Суочавање са собом, суочавање са другим. Да ли је могуће помирење на Балкану?

Суочавање са собом, суочавање са другим. Да ли је могуће помирење на Балкану?

Етнографски институт САНУ
Фондација Конрад Аденауер
Београд, 30 – 31. октобар 2014.

 

Минули век био је век великих ратова и страдања, век интензивних политичких потреса и промена, век изненађујућих научних и технолошких достигнућа, век бурних  културних револуција...  На почетку новог миленијума, свет се и даље налази усред несавладивог вртлога нових политичких,  демографских, технолошких, економских, културних и друштвених изазова, али и пред озбиљним и ургентим питањима будућности и судбине људске цивилизације.  Унутрашње противуречности савремених, пост модерних система вредности, као и очигледни примери њихове глобалне меркантилизације, чине да  савремени човек пред овим проблемима веома често осећа немоћ, страх и неизвесност. Оваква стања провоцирају и интензивирају питања припадања и личних и колективних идентитета, као и питања проналажења и креирања модела друштвеног и политичког уређења који би био оптималан и пружио подједнаку заштиту свим припадницима друштва.
Крај другог миленијума обележио је, међутим и још један феномен глобалних размера – феномен реактуелизације народних традиција и традиционалних, али и институционалних религија. Пораст интересовања за ревитализацију и очување знања о традицији и њених различитих садржаја који су били у опасности да нестану у мору постмодерних тековина, сведочи о томе да кључно питање човечанства заправо и није питање „идеалног“ друштвено-политичког уређења планете и њених делова, већ питање духовних вредности и идеја које ће њоме владати. Претеће слике антиутопијских друштава из чувених футуристичких романа 20. века, налазе тако  своју противтежу у потреби за ПОМИРЕЊЕМ као есенцијалним питањем људксе егзистенције. У овом контексту, помирење  престаје да буде појам политичке комуникације или појам којим се описују послератна настојања зараћених страна да успоставе нова правила суживота. Оно престаје да буде и начин настављања живота након пораза или победе. Даље и дубље од овога, оно почиње да се тиче питања елементарног функционисања друштвених система, система који мора почивати на систему правде и једнакости, али и на неговању емпатије која омогућава сва остала помирења са било  којим другим и другачијим. Ипак, основни предуслов њеног остварења јесте унутрашње помирења човека са самим собом и то кроз процес тражења и препознавања дистинктивних и универзалних одлика људског и људскости.
Помирење је истовремено и психолошка, филозофска, теолошка и антрополошка, социолошка и историјска категорија, па бисмо на овом научном скупу желели да то и покажемо, тако што ћемо изаћи из уско политичког говора о њој. Њега ћемо заменити говором о различитим аспектима и могућностима посматрања и остварења помирења: од историјских и културно искоријских аспеката овога проблема, преко питања етницитета и етничких граница, религијских идентитета и на крају, антрополошких и антропо-политиколошких сагледавања.
На скупу ће учествовати предавачи по позиву. Надамо се плодној и надасве занимљивој дискусији и позивамо све заинтересоване колегинице и колеге да нам се придруже 30 – 31 октобра 2014. Место  одржавања и детаљан програм скупа биће објављен накнадно.

 

Организациони тим:

MA Јелена Јабланов Максимовић
Jablanov.Maksimovic@kas.de
Мр Милеса Стафановић-Бановић
kimiaera@gmail.com
МА Ђурђина Шијаковић
djsijakovic@gmail.com
Др Александра Пaвићевић
aleksandra.pavicevic@ei.sanu.ac.rs