Милеса Стефановић - Бановић

Насловна / Активни истраживачи / Милеса Стефановић - Бановић
Милеса Стефановић - Бановић

Милеса Стефановић - Бановић

Академска титула: доктор наука

Научно звање: Виши научни сарадник

Рођена 1979. године у Београду. Средњу школу завршила је у Линцу (Аустрија). Дипломирала је 2003. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за мађарски језик и књижевност. Године 2008. дипломирала је такође на Православном бог...

Мејл: kimiaera@gmail.com

Рођена 1979. године у Београду. Средњу школу завршила је у Линцу (Аустрија). Дипломирала је 2003. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за мађарски језик и књижевност. Године 2008. дипломирала је такође на Православном богословском факултету у Београду. Магистарску тезу под називом „Записи у српским рукописима Сентандрејске збирке” одбранила је 2010. на Филолошком факултету у Београду. Докторску тезу под називом "Беседе, слова и поуке на Благовести у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића", одбранила је 2016, такође на Филолошком Факултету у Београду. Током студија, у различитим периодима била је стипендиста Министарства просвете РС, Министарства вера РС и немачке Фондације „Конрад Аденауер”.


Од 2009. запослена као истраживач-сарадник у Етнографском институту САНУ на пројекту Србија између традиционализма и модернизације – етнолошка и антрополошка проучавања културних промена. Тренутно је ангажована на пројектима: Стратегије идентитета: савремена култура и религиозност и Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије. Израда мултимедијалног интернет портала „Појмовник српске културе”. Аутор је већег броја научних радова, приказа и превода, објављених у домаћим и иностраним часописима и тематским зборницима. Учествовала је на више научних скупова и конференција у земљи и иностранству.
Бави се утицајем религије на свакодневни живот, при чему комбинује савремене антрополошке теме са темама из области религиологије, културне историје и историјске антропологије. У својим истраживањима, филолошко-антрополошким приступом језичкој, књижевној и етнографској грађи, како у архивским, тако и у савременим изворима, проучава питања етничког идентитета, миграције, традиционалне и савремене облике религиозности и обредно-религијску праксу.
Говори и користи литературу и на немачком, мађарском, енглеском и руском језику и служи се француским. Током студија теологије изучавала је црквенословенски, старословенски, руски, старозаветни јеврејски и новозаветни грчки језик.

Чланци:

  • „Вера се не подразумева”, Катихета, Издавачки фонд СПЦ, Београд 2009, 82–89.
  • „Ускршњи обичаји ‒ слике из сећања Срба у Мађарској. Грађа и коментари”, Гласник Етнографског института САНУ LVII (1), Београд 2009, 269–286.
  • „Галерија Шумановић у Шиду као допринос туристичкој понуди Србије”, (коаутор Петар Петковић), Tематски зборник радова међународног значаја „Унапређење туризма као фактор развоја привреде Републике Србије“, Институт за међународну политику и привреду, Београд 2010, 416–422.
  • „Задужбине династије Немањића као туристички имиџ Србије”, (коаутор Петар Петковић), Tематски зборник радова међународног значаја „Унапређење туризма као фактор развоја привреде Републике Србије“, Институт за међународну политику и привреду, Београд 2010, 397–404.
  • „Свакодневни живот Срба у Угарској на основу записа у рукописима Сентандрејске збирке”, Етнографија Срба у Мађарској 6, Будимпешта 2011, 121–135.
  • „Питање реформе црквеног календара: информисаност и ставови грађана Србије”, Гласник Етнографског института САНУ LIX (1), Београд 2011, 49–71.
  • „Значај и перспективе очувања материјалног наслеђа Српске православне цркве на подручју Далматинске епархије”, (коаутори Драгомир Јанковић и Петар Петковић), Зборник радова са скупа „III међународна научна конференција: Очување и заштита културно историјског наслеђа Србије у иностранству“, Институт за међународну политику и привреду у Београду, Београд 2011, 145–159.
  • „Слике из живота Срба северно од Саве и Дунава на основу извора археографског фонда Библиотеке Епархије будимске”, Зборник радова са скупа „III међународна научна конференција: Очување и заштита културно историјског наслеђа Србије у иностранству“, Институт за међународну политику и привреду у Београду, Београд 2011, 273–283.
  • „Инвентар српских ћирилских рукописа у Мађарској XIII–XIX век”, (коаутор Димитрије Стефановић), Археографски прилози 34, Београд 2012, 39‒75.
  • „Наша дијаспора у Аргентини”, (коаутор Бранислав Пантовић), Гласник Етнографског института САНУ LXI (1), Београд 2013, 119–131.
  • „Српска православна црква као део културно-историјског наслеђа наших исељеника у Аргентини”, (коаутор Бранислав Пантовић), Зборник радова са научне конференције са међународним учешћем „Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству (IV)”, Институт за међународну политику и привреду у Београду, електронски оптички диск (CD-ROM), Београд 2013, 205–213.
  • „Material Culture as a Source of Orthodox Christian Identity in Serbia at the End of 20th and the Beginning of 21st Century”, u: Klaus Roth, Jennifer Cash, Jutta Lauth Bacas (eds.), Southeast European (Post)Modernities, Part 2: Changing Forma of Identity, Religiosity, Law and Labour. Ethnologia Balkanica 16, InASEA (Institut für Volkskunde/European Ethnology at Munich University, and the Ethnographic Institute with Museum of the Bulgarian Academy of Sciences, Sofia), 2013, http://www.lit-verlag.de/isbn/3-643-90439-3, 209­­­–224.
  • „Eтнолошкa истраживања на основу архивских извора Епархије будимске: значај и могућности“, у: Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе. Зборник ЕИ САНУ 29, Београд 2013: 85–92.
  • „Настава југословенских учитеља у Аргентини 1939-1944”, (коаутор Бранислав Пантовић), Гласник Етнографског института САНУ LXII (1), Београд 2014, 227–244.
  • „Ejemplos del uso de los símbolos cristianos en la vida cotidiana en Serbia”, Cuadernos del Centro de Estudios de Diseño y Comunicación (Universidad de Palermo) 52, ISSN: 1668-0227 (2015), ISSN: 1668-5229 (2014/online), Buenos Aires 2014, http://fido.palermo.edu/servicios_dyc/publicacionesdc/vista/detalle_publicacion.php?id_libro=510, 337–350.
  • „Употреба предмета са хришћанском симболиком у свакодневном животу у Србији“, Религија, религиозност и савремена култура од мистичног до (и)рационалног и vice versa. Зборник Етнографског института САНУ 30, Београд 2014, 115–125.
  • „Домовински клубови и удружења наших исељеника у Аргентини”, (коаутор Бранислав Пантовић), Гласник етнографског музеја 78, Београд 2014, http://anthroserbia.org/Journals/Article/1851, 107‒120.
  • „In Between Everyday Life and Nostalgia, Emigrants from Serbia and Montenegro in Argentina“, Slovenský národopis / Slovak Ethnologye 2, Institute of Ethnology SAS, Bratislava 2015, 146–160.
  • „Однос према црквеном календару као елементу културног наслеђа у Србији: ставови у интернет-простору“, Религијска култура, ISBN 978-96-82031-33-8, Ниш 2015, стр. 181–210.
  • “Jovan Cvijić in Serbian Lexicography of the 20th and the Beginning of the 21st Century”, Vladimir Roganović, Milesa Stefanović-Banović, Zbornik radova, Srpska akademija nauka i umetnosti, Geografski institut “Jovan Cvijić”, Beograd 2016, ISSN 0350-7599, UDK:910:929”20/21”, DOI:10.2298/IJGI1601143R, стр. 143-156.
  • „Чули и видели својим очима“, Драгана Радојичић и Милеса Стефановић-Бановић, Јасеновац - Право на незаборав, Правни и антрополошки аспекти културе сећања на жртве НДХ у Другом светском рату, ISBN 978-86-7587-087-6, Београд 2017, стр 170-193.
  • „Пионирски рад Гаврила Стефановића Венцловића на преношењу хришћанске традиције на народни језик“, Гласник етнографског института САНУ LXV (3), ISSN 3050-861, Београд 2017.
  • „Беседа Јована Дамаскина на празник Благовести у преводу и преради Гаврила Стефановића Венцловића“, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр 4. за 2017, ISSN 0352-5732, Нови Сад 2017.
  • „Нешто о лексици у беседама на Благовести Гаврила Стефановића Венцловића“, Доситејев Врт 4, Годишњак Задужбине Доситеја Обрадовића, 811.163.1'367.622, 821.163.41.08, ISSN 2334-9476, Београд 2016. (изашло у 2017), стр. 107-125.
  • “Souvenirisation of Religious Symbols: the Example of Knez Mihailova street Zone“, Етнолошко-антрополошке свеске 28, 17/2017, Београд 2017, стр. 77-89.

Учешће на конгресима, саветовањима и научним скуповима (објављено у изводу):

  • „Галерија Сава Шумановић у Шиду као допринос туристичкој понуди Србије”(коаутор Петар Петковић), Туристички имиџ Србије као фактор развоја привреде, научна конференција са међународним учешћем, Пролом Бања, Србија, 16–18. април, 2010. Институт за међународну политику и привреду у сарадњи са немачком фондацијом „Hans Sеidel”, Београд 2010, 72.
  • „Задужбине династије Немањића као туристички имиџ Србије”(коаутор Петар Петковић),Туристички имиџ Србије као фактор развоја привреде, научна конференција са међународним учешћем, Пролом Бања, Србија, 16–18. април, 2010, Институт за међународну политику и привреду у сарадњи са немачком фондацијом „Hans Seidel”, Београд 2010, 69.
  • „Значај и могућности етнолошких истраживања на основу архивских извора Епархије будимске”, Етнологија Срба у Мађарској: стање и перспективе, Будимпештa (Мађарскa) 19‒20. новембар 2010, међународна конференција, Београд 2010, 14.
  • „O животу Срба северно од Саве и Дунава на основу извора археографског фонда Библиотеке Епархије будимске”, Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству, Београд, 23.06.2011, Институт за међународну политику и привреду, Београд 2011, стр 32–33.
  • „Материјално наслеђе СПЦ у савременом животу Далматинске епархије”, (коаутор Драгомир Јанковић МА), Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству, Београд, 23.06.2011, Институт за међународну политику и привреду, Београд 2011, 76.
  • „Religious Material Culture as a Source of "(Post)modern" Orthodox Christian Idendity in Serbia”, Southeast European (Post)Modernities, The 6th conference of International Association for Southeast European Anthropology (INASEA). Regensburg 28.4.–1.5.2011, 90.
  • „Нешто о одликама записа у рукописима сентандрејске збирке”, Трећи годишњи симпосион: Српска теологија данас, Православни богословски факултет, Универзитет у Београду 27–28.5.2011, 19.
  • „Примери намене и (зло)употребе хришћанских симбола у свакодневном животу”, Трећи годишњи симпосион: Српска теологија данас, Православни богословски факултет, Универзитет у Београду, Београд 27–28.5.2011, 10‒11.
  • „Прелиминарно истраживање српске и црногорске емиграције у Аргентини (верски и национални идентитет)”, (коаутор Бранислав Пантовић), Културе и границе, Међународна конференција Етнографског института САНУ, Вршац, 6–8.5.2011, 39–40.
  • 20 Јahre getrennt – was verbindet uns heute? Учешће по позиву, међународна конференција у организацији фондације Конрад Аденауер Каденабија (Италија), 28.5. до 31.5.2012.
  • „Однос верског и национaлног идентитета у Србији на примеру употребе религијских симбола у свакодневном животу“, Национални и европски идентитет у процесу европских интеграција, Београд, 28–29.06.2012. Институт за међународну политику и привреду, Београд 2012, 74–75.
  • „Српска православна црква као део културно-историјског наслеђа наших исељеника у Аргентини”, (коаутор мр Бранислав Пантовић) Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству, IV Међународна конференција Институт за међународну политику и привреду, Београд, 18–19. октобар 2012, Београд 2012, 76‒77.
  • „Улога и значај домовинских клубова и друштава у очувању културног наслеђа наших исељеника у Аргентини”, (коаутор Бранислав Пантовић), Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству, IV Међународна конференција, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 31. септембар – 1. октобар 2013, Београд 2013, 76‒77.
  • „Суочавање са собом суочавање са другим, да ли је могуће помирење на Балкану?“, Међунаронда научна конференција Суочавање са собом суочавање са другим, да ли је могуће помирење на Балкану? Етнографски институт САНУ и Фондација Конрад Аденауер Београд,30-31.10.2014. Београд 2014, 5‒6.
  • „Делатности епархије буеносаирешке на обнављањудруштвено-културнох активности наших исељеника у Аргентини“ (коаутор Бранислав Пантовић), Дипломатија и култура Србије: стање и перспективе, национална научна конференција са међународним учешћем, Институт за међународну политику и привреду, Београд 29.06.2015, Београд 2015, 76‒77.
  • “Jovan Cvijić in the 21st Century Serbian Lexicography“ (коаутор Владимир Рогановић), International Scientific Conference 150th Anniversary of Jovan Cvijić’s Birth,Serbian Academy of Sciences and Arts, Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, Belgrade City Museum, Београд 12‒14.10.2015, Београд 2015, 24.
  • „Коришћење лексикографских дела општег типа у примени етнолошких и антрополошких радова“, Владимир Рогановић и Милеса Стефановић-Бановић, Ретроспективе и перспективе етнологије и Антропологије, Међународна научна конференција поводом 70 година Етнографског института САНУ, Сирогојно 8-10. септембар 2017, излагање:, ISBN 97-86-7587-090-6, Београд-Сирогојно 2017, стр. 107.
  • “From religious simbol to souvenir: offer in the zone of Knez Mihailova street“, Art practices and urban promenades Belgrade’s Knez Mihailova Street vs. Dionysisus the Aeropagite Promenade in Athens, Round table-6th October 2017, ISBN 978-86-7587-093-7, Beograd 2017, стр. 24-25.

Научне критике, полемике и прикази:

  • „Петар Славковски, Свет који нестаје. Традиционална аграрна култура Словака у централној и јужној Европи”, Гласник Етнографског института САНУ, Београд 2009, 169–171.
  • „Прилог проучавању порекла и прошлости Срба у Мађарској. Александар Бачко, Из прошлости Сентандрејских породица, (Зборник за српску етнографију и историју, књига 3, Београд 2009, меки повез 1-247)”, Етнографија Срба у Мађарској 6, Будимпешта 2011, 267–271.
  • „Искуство смрти у савременом друштву у Србији, у периоду од 19. до 21. века: др Александра Павићевић, Време (без) смрти. Представе о смрти у Србији 19-21. века, Посебна издања Етнографског института САНУ, књига 73, Београд 2011“, Гласник Етнографског института САНУ, Београд 2012, 143–145.
  • „Прилог етнолошким и антрополошким проучавања српске дијаспоре у Грчкој у првој половини 20. века, др Гордана Благојевић, Срби у Солуну у првој половини 20. века: о религијској припадности и етничком идентитету,Systemintelligence Products: Етнографски институт САНУ, Београд 2012”, Етно-антрополошке свеске 20/2012, Београд 2012, 195–197.

Преводи:

  • „Употреба народног језика у литургији“(превод са немачког), Богословље LXVIII 2, Београд 2008, 193‒213.
  • „Филипово јеванђеље“(превод са немачког и припрема неканонског јеванђеља библиотеке Наг Хамади), Логос 2006, Београд 2006, 53‒70.