У издању Православне епархије далматинске, Етнографског института САНУ и Агенције за издаваштво Бернар објављена је монографија Милоша Симовића и др Милесе Стефановић-Бановић Кћи Сиона. Уметност Етиопске православне Тевахадо цркве.

Монографија представља поглед на јединствено културно, духовно и уметничко наслеђе Етиопије. Она је плод вишегодишњег истраживања и посвећеног рада на прикупљању грађе и фотографија, превођењу и тумачењу текстова и наратива, као и на систематизацији икона, рукописа и археолошких сведочанстава.

Етиопија, земља библијског предања и дубоке старине, јесте истовремено и један од стубова афричке и семитске цивилизације. Историја у којој су дубоко утемељене, повезане и преплетене три монотеистичке религије, али и мноштво митолошких, езотеричних и магијских традиција које су саставни део религијског живота. 

Хришћанство које је званично примљено у IV веку није само верска категорија, већ и доминантан фактор идентитета, културе и уметничког израза. Етиопски храмови у камену, рукописи на геез језику, јединствени музички и литургијски облици, апокрифне књиге, свици, талисмани, магијски текстови, митологијa  легенде, као и мистична слика Етиопије као „земље Сиона“, чине наслеђе које свакако заслужује пажњу савременог читаоца. Публикација се може посматрати и као позив на даља упознавања наше јавности са овом тематиком, али и као мост између културних простора – афричког, блискоисточног и европског.