ИСТРАЖИВАЊЕ НАСЛЕЂА И ЗНАЧАЈА НАУЧНИЦА У СРБИЈИ: МЕТOДЕ И ПРИСТУПИ 

У оквиру пројекта „Наслеђе и значај научница у Србији“ (Етнографски институт САНУ/УНЕСКО) ће се у току октобра, новембра и децембра 2021. године одржати стручни вебинар „Истраживање наслеђа и значаја научница у Србији: методе и приступи“. Вебинар је намењен првенствено полазницама и полазницима докторских студија. 

Досадашња истраживања показала су следеће: да су у прошлости постојале разлике у остваривању каријера научника и научница, да је било уочљиво веће присуство и доминација мушкараца у науци, а самим тим је и фаворизовано њихово јавно представљање и истицање достигнућа. Реч је о специфичним условима у којима се развијао научни пут жена и њихових каријера. Овај јаз је посебно изражен у појединим друштвеним и политичким периодима. Такође је постојао дисбаланс између приватног и јавног живота научница који се најбоље очитава кроз животна искуства преточена у наративе, биографије, животне приче – о којима се мало зна. Неки од првих проблема у великој мери су присутни и данас, а однос према историјском наслеђу утиче на савремено разумевање положаја научница у друштву, као и на видљивост и перцепцију њихових доприноса. То су разлози због којих је историјско наслеђе и подухвате научница неопходно истраживати, презентовати и што више промовисати кроз едукативне и образовне програме, чиме се проширује знање и подстиче интересовање за научни рад жена у друштву. 

Вебинар ће полазницама и полазницима пружити увид у различите методологије за изучавање доприноса научница у прошлости, као и методе за прикупљање информација о савременим научницама. Иако је пре свега реч о историјској теми, приступ ће бити интердисциплинаран, са циљем да пружи не само методолошке алатке, већ истраживачка искуства и дилеме са којима су се предавачице сусретале. У практичном смислу, замишљено је да овај вебинар послужи и као помоћ студенткињама и студентима докторских студија, и другима заитересованим да се баве изучавањем и спасавањем од заборава оних жена које су задужиле науку и свих тешкоћа на које су у току каријера наилазиле. Циљ вебинара је и заједничко осмишљавање стратегија о очувању стечених сазнања и подстицај за укључивање у даља истраживања. 

Вебинар ће се одржати преко зоом апликације. 

ПРОГРАМ:

СРЕДА 20. X 

9.30 – 10. 15 Лада Стевановић, Мирослава Лукић Крстановић, Младена Прелић: Увод 

10. 15. – 11.00 Љубинка Трговчевић: Како стећи професију – домаћа и страна искуства жена 

11.15 – 12.00 Драгана Поповић: Родно освајање физике – деца социјализма 

СРЕДА 3. XI 

10.00 – 10. 45 Теодора Јовановић: О етици истраживања 

11.00 – 11.45 Ивана Пантелић: Како реконструишемо биографије научница на основу примарних и секундарних историјских извора 

12.00 – 12.45 Маргарета Башарагин и Свенка Савић: Научнице из Србије у дијаспори 

СРЕДА 17. XI 

10.00 – 10. 45 Љиљана Вулетић: О сопственим истраживањима и писању књига о Аници Савић Ребац и Ксенији Атанасијевић 

11.00 – 11.45 Ана Столић: Портал за родну и женску историју – прилог ширењу феминистичког знања 

СРЕДА 1. XII 

10.00 – 10.45 Жарка Свирчев: Архиве и имагинација – стратегије формирања иновативних књижевноисториографских наратива 

10. 50 – 11.35 Станислава Бараћ: До последњег документа: метода неселективног читања 

11.45– 12.30 Јелена Милинковић: Истраживање културне историје жена у дигиталном окружењу 

12.35-13.20 Ана Коларић: Како истраживати (женске/феминистичке) часописе? 

СРЕДА 15. XII 

10.00 – 10. 45 Соња Радивојевић: Етнографија интернета и нових медија 

10.50 – 11.35 Дубравка Ђурић: Историзација савремености

11.45 – 12.30 Лидија Радуловић: Научнице о женама и за жене: феминизам и активизам 

12.30 Закључна дискусија, модерирају Младена Прелић и Биљана Анђелковић