Forum Etnografskog instituta SANU Vas poziva da u sredu 20. novembra 2024. godine u 12 sati u Zgradi SANU (Knez Mihailova 36, 1. sprat, sala 102) prisustvujete predavanju dr Aleksandra Boškovića (Arheološki institut Beograd, Jagielonski univerzitet u Krakovu, UFRN, Natal, Brazil) pod nazivom ,,Izmišljene istorije: zašto kažeš ,,kolonijalno" a misliš ,,antropologija?". 

Predavanje ima za cilj da ukaže na implikacije nedavnih debata u vezi kolonijalizma i  antropologije, ali i na diskusije u vezi odnosa nauke prema iskazivanju različitih vrednosti. Još je Maks Veber pisao da se, kada se pomešaju naučno istraživanje i lične političke preference, uvek je nauka ta koja strada. U savremenoj antropologiji, diskusije su pojačane antagonizmom koje neki autori imaju prema ovoj naučnoj disciplini, ali antagonizmom koji je često praćen odsustvom bilo kakvog znanja o predmetu o kojem se govori (the Dunning Kruger effect). Na primer, često pominjana fraza o  vezi antropologije i kolonijalizma je besmislena, što se lako može videti i iz često citirane knjige koju je Talal Asad priredio 1973. (i koja se bavila samo britanskom antropologijom). Nažalost, kao i u mnogim sličnim primerima, autori koji vole da  kritikuju često od knjige pročitaju samo naslov. Predavanje će se posebno fokusirati na konkretne primere iz istorije antropologije (Morgan, Boas, Kreber, Tilion), primere kao što je Saidovo (Edward Said) izmišljanje orijentalizma kod W. R. Smitha, kao i na neke polemike koje su usledile nakon predsedničkog saopštenja na godišnjoj konferenciji Američke antropološke asocijacije (AAA) 2021. (Gupta & Stoolman). Zanimljivo je da su svi autori i autorke koji se bave istorijom antropologije odbacili tvrdnje koje su izneli Gupta i Stolman – mada je njihov odgovor bio cenzurisan u glasilu AAA. Takođe će biti pomenuta i odgovornost samih antropologinja i antropologa za  nerazumevanje discipline, jer se često ne usuđuju da se suprotstave očiglednim neistinama, ili nekritički prihvataju i perpetuiraju stereotipe o odnosu antropologije prema ženama (potpuno ignorišući razvoj u SAD krajem XIX i početkom XX  veka, ili nastanak antropologije u Južnoj Africi), ili prema drugima (u smislu  etniciteta ili rase).. 

Aleksandar Bošković je naučni savetnik u Arheološkom institutu u Beogradu, gostujući profesosr socijalne antropologije na UFPN u Natal (Brazil) i ULAM stipendista na Jagiellonskom univerzitetu u Krakovu (Poljska). Član je (“Overseas fellow”) Kraljevskog antropološkog instituta (RAI), a od 2018. urednik serije Anthropology's Ancestors kod izdavača Berghahn Books. Urednik je časopisa Anthropological Journal of European Cultures (AJEC). Magistrirao je antropologiju na Tulejn univerzitetu (Nju Orleans, SAD) 1993, a doktorirao socijalnu antropologiju na Univerzitetu Sent Endrjus (Škotska, Velika  Britanija), 1996. Postdoktorske studije je završio na Univerzitetu Vitvatersrand (Johanesburg, Južna Afrika), 2003. Bošković je zajedno sa Hanom Fermelenom osnovao Mrežu za istoriju antropologije (HOAN) u okviru EASA, 2016. Od 2013. do 2018. bio je  potpredsednik Komisije za teorijsku antropologiju Međunarodne unije antropoloških i etnoloških nauka (IUAES). Dobitnik je više stipendija i nagrada (DAAD, Institut d’études  avancées Lyon, Civil Society Scholar Award, NAWA), a bio je i gostujući istraživač na  institutu Maks Plank u Haleu (Nemačka), kao i na univerzitetu u Aberdinu (Škotska). Član je Društva za praistoriju (The Prehistoric Society), kao i UO (Bord direktora) Međunarodne asocijacije za komparativnu mitologiju (IACM). Autor je ili priređivač  dvadeset knjiga, među kojima su William Robertson Smith (New York, 2021), Antropologija –  od kamenog doba do kompjutera (Beograd, 2021), Mesoamerican Religions and Archaeology (Oxford, 2017) i African Political Systems Revisited (priredio sa Ginterom Šleom; Oxford -  New York, 2022). Objavio je više stotina naučnih radova u časopisima kao što su American Anthropologist, Anthropos, Anthropology Today, Zeitschrift für Ethnologie, Cultural Dynamics i Ethnos.