На Универзитету Лејден (Холандија) 29. и 30. јануара 2026. године организована је академска радионица „Unmaking and Remaking Heritage“, која је замишљена као наставак  дискусије започете на панелу „Unmaking/remakingheritage: renewing labels, expertise and temporalities“ конгреса Европске асоцијације социјалних антрополога (ЕАСА), одржаног у Барселони 2024. године. Радионица је била посвећена критичком преиспитивању наслеђа кроз процесе његовог „распакивања“ и поновног осмишљавања, са посебним фокусом на неинституционалне и активистичке праксе. Учесници су разматрали како се кроз такве приступе доводе у питање националне, колонијалне и експертскехијерархије у области наслеђа.

Формат радионице охрабривао је дискусију у односу на класичне презентације, тако да је свака сесија имала по два учесника који су давали међусобне критичке осврте на достављене нацрте научних радова, а након одговора на критички осврт, уследила би дискусија свих учесника. Нацрт научног рада „Appropriation and Ethnic Attribution of Intangible Cultural Heritage: Challenges in Minority ICH Safeguarding in the Western Balkans“, који су заједнички припремили др Бранко Бановић (Етнографски институт САНУ) и проф. др Милош Миленковић (Одељење за етнологију и антропологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду), критички је коментарисала др Елејн МакИлрејт (Одељење за антропологију, Универзитета у Торонту, Канада), док је Бановић дао критички коментар нацрта њеног научног рада „Everyday Subaltern LivingHeritage: Unwriting the bounded nation-state while repairingerasures of memory in Granada (Spain)“.

Организатор ове динамичне академске радионице био је Институт за културну антропологију и развојну социологију, Факултета друштвених и бихевиоралних наука, Универзитета Лејден, Холандија.