Виши научни сарадник Етнографског института САНУ, др Микоња Кнежевић учествовао је на два округла стола која су одржана у Будви 23. и 24. децембра 2023. године.
Први округли сто са темом „Извори Његошевог пјесништва“ одржан је у манастиру Маине. Др Кнежевић је у свом излагању указао на важност истраживања директних и индиректних утицаја на Његошево стваралаштво и поглед на свет, на значај лектире коју је читао, као и на европске хоризонте његовог песништва. Посебно је истакао преламање античких хеленских са мотивима хришћанске традиције у Његошевој поезији, као и на значај њеног проучавања не само са књижевно-историјског него и са филолошког и становишта историје идеја.
Други округли сто са темом „Његошева философско-теолошка мисао – са посебним освртом на текстове митрополита Амфилохија о Његошу“ одржан је 24. децембра у манастиру Стањевићи, у недавно отвореној Библиотеци митрополита Амфилохија. Учесници су указали на чињеницу да је хришћанска димензија Његошевог дела у дуготрајном временском распону била занемаривана у критичкој литератури, поглавито из идеолошких разлога. Др Кнежевић је упоредио његошолошке студије митрополита Амфилохија са односним истраживањима Николаја Велимировића, указао је на различите културолошке контексте у којима су њихове студије настајале, као и на интерпретативни домет њихових махом интуицијом вођених закључака. Изложио је у општим потезима и нека релевантна места у Његошевој поезији и кореспонденцији која имају изразито религијски садржај, наглашавајући напетост између хетеродоксних и ортодоксних елемената у Лучи микрокозма. Такође, истакао је и важност културолошког, епохалног и идеолошког хоризонта очекивања у оквиру којег су се тумачили Његошево дело и личност.
На два округла стола, која је организовала ЈУ Народна библиотека Будве у оквиру манифестације „Једанаесте међународне Његошеве вечери поезије", говорилии су и игуман Рафаило (Бољевић), академик проф. др Синиша Јелушић, проф. др Радмило Маројевић, проф. др Горан Максимовић, др Будимир Алексић, др Павле Кондић, мр Живојин Ракочевић, Гојко Божовић, Милутин Мићовић, игуман Јефрем (Дабановић) и Радомир Уљаревић.