивих"; интеретничку комуникацију и конфликт; одговоре етничких група на савремене процесе транзиције, европеизације, глобализације; односе моћи на релацији већина — мањина, односно етничке групе — држава, као и за питања права мањина и односа пшитичке заједнице грађана и егничке групе, којим се данас доводи у питан.е девегнаестовековни концепт државе и права (суверенитет, иегитимитег, лојалност, самоопредељење...) и отварају се бројна питан.а демократског утемељења консоцијације различитих егничких фупа у оквиру једне државе / друштва.
Руководилац: дописни члан САНУ Војислав Становчић
Истраживачи: Младена Прелић, Сања Златановић, Мирјана Павловић, Мирослава Лукић-Крстановић, Мирослав Нишкановић, Александар Крел, Гордана Благојевић, Марта Стојић, Душан Дрљача
Етнографски институт Српске академије наука и уметности је током 2002. године наставио са бројним активностима у вези са радом на новим, трогодишњим пројектима чија реализација је отпочела у 2002. години.
На захтев Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије дати су програмски циљеви и план рада Етнографског института САНУ за 2002. годину, у оквиру конкурса за фундаменталне научноистраживачке пројекте МНТРС. Институт се пријавио са два пројекта за која је урађена потпуна документација и образложење тема и циљева истраживања. То су следећи пројекти:
1. Традиционална култура Срба – системи представа, обреда и социјалних институција (руководилац др Ласта Ђаповић), који се бави монографским проучавањем појединих сегмената традиционалне културе и мањих географских целина у Србији и етницитета Срба у дијаспори.
2. Савремена сеоска и градска култура – путеви и трансформација (руководилац др Драгана Радојичић), који се бави истраживањима нових услова живота и облицима традиционалне културе на селу и у граду, који су измењени или су на старим створени нови.
Рад на оба пројекта подразумева мултидисциплинарни и компаративни приступ истраживањима, а на њима ради 16 истраживача Етнографског института САНУ и три пензионисана научна саветника. Поред истраживача, у раду на пројектима ангажоване су и библиотека и стручне службе.
Ови пројекти чине окосницу рада Института за наредни период.
Рад ЕИ САНУ на постојећим пројектима представља основу за будућа сондирања и истраживања етничке слике садашње Србије, која би била усмерена на представљање културне стварности и изналажење путева њене стабилизације.
Пројекат је реализован у сарадњи са Универзитетом Палермо из Буенос Аиреса од 2012-2014. године. Резултат рада је објављивање научних радова у сарадњи са колегама из Аргентине. Радови могу да се виде на линку: http://fido.palermo.edu/servicios_dyc/publicacionesdc/vista/detalle_publicacion.php?id_libro=510
Координатор: Бранислав Пантовић
Истраживачи: Драгана Радојичић, Александра Павићевић, Весна Трифуновић, Јована Диковић, Милеса Стефановић Бановић;
Етнографски институт САНУ и Етнографски институт Бугарске академије наука (БАН) склопили су уговор о научној сарадњи за период 2009-2011, у оквиру међуакадемијске научне сарадње САНУ и БАН, на тему:
Пројекат је наставак једне добре традиције сарадње која је уз много обостраног труда изграђена у последњих десетак година. После дуготрајног периода непостојања контаката између два водећа етнолошка института у Србији и Бугарској, крајем деведестих година обновљена је научна сарадња, реализовано је неколико сукцесивних академских пројеката, чији су резултат шест објављених зборника (3 у Бугарској и 3 у Србији), посвећених темама важним за етнологију – аспекти животног циклуса у традиционалним културама Бугара и Срба, свакодневна култура социјализма и постсоцијализма и др.
Садашњи научни пројекат, у коме учествују сарадници Етнографског института САНУ (мр Зорица Дивац, руководилац пројекта, проф.др Драгана Радојичић, др Љиљана Гавриловић, др Мирослава Лукић-Крстановић, др Александра Павићевић, др Лада Стевановић, мр Срђан Радовић, мр Иван Ђорђевић) иIV srpsko'bugarska konferencija, Zrenjanin Етнографског института са музејем БАН (др Станка Янева, руководилац пројекта, проф.др Рачко Попов, проф.др Милена Беновска-Събкова, др Ана Лулева, др Валентина Васева , др Иванка Петрова, др Галин Георгиев, др Ива Кюркчиева) представља наредну степеницу у упоредном изучавању важних процеса савременог развоја две земље – конструисање националног идентитета у вези са културним наслеђем у контексту европских интеграција и глобализације. Упоредна анализа је изузетно корисна у оваквом истраживању јер показује "културне" и "националне специфичности" које нису видљиве у затвореним, изолованим проучавањима искључиво сопствене културе. Као резултат може се очекивати темељније познавање обе културе – бугарске и српске.
Циљ овог пројекта јесте обављање етнолошких истраживања која би требало да покажу како се у две балканске земље, од којих је једна (нова) чланица ЕЗ, а друга – још увек изван ЕЗ, везују национални идентитет и културно наслеђе. То подразумева вишеслојну анализу:
Заједнички пројекат са Етнографским инститиутом Пољске академије наука - Shifting Borders in Central, Eastern and South Eastern Europe.
У Тематски плана научне међуакадемијске сарадње, за период 2007-2009., САНУ и Румунске академије наука (РуАН) увршћена је и тема
коју реализују Етнографски институт САНУ и Институт за социолошка истраживања у Темишвару. Сарадњом су предвиђена теренска испитивања мањина од стране матичних института, по принципу бездевизне размене истраживача.
Институт за етнологију и антропологију "Н. Н. Миклухо-Маклај" Руске академије наука (РАН) и Етнографски институт САНУ, у оквиру Протокола о међународној научној сарадње САНУ и РАН (2006-2009) сарађује на две теме:
1. Етнички процеси у словенском свету после 1991. године
2. Свакоднева култура у постсоцијалистичком периоду
Планирани су следећи облици научне сарадње:
је тема новог пројекта који реализује Етнографског института САНУ са Институтом за етнологију Словачке академије наука (САН) из Братиславе, за период 2008-2013, а у оквиру међуакадемијске научне сарадње САНУ и САН.
Сарадња је кобнкретизовања на следећи начин:
Руководиоци пројекта: проф др Драгана Радојичић (ЕИ САНУ) и проф др Габријела Килијанова (Институт за етнологију САН)
С распадом СФР Југославије и настанком нових држава радикално се променио статус Срба у Словенији и Словенаца у Србији: постали су држављани новх, “етнички” конституисаних држава. Последице овог новог положаја су наравно приметне и у перцепцији властитог положаја и (културног) иденитета исељеничких група које су тема овог истраживачког пројекта.
Идентитети и самоперцепција Срба у Словенији и Словенаца у Србији променљиви су, контекстуални и подвргнути реконцептуализацијама, како због унутрашње динамике унутар исљеничких група, тако и због односа појединачних држава према овим групама. У току 2010. године се променио и формални статус словеначких исељеника у Србији, када је Национални савет признао словеначку народну мањину у Републици Србији, чиме је дошло до промене и њеног правног положаја и финансирања.
Срби и Словенци имају везе, искуства и успомене на заједнички живот у Kраљевини Југославији и у СФРЈ. Оне припадају њиховим личним, националним и транснационалним идентитетима који имају своје маркере или симболе – који их радзвајају и спајају. С тог становишта, овај билатерални пројекат намењен је бављењу одабраних тема тј. различитих начина преко којих појединици и групе Словенаца и Срба у оба национална оркужења доживљавају своје националне прпадности – словенство, српство, југословенство или нешто хибридно. Посебна пажња пројекта биће намењена доживљавању и означанвању етничке/националне припадности, узајамно приписаним иденитетима и специфичном доживљавању југословенства пре и након 1991. године.
Циљ пројекта је наставак обновљене научне сарадње између института у Љубљани и Београду, с тим да смо у њега, поред Инштитута за народописје, укључили и словеначку истраживачку институцију која се бави миграцијама (Инштитут за словенско изсељенство ин миграције ЗРЦ САЗУ, Љубљана). Далекосежни циљ ових истраживања је боље разумевање свакодневних и симболичких пракси у вишенационалном/мултикултурном окружењу као и допринос међукултурном дијалогу. Посредан допринос наших истраживања може се искористити у трговини, туризму, коректној употреби националних симбола у јавности, као и за проток сазнања у педагошкој сфери на универзитетском нивоу, те за утицај на друге истраживачке пројекте.
Водиле пројекат:
Др Лада Стевановић
Проф. Др Маја Година Голија, Inštitut za slovensko narodopisije, ZRC SAZU
Резултати пројекта:
Срби и Словенци: миграције, сусрети људи, идеја и идеологија у српско-словеначким односима, темат у ГЕИ САНУ, LXIV, 2016.
Тема и проблем којима смо се бавили у оквиру заједничког пројекта су Срби у Словенији - етнолошка истраживања идентитета. Наведена тема са етнолошког становишта засада није систематски проучавана, а ради се о миграционом процесу и етничкој групи која има своје специфичности када су у питању Срби ван матице.
Срба у Словенији данас има око 40.000 и представљају највећу мањинску групу у тој земљи. Шире гледано, ова група се састоји из два слоја: старије, историјске енклаве која постоји од 16-ог века у селима Беле Крајине и новије струје миграната који су се током двадесетог века настањивали у Словенији у више таласа и са различитим мотивима, тако да не представљају хомогену групу. Положај припадника српске етничке групе се мења од како Словенија постаје самостална држава. Претходни сународници и конститутивни народи једне заједничке државе постају већина, односно мањина чији статус у новим условима тек треба да се дефинише и потврди. Ова ситуација даје широке могућности за проучавање проблематике конструисања, чувања и/или губљења етничког и културног идентитета групе.
Кроз резултате овог истраживачког пројекта желели смо целовитије да сагледамо актуелну ситуацију у вези са српском етничком заједницом у Словенији и да покушамо да дамо одговоре на нека од питања као што су: положај и институционално организовање Срба у Словенији, њихов културни и етнички идентитет и процеси интеграције, а евентуално и асимилације у новој средини, као и одржавање веза са матичном земљом.
Досадашња сарадња успостављена је посредством Министарства за науку и ехнолошки развој Републике Србије и Министарства за културу Словеније на основу Међународног билатералног споразума између Србије и Словеније (Споразум о научној и технолошкој сарадњи).
Водиле пројекат:
Др Мојца Равник
Др Младена Прелић
Сарадња је остваривана кроз међусобне посете, са циљем теренских истраживања, међусобних консултација, консултовања библиотека, одржавања тематских предавања и сл. Билатерална сарадња је подразумевала реципроцитет у финансирању путних трошкова и истраживачких дана, у првом случају 4X7 дана годишње, у другом случају 3X7 дана годишње за сваку партнерску страну.
Водиле пројекат:
Др Ингрид Славец Градишник
Др Драгана Радојичић
Резултати пројекта:
1. Монографија др Марије Станоник, Етнологија у писмима и сликама, као 5. свеска едиције Животопис, ЕИ САНУ, Београд, 2008.
2. Прва српско-словеначка конференција, као једна од секција научнох скупа у
организацији ЕИ САНУ и Старо село Сирогојно, одржаног у Сирогојну 1-3. септембра 2009. године - 14 учесника (5 из Словеније, 9 из Србије)
3. У 2010. Публиковани су радови са скупа, као као тематски број часописа Традитионес (издање партнерског института из Љубљане) http://isn.zrc-sazu.si/index.php?q=sl/node/297
Етнографски институт САНУ и Етнолошки институт Академије наука Чешке републике(АН ЧР) из Прага (са одељењем у Брну и Институтом европске етнологије Масариковог универзитета из Брна) склопили су Споразум о научној сарадњи и раду на заједничком пројекту:
Планирано је да се сарадња одвија кроз:
узајамно публиковање научних тестова у главним часописима Института
размена научних радника кроз студијске боравке у оквиру међуакадемијске сарадње
реципрочно организовање научних конференција и узајамно позивање на научне конференције
пружање помоћи ЕИ САНУ приликом конкурисања за европске пројекте (Етнолошки Атлас и Етнолошки Речник).
Руководиоци пројекта: проф др Драгана Радојичић (ЕИ САНУ) и Проф др Зденек Ухарек (Етнолошки институт АН ЧР), Јана Поспишилова (Етнолошко одељење у Брну)