Форум Етнографског института САНУ Вас позива да у среду 20. новембра 2024. године у 12 сати у Згради САНУ (Кнез Михаилова 36, 1. спрат, сала 102) присуствујете предавању др Александра Бошковића (Археолошки институт Београд, Јагиелонски универзитет у Кракову, УФРН, Натал, Бразил) под називом ,,Измишљене историје: зашто кажеш ,,колонијално" а мислиш ,,антропологија?". 

Предавање има за циљ да укаже на импликације недавних дебата у вези колонијализма и  антропологије, али и на дискусије у вези односа науке према исказивању различитих вредности. Још је Макс Вебер писао да се, када се помешају научно истраживање и личне политичке преференце, увек је наука та која страда. У савременој антропологији, дискусије су појачане антагонизмом које неки аутори имају према овој научној дисциплини, али антагонизмом који је често праћен одсуством било каквог знања о предмету о којем се говори (the Dunning Kruger effect). На пример, често помињана фраза о  вези антропологије и колонијализма је бесмислена, што се лако може видети и из често цитиране књиге коју је Талал Асад приредио 1973. (и која се бавила само британском антропологијом). Нажалост, као и у многим сличним примерима, аутори који воле да  критикују често од књиге прочитају само наслов. Предавање ће се посебно фокусирати на конкретне примере из историје антропологије (Морган, Боас, Кребер, Тилион), примере као што је Саидово (Едwард Саид) измишљање оријентализма код W. Р. Смитха, као и на неке полемике које су уследиле након председничког саопштења на годишњој конференцији Америчке антрополошке асоцијације (ААА) 2021. (Гупта & Стоолман). Занимљиво је да су сви аутори и ауторке који се баве историјом антропологије одбацили тврдње које су изнели Гупта и Столман – мада је њихов одговор био цензурисан у гласилу ААА. Такође ће бити поменута и одговорност самих антропологиња и антрополога за  неразумевање дисциплине, јер се често не усуђују да се супротставе очигледним неистинама, или некритички прихватају и перпетуирају стереотипе о односу антропологије према женама (потпуно игноришући развој у САД крајем XИX и почетком XX  века, или настанак антропологије у Јужној Африци), или према другима (у смислу  етницитета или расе).. 

Александар Бошковић је научни саветник у Археолошком институту у Београду, гостујући професоср социјалне антропологије на UFPN у Натал (Бразил) и ULAM стипендиста на Јагиеллонском универзитету у Кракову (Пољска). Члан је (“Overseas fellow”) Краљевског антрополошког института (RAI), а од 2018. уредник серије Anthropology's Ancestors код издавача Berghahn Books. Уредник је часописа Anthropological Journal of European Cultures (AJEC). Магистрирао је антропологију на Тулејн универзитету (Њу Орлеанс, САД) 1993, а докторирао социјалну антропологију на Универзитету Сент Ендрјус (Шкотска, Велика Британија), 1996. Постдокторске студије је завршио на Универзитету Витватерсранд (Јоханесбург, Јужна Африка), 2003. Бошковић је заједно са Ханом Фермеленом основао Мрежу за историју антропологије (HOAN) у оквиру EASA, 2016. Од 2013. до 2018. био је потпредседник Комисије за теоријску антропологију Међународне уније антрополошких и етнолошких наука (IUAES). Добитник је више стипендија и награда (DAAD, Institut d’études avancées Lyon, Civil Society Scholar Award, NAWA), а био је и гостујући истраживач на институту Макс Планк у Халеу (Немачка), као и на универзитету у Абердину (Шкотска). Члан је Друштва за праисторију (The Prehistoric Society), као и УО (Борд директора) Међународне асоцијације за компаративну митологију (IACM). Аутор је или приређивач двадесет књига, међу којима су William Robertson Smith (New York, 2021), Антропологија – од каменог доба до компјутера (Београд, 2021), Mesoamerican Religions and Archaeology (Oxford, 2017) и African Political Systems Revisited (приредио са Гинтером Шлеом; Oxford - New York, 2022). Објавио је више стотина научних радова у часописима као што су American Anthropologist, Anthropos, Anthropology Today, Zeitschrift für Ethnologie, Cultural Dynamics и Ethnos.