Етнографски институт САНУ
Фондација Конрад Аденауер
Београд, 30 – 31. октобар 2014.

Минули век био је век великих ратова и страдања, век интензивних политичких потреса и промена, век изненађујућих научних и технолошких достигнућа, век бурних  културних револуција...  На почетку новог миленијума, свет се и даље налази усред несавладивог вртлога нових политичких,  демографских, технолошких, економских, културних и друштвених изазова, али и пред озбиљним и ургентим питањима будућности и судбине људске цивилизације.  Унутрашње противуречности савремених, пост модерних система вредности, као и очигледни примери њихове глобалне меркантилизације, чине да  савремени човек пред овим проблемима веома често осећа немоћ, страх и неизвесност. Оваква стања провоцирају и интензивирају питања припадања и личних и колективних идентитета, као и питања проналажења и креирања модела друштвеног и политичког уређења који би био оптималан и пружио подједнаку заштиту свим припадницима друштва.
Крај другог миленијума обележио је, међутим и још један феномен глобалних размера – феномен реактуелизације народних традиција и традиционалних, али и институционалних религија. Пораст интересовања за ревитализацију и очување знања о традицији и њених различитих садржаја који су били у опасности да нестану у мору постмодерних тековина, сведочи о томе да кључно питање човечанства заправо и није питање „идеалног“ друштвено-политичког уређења планете и њених делова, већ питање духовних вредности и идеја које ће њоме владати. Претеће слике антиутопијских друштава из чувених футуристичких романа 20. века, налазе тако  своју противтежу у потреби за ПОМИРЕЊЕМ као есенцијалним питањем људксе егзистенције. У овом контексту, помирење  престаје да буде појам политичке комуникације или појам којим се описују послератна настојања зараћених страна да успоставе нова правила суживота. Оно престаје да буде и начин настављања живота након пораза или победе. Даље и дубље од овога, оно почиње да се тиче питања елементарног функционисања друштвених система, система који мора почивати на систему правде и једнакости, али и на неговању емпатије која омогућава сва остала помирења са било  којим другим и другачијим. Ипак, основни предуслов њеног остварења јесте унутрашње помирења човека са самим собом и то кроз процес тражења и препознавања дистинктивних и универзалних одлика људског и људскости.
Помирење је истовремено и психолошка, филозофска, теолошка и антрополошка, социолошка и историјска категорија, па бисмо на овом научном скупу желели да то и покажемо, тако што ћемо изаћи из уско политичког говора о њој. Њега ћемо заменити говором о различитим аспектима и могућностима посматрања и остварења помирења: од историјских и културно искоријских аспеката овога проблема, преко питања етницитета и етничких граница, религијских идентитета и на крају, антрополошких и антропо-политиколошких сагледавања.
На скупу ће учествовати предавачи по позиву. Надамо се плодној и надасве занимљивој дискусији и позивамо све заинтересоване колегинице и колеге да нам се придруже 30 – 31 октобра 2014. Место  одржавања и детаљан програм скупа биће објављен накнадно.

Организациони тим:

MA Јелена Јабланов Максимовић
Jablanov.Maksimovic@kas.de
Мр Милеса Стафановић-Бановић
kimiaera@gmail.com
МА Ђурђина Шијаковић
djsijakovic@gmail.com
Др Александра Пaвићевић
aleksandra.pavicevic@ei.sanu.ac.rs